Dragulj kolonijalne arhitekture - Trinidad, smešten u južnom delu središnje Kube, mnogi smatraju najlepšim gradom ostrva. Sa samo sedamdesetak hiljada stanovnika i na nekoliko sati prilično naporne vožnje od bučne Havane, zadržao je šarm izolovane provincije. Grad nije na samoj obali, podignut je na oko 300 m nadmorske visine i udaljen oko 3 km od svoje male luke Kasilda (Casilda), od koje se pružaju neke od najlepših kubanskih plaža. Na severu su beskonačna polja šećerne trske i brdovita regija bogata divljom vegetacijom, plantažama kafe i banana.

S procvatom industrije šećera područje oko Trinidada postaje carstvo šećerana (Valle de los Ingenios) s mnoštvom raskošnih kuća bogatih vlasnika plantaža. Trgovina robljem i krijumčarenje dodatno su obogatili ovaj grad, a njegovoj arhitekturi dali neizbrisiv pečat. To je i razlog zašto su još 1988. godine Trinidad i Valle de los Ingenios uvršteni na listu svetske kulturne baštine. Grad odiše prošlošću: čarobne balustrade od mahagonija, kandelabri, ograde i klupe od kovanog gvožđa, senovite arkade, prostrana, zelena i osvežavajuća dvorišta unutar kuća. Uveče je grad osvetljen diskretnom svetlošću, a u salonima kuća, na kojima su nakon dnevne žege napokon prema ulici otvorene velike drvene šalukatre, svetlucaju uglavnom crno-beli televizori s meksičkim TV serijama.

U najstarijem delu grada zabranjen je saobraćaj, pa ulice još pripadaju pešacima. Uveče mnogi iznesu stolove na ulice; tu jedu, piju ili plešu do sitnih sati, tu se slave rođendani, proslavljaju praznici i organizuju venčanja. Takve scene, upotpunjene neverovatno živim, pravim tropskim bojama fasada i tipičnih rešetki na prozorima, gradu daju specifičnu atmosferu. Za turistički obilazak grada dovoljna su dva-tri sata. Za upoznavanje njegovih zanimljivih zdanja, za šetnje i poneko piće u relativno brojnim restoranima (uvek s muzikom) dovoljan je dan. Ipak, turisti koji u Trinidad sve češće dolaze samostalno, iznenađeni ljupkošću grada, ostaće tu sigurno nekoliko dana. Naime, Trinidad je pun pozitivne energije i istinske kubanske ljubaznosti, ali i umetničkih galerija, u stvari, malih ateljea, u kojima često sami umetnici prodaju svoja dela, ali bogat je i kulturnim događanjima i zanimljivim muzejima.

Museo Historico Municipal smešten je u raskošnoj palati nekadašnjih trgovaca robljem. Poseduje odličnu kolekciju kolonijalnog nameštaja i zbirku umetnički oblikovanih upotrebnih predmeta, ali otkriva i detalje iz vremena trgovine robljem: tu je, naime, kupatilo izgrađeno u rimskom stilu iz čijih je fontana nekada za žene prskala kolonjska voda, a za muškarce džin, a postoji i prostor gde su okovani robovi čekali da promene vlasnika. Međutim, najbolji muzej u gradu je Museo Romantico u palati Brunet. Naime, palata porodice Brunet, koja je zahvaljujući šećeru dobila špansku plemićku titulu, biser je arhitekture sam po sebi, a uz to su sve prostorije ove palate opremljene nameštajem, pokućstvom i umetničkim predmetima iz 18. i 19. veka. Pored toga, s prostranih balkona palate pružaju se fascinantni pogledi na crvene krovove grada, na Karipsko more s jedne strane i zelenilo planina Sierre del Escambray s druge strane. U najpoznatijoj zgradi grada, samostanu iz 1731. godine, koji je i zaštitni znak Trinidada, smestio se Muzej borbe protiv kontrarevolucionara, jedini takve vrste na Kubi.

Trinidad je turistima zanimljiv zbog predivne arhitekture, intimnog osećaja, smeštaja nadomak belih peščanih plaža, ali i mnogo čega drugog. Pod starim drvećem manga može se uživati u parrandi, do ponoći se može plesati na terasi iznad Plaza Mayor i do jutra u klubovima, a sve to uz dobro pivo, koktele s rumom ili lokalno piće canchanchara (rakija od šećerne trske, limun, med i soda voda). Turisti mogu iznajmiti bicikle i krenuti put plaža ili na drugu stranu, prema brdima Sierre del Escambray; tu su jahačke rute, biciklističke staze, ekoturistički centar, zaštićeno šumsko područje, mnoštvo planinarskih staza i, naravno, Valle de los Ingenios, dolina šećerne trske i šećerana. Nekada je tu bilo oko 40 šećerana, mnogo plantaža i, naravno, bogatih plantažera. Do tamo, kao i pre sto i više godina, i danas vozi voz koji vuče parna lokomotiva, što je još jedna atrakcija turistima.



Izvor: Krstarica