Трибалија: Најстарије камено утврђење у Србији

Пронађено најстарије камено утврђење у Србији

Трибали зидали на Повлену

Миленијум пре Христа - Ваљевски археолози открили камену утврду стару три хиљаде година у једном шумарку надомак села Брезовица

Тајна дуга три миленијума ... Остаци градитељства древних народа

Најстарије камено утврђење у Србији, старо више од 3.000 година, пронађено је недавно у ваљевском селу Брезовица, на обронцима Повлена.

Претпоставља се да су ову праисторијску утврду, без малтера, подизали припадници племена Илира и Трибала, који су на овом простору живели миленијум пре Христа. Утврђење су открили археолози ваљевског Завода за заштиту споменика културе.

Насеље спаљено до темеља

Праисторијско утврђење од камена пронађено је у једном шумарку у атару села Брезовица. Праисторијски бедеми су дужине 300 метара и широки између 2,5 и три метра. Зидани су од крупног ломљеног камена, а средиште је, уместо малтером, испуњавано ситнијим камењем. У унутрашњости утврђења јасно се виде и остаци стамбене архитектуре.

- Првобитно се мислило да је то утврђење из римског доба јер је пре неколико година на тој локацији наш суграђанин Зоран Новичић случајно пронашао римски новац и керамику из четвртог века, коју је поклонио градском музеју - прича директор ваљевског Завода за заштиту споменика културе Радивоје Арсић. - Испоставило се, међутим, да је тај бедем знатно старији. На самом локалитету смо пронашли велики број праисторијских посуда, керамике, али и трагове изгорелих, праисторијских кућа, па можемо претпоставити да је ово насеље у прошлости, вероватно током неког ратног сукоба, спаљено до темеља.

Унутар зидина археолози су пронашли већи број површинских налаза који указују да је утврда активно коришћена током дужег периода на крају бронзаног или почетком гвозденог доба, а према Арсићевим речима, није искључено да има и старијих слојева.

- Налази који датирају из четвртог века нове ере концентрисани су у уском појасу, што говори да је утврда, у време када су овде боравили Римљани, већ била разрушена. Планирамо да ускоро обавимо додатна испитивања и локалитет ставимо под заштиту, па тек онда да кренемо у опсежнија истраживања о њеном пореклу - каже директор ваљевског завода.
Рудници важнији од путева

Потврда да се ради о праисторијској утврди стигла је и од Археолошког института, а откриће ваљевских археолога указује на то да је овај простор, по свему судећи, некада био политички и економски центар тог времена.
- Треба знати да је логика тог времена била знатно другачија у односу на касније периоде - каже Арсић. - Они су се руководили тиме да им је важније да контролишу руднике гвожђа и сребра, него да контролишу путеве. Онај ко би у то време владао рудницима, по правилу, био је у предности у односу на остале јер је могао да направи боље оружје и квалитетније оруђе за рад, што је давало војну моћ и економску сигурност.

Колико се зна, слично утврђење до сада није пронађено у Србији, осим оног на локалитету Кршевица код Бујановца. Међутим, оно је знатно млађе и везано је за период грчке цивилизације. Арсић каже да су сличне утврде пронађене на подручју Босне и Далмације, које су у том периоду праисторије Балкана такође градили Илири.

Слађана Стевановић, Ваљево

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Reportaze/story/186385/Tribali+zidali+na+Povlenu.html