Eksplozija u firmi „Edepro” otkrila brojne nepravilnosti
Trgovci oružjem proizvodili raketno gorivo bez dozvole
Autor: T. M. S. - T. N. Đ. - U.P. | Foto:Z. Raš | 05.11.2008. - 07:30


Firma „Edepro”, u kojoj su prekjuče povređena tri radnika u eksploziji pogona za pravljenje punjenja za protivgradne rakete, nema dozvolu MUP-a za rad, potvrđeno je „Blicu” u policiji. Uprava kriminalističke policije proverava i druge dozvole koje ova firma poseduje zbog sumnje da nisu bili ispunjeni propisani uslovi. Prema dostupnim ali nezvaničnim informacijama, u poslove ove firme uključeni su i neki penzionisani generali koji čine lobi izvoznika oružja iz Srbije.

Oko 70 privatnih firmi u Srbiji bavi se trgovinom ili proizvodnjom naoružanja i vojne opreme. Njihove tačne delatnosti zavedene su u Agenciji za privredne registre pod oko 500 šifri. Ali nijedna šifra ne podrazumeva proizvodnju raketnih goriva, eksploziva ili baruta. Nijedna privatna firma nema dozvolu države da se bavi ovim poslom. To pravo ekskluzivno pripada državnim preduzećima, među kojima su „Prva iskra” iz Bariča, „Milan Blagojević” iz Lučana, „Trajal” iz Kruševca i „Sloboda” iz Čačka.
Inače, dozvole za trgovinu i proizvodnju vojnog naoružanja i opreme izdaju, između ostalih, MUP i Uprava za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane. U vojsci objašnjavaju da je „Edepro” privatna civilna firma i da po tom osnovu i nije pod njihovom jurisdikcijom. Kako „Blic” saznaje, protivgradna raketa, čijom se proizvodnjom navodno bavi „Edepro”, skinuta je sa dvostruke liste namene - vojne i civilne, i za njenu, samo civilnu, namenu nije potrebna dozvola vojske. Ali za proizvodnju je neophodna dozvola hidrometeorološkog zavoda i MUP-a, koji, između ostalog, propisuju način zaštite, skladištenja…. Osim firme „Edepro”, za koju izvor iz policije tvrdi da nije imala izdatu dozvolu, ova raketa proizvodi se i u firmi „Poliester” iz Priboja i u „Krušiku” iz Valjeva.
Firma „Edepro” jeste zavedena u Agenciji za privredne registre, ali iz te evidencije nije potpuno jasno koje su njene delatnosti. Šifra delatnosti pod kojom je ova firma zavedena je 73102, a kao naziv delatnosti upisano je „Istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama”. Prema istim podacima, upisani kapital firme je 4.565 evra. Firma je prema godišnjem finansijskom izveštaju u 2007. godini imala 26 zaposlenih. To je društvo sa ograničenom odgovornošću, a kao članovi društva upisani su Slobodan Petković, Branislav Jojić, Milivoje Popović i Momčilo Šljukić. Agencija za privredne registre upisuje delatnost privrednih subjekata prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti koji datira iz 1996. godine. U njemu ne postoji posebna šifra delatnosti koja se odnosi isključivo na proizvodnju raketnih goriva i eksploziva. Preduzeće „Edepro” d.o.o. registrovano je u Trgovinskom sudu pre 2005. godine (pre osnivanja Agencije za privredne registre).
Branislav Jojić, direktor ove firme, juče je odbio da govori za „Blic” i objasni čime se firma zapravo bavi. On je, inače, redovni profesor i šef Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu i za njega javnost je prvi put čula maja 2002. godine kada su SAD objavile spisak srpskih preduzeća koje pomažu Libiju u razvoju raketnog naoružanja. Srbiji je tada prećeno sankcijama.
Stručnjak za eksploziv, sagovornik „Blica” koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je firma „Edepro” nastala kao istureno odeljenje i ogledni centar beogradskog Mašinskog fakulteta u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Katedru je tada vodio Momčilo Milinović, brat Gorana Milinovića, tadašnjeg šefa Miloševićevog kabineta. Naš sagovornik tvrdi da je i tada, kao i sada, u poslove „Edeproa” zapravo uključen veliki broj penzionisanih generala, koji su razvili posao trgovine naoružanjem i vojnom opremom zahvaljujući visokim pozicijama i poznanstvima u svetu. On tvrdi da upravo penzionisani generali stoje na čelu 60 firmi koje se legalno bave trgovinom oružjem. Mnoge od njih posluju sasvim legalno, ali naš sagovornik tvrdi da neke baš i ne poštuju pravila grabeći za što većim i bržim profitom. Zato procenjuje da eksplozija u „Edeprou” nije i poslednja. Tvrdi, takođe, da je prouzrokovana ljudskom greškom i nepoštovanjem procedure.
Naglašava da je sasvim moguće da je u pitanju ista ekipa davno penzionisanih generala, kao i u slučaju eksplozije u „Grmeču”, kada je poginulo 11 ljudi.
- Kada se grabi za novcem a pravila se ne poštuju, tu je katastrofa - kaže naš sagovornik.
Naš sagovornik kaže da je neophodna kontrola firmi koje su dobile dozvolu za proizvodnju određenog naoružanja kako se ne bi dogodilo da se pod jednom šifrom poslovanja obavlja sasvim sumnjiva, nelegalna proizvodnja.

Sajt „Edepro”: Rakete osvajaju tržišta Evrope
Na sajtu „Edepro” je predstavljen kao međunarodno priznata firma koja se bavi istraživanjem, razvojem, proizvodnjom i prometom novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO), kao i primenom visokotehnoloških rešenja u protivgradnoj zaštiti i drugim civilnim namenama.
„Preduzeće ‘Edepro, u kooperaciji sa poslovnim partnerima, vodeća je organizacija u jugoistočnoj Evropi za proizvodnju protivgradnih sistema. Realizovani proizvodi se decenijama uspešno koriste u okviru redovne protivgradne zaštite u našoj zemlji i u inostranstvu. Postoje dva tipa protivgradnih raketa (A-6 i A-8 ) čija je upotreba jednostavna i pouzdana. Zbog svojih kvaliteta (performansi, pouzdanosti i bezbednosti), ove rakete svakim danom osvajaju nova tržišta širom planete”, piše na sajtu „Edeproa”.


Tragedija u „Grmeču”
Jedna od najtežih eksplozija dogodila se u nenamenskoj fabrici, u zemunskom „Grmeču”, kada je 23. juna 1995. poginulo 11, a ranjeno devet radnika. Proces još nije okončan, a porodice poginulih traže pravdu na sudu za smrt svojih bližnjih.
Prvo je optuženo pet osoba - tadašnji direktor „Grmeča” Rajko Unčanin, bivši pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Radosav Lukić, bivši tehnički direktor „Grmeča” Slobodan Komatina, Vladica Božić i Radislav Čobanin iz preduzeća „JPL sistems”. Okružno javno tužilaštvo odustalo je od gonjenja, pa se okrivljenima sudi po privatnoj tužbi porodica nastradalih.
U optužnici se navodi da je u maju 1995. DB preko Radosava Lukića u „Grmeču” organizovala proizvodnju kompozitnog raketnog goriva, za koje „Grmeč” kao civilna fabrika nije bio ni tehnički ni tehnološki sposoban, niti su radnici znali kakvu materiju imaju u pogonu.
Prema podacima američke obaveštajne službe CIA, objavljenim u „Vašington tajmsu” 12. novembra 1996, srpska firma „JPL sistem” potpisala je 30 miliona dolara vredan ugovor sa libijskim zvaničnicima za tehničku podršku u razvoju raketnog programa.


Dugi niz nesreća
23. jun 1995. - Eksplozija u fabrici „Grmeč”, u kojoj je poginulo 11 osoba. Optuženo je rukovodstvo fabrike, ali sudska presuda, i pored višegodišnjeg procesa, još nije doneta.
3. decembar 1997. - U požaru koji je izbio u preduzeću „Milan Blagojević” u Lučanima poginula su tri radnika, a sedam ih je teško povređeno.
2003. - U Fabrici specijalnih proizvoda „Sloboda” u Čačku povređene su radnice Ljiljana Marković i Radovanka Bojović.
29. maj 2006. - U eksploziji u Fabrici „Prva iskra” u Bariču poginuli su radnici Radovan Bomeštar, Živko Lazarević i Nenad Stanković. Još tri osobe su lakše povređene. Policija je podnela krivičnu prijavu protiv rukovodstva fabrike. „Blicu” je u Okružnom sudu rečeno da je istraga još u toku.
19. oktobar 2006. - U seriji eksplozija u vojnim skladištima sa municijom na Karađorđevom brdu iznad Paraćina povređeno je desetak građana.
23. maj 2007. - U eksploziji u Korporaciji „Trajal” u Kruševcu lakše su povređena tri radnika.


Perić i dalje u teškom stanju
Načelnik sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije Predrag Marić rekao je za „Blic” da su juče izvršena nova veštačenja pogona i mašina fabrike „Edepro” u Leštanima.
Prema saznanjima našeg lista, radnik Tihomir Perić, koji je teško povređen u eksploziji u fabrici, i dalje se nalazi u teškom stanju i 80 odsto tela mu je pod opekotinama.
Perićeva ćerka je u telefonskom razgovoru za „Blic” kratko rekla da se njegovo stanje nije promenilo.
Radnici Dragan Blagojević i Goran Mitrović lakše su povređeni i na kućnom su lečenju.


Izvor: Blic

Sumnjivi poslovi trgovaca oružjem iz leštanske firme „Edepro”
Ilegalno pravili raketno gorivo četiri godine
Autor: T. M. S., T. N. Đ., N. K. | Foto:z. raš | 06.11.2008. - 05:00

Firma „Edepro” iz Leštana, u kojoj su u ponedeljak u eksploziji povređena trojica radnika, imala je saglasnost Ministarstva odbrane za proizvodnju raketnog goriva, saznaje „Blic”. Taj dokument sada je pod lupom policije zbog sumnje da je izdat iako firma „Edepro” nije ispunjavala sve propisane uslove za rad. Sa druge strane, MUP nikada nije odobrio ovu proizvodnju, čak je protiv ove firme pre četiri godine podneo krivičnu prijavu zbog nelegalnog rada.



- Za proizvodnju raketnog goriva neophodna je saglasnost Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije, a na osnovu tih saglasnosti dozvolu potom izdaje Ministarstvo za ekonomiju. A saglasnost za izvoz uz postojeće izdaje i Ministarstvo spoljnih poslova - kaže za „Blic” izvor iz MUP-a Srbije.
Takvu saglasnost firmi „Edepro”, međutim, MUP Srbije nikada nije izdao. Čak je, kako ekskluzivno saznaje „Blic”, protiv ove firme MUP Srbije pre četiri godine podneo krivičnu prijavu zbog nelegalne proizvodnje raketnog goriva. Krivičnom prijavom vlasnici firme teretili su se za privredni prestup, a izvesno vreme rad „Edepro” bio je i pod zabranom.
- Da se u ovoj firmi proizvodi raketno gorivo, policija je saznala pre četiri godine, kada su inspektori MUP-a upali u njihove prostorije u Leštanima. Protiv njih je podneta prijava, ali je očigledno da su sve vreme od tada ilegalno, na sopstvenu odgovornost, nastavili sa radom - kaže za „Blic” izvor iz vrha MUP-a Srbije. Posle prijave, vlasnici firme „Edepro” pokušali su da legalizuju proizvodnju raketnog goriva, ali im upotrebna dozvola MUP-a Srbije nikada nije izdata.

Ubrzana istraga policije
- Nijedna firma koja se bavi proizvodnjom eksplozivnih materija ne može da radi bez saglasnosti MUP-a po pitanju lokacije, projektne dokumentacije i odobrenog tehničkog prijema. „Edepro” to nije imao. Oni jesu podnosili zahteve, dostavljali niz dokumenata, ali im saglasnost MUP-a nikada nije data uz obrazloženje da „nisu izgradili objekat u skladu sa onim što im je tehničkom dokumentacijom odobreno” - kaže izvor „Blica”. On navodi i da je slučaj eksplozije u „Edeprou” preuzela Uprava kriminalističke policije, koja treba da utvrdi po čijem nalogu je u firmi „Edepro” proizvođeno eksplozivno gorivo, ko stoji iza toga, ali i šta se još proizvodilo u pogonu preduzeća u Leštanima.
U beogradskoj policiji kažu da se tačan uzrok eksplozije još utvrđuje i da se za sada ne zna da li je u pitanju ljudska greška ili hemijski faktor.
- Moguće je da je došlo do sjedinjenja pogrešne količine supstanci za proizvodnju. Veštaci su na mestu eksplozije uzeli čestice, koje se sada analiziraju. Moguće je da je u pitanju i greška dobavljača, ali i ljudski faktor u proizvodnom procesu. U momentu eksplozije u pogonu je bio samo Tihomir Perić (54), koji je zadobio najteže povrede i kome se lekari i dalje bore za život. Druga dvojica povređenih radnika Dragan Blagojević i Goran Mitrović su bili van pogona u kojem se procesom proizvodnje upravlja daljinskim sistemom. O kakvoj eksploziji se radi najilustrativnije govori podatak da je ceo krov pogona odleteo u vazduh - kaže naš izvor.
Tek kada se utvrdi koje dozvole „Edepro” jeste a koje nije imao i kada se bude utvrdio uzrok eksplozije moći će da se uđe u krivični postupak protiv odgovornih.
- Sa vlasnicima firme jeste razgovarano na uviđaju i oni će, po dobijanju rezultata veštačenja, biti pozvani na razgovor - kažu u beogradskoj policiji.



Mašinski fakultet kao paravan
Dekan beogradskog Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević, potvrdio je juče za „Blic” da je objekat u Leštanima, u kojem se dogodila nesreća, zapravo laboratorija za raketni pogon Mašinskog fakulteta. Ona je svojevremeno izmeštena iz centra grada na periferiju, kako Milovančević navodi, „ne sa idejom da ako pukne budu manje žrtve, već zbog veće kontrole tih sistema”.
Na pitanje kako je moguće da neka privatna firma proizvodi gorivo za raketno punjenje, makar je reč i o protivgradnim raketama u fakultetskoj laboratoriji, Milovančević objašnjava da je ugovor sa „Edepro” sklopljen zakonski.
- U ugovoru je definisano da Mašinski fakultet koristi laboratoriju kada studenti treba da obave vežbe - kaže Milovančević.
On tvrdi da je pogon „Edepro” daljinski kontrolisan sistem od kojeg država ima interes u protivgradnoj zaštiti. Milovančević je u prvom razgovoru ponudio „Blicu” ugovor između Mašinskog fakulteta i firme „Edepro”, a zatim je rekao da ne zna da li taj ugovor uopšte postoji, kao i da to nije u mogućnosti da proveri jer je fakultetski arhiv zaključan. Potom je dodao da Mašinski fakultet koristi prostorije Vojske, ali ne zna po kojem osnovu ni od kada, kao niti da li za to postoji ugovor. U Ministarstvu odbrane ovo izričito negiraju. Kažu da je taj objekat pored vojnih objekata koji su bombardovani tokom 1999, ali da ne pripada Vojsci. Na naše insistiranje da kaže detalje o ugovoru sa „Edeprom”, Milovančević je na kraju rekao:
- Ne znam i to me ne zanima. Nisam dužan to da znam.
Direktor i jedan od osnivača „Edeproa” Branislav Jojić, redovni profesor i šef Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta, i juče je ostao nedostupan za „Blic”. Kao što smo juče već pisali, za njegovo ime domaća javnost je saznala maja 2002. godine, kada su Sjedinjene Američke Države dostavile jugoslovenskim i srpskim vlastima dokument u kojem tvrde da imaju dokaze da mreža jugoslovenskih preduzeća godinama pruža podršku raketnom programu Libije u razvoju raketnog naoružanja i izradi krstarećih raketa.

Amerika pretila sankcijama
Američke vlasti tada su zatražile da se aktivnosti ovih preduzeća istraže i da se spreči da dalji rad na raketnim programima drugih država, kao i da se prekine saradnja sa Libijom i Irakom. U suprotnom, našoj državi zaprećeno je sankcijama.
Tada su preduzeća „Infiniti” d.o.o, „Jugoimport SDPR” i „Bruner kompani”, koje je ranije radilo pod imenom „JPL sistemi”, označena kao firme koje pružaju obimnu pomoć Libiji. Rad ova tri jugoslovenska preduzeća je bio, prema tvrdnji Amerikanaca, isprepleten. Prema tadašnjim informacijama iz SAD, visoki zvaničnici libijskog Al Fataha, koji se bavi razvojem raketnog sistema, potpisali su u februaru 2000. godine ugovor sa „Jugoimportom” o razvoju sistema dalekometnih krstarećih raketa. U delegaciji „Jugoimporta”, kako je navedeno, bili su upravo Branislav Jojić i Radoslav Čobanin, privrednici iz Srbije. Jojić je naveden kao vlasnik preduzeća „Edepro”, koje je ranije radilo sa „Infinitijem”, firmom koja se navodila kao posrednik u trgovini oružjem, a Čobanin kao posrednik u sporazumu.
Amerikanci su pretpostavljali i da „Bruner kompani” pruža pomoć raketnom programu Iraka, čiji predstavnici su, kako je navedeno, zajedno sa Čobaninom i Jojićem putovali početkom 2001. godine u Irak da se sastanu sa delegacijom „Al Rava trejding kompanije”, brokerskim preduzećem zaduženim za irački raketni program. Da su u čitav posao umešani penzionisani generali koji su stajali uz Službu državne bezbednosti i iza posla u „Grmeču”, tvrdi stručnjak za eksploziv koji je veštačio u više istraga o uzrocima nesreća. On tvrdi da se uzroci ove nesreće, poput ostalih zato nikada neće otkriti, ali i da je Ministarstvo policije moralo da stavi katanac na vrata fabrike „Edepro”, ukoliko joj nije izdalo dozvolu za rad sa tako opasnom eksplozivnom materijom.

Sličnost sa slučajem „Grmeč“
Suđenje optuženima za eksploziju u zemunskoj fabrici „Grmeč”, u kojoj je poginulo 11 radnika i deset teško povređeno, traje već 13 godina. Optužnica je podignuta u avgustu 1995. godine, dva meseca posle nesreće, ali se kraj suđenja ni ne nazire.

Na optuženičkoj klupi našli su se tadašnji direktor „Grmeča” Rajko Unčanin, bivši pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Radosav Lukić, bivši tehnički direktor „Grmeča” Slobodan Komatina, kao i Vladica Božić i Radoslav Čobanin iz preduzeća „JPL sistems” (bliski Jojićev saradnik koji se sada, navodno, bavi stočarstvom).
Prema optužnici, oni su u „Grmeč” ilegalno ubacili raketno gorivo za proizvodnju raketne folije, iako ovo preduzeće nije bilo registrovano za tu delatnost. Tužbe su podigle porodice nastradalih, dok je javno tužilaštvo odustalo od gonjenja.
U optužnici se navodi da je u maju 1995. DB preko Radosava Lukića u „Grmeču” organizovala proizvodnju kompozitnog raketnog goriva za koje „Grmeč” kao civilna fabrika nije bio ni tehnički ni tehnološki sposoban, niti su radnici znali kakvu materiju imaju u pogonu.
- Optuženi su i danas na slobodi. Vladimir Vukčević, tada zamenik javnog tužioca, nekoliko meseci posle nesreće rekao mi je: „Nema od toga ništa. To je vojna tajna. Služio si vojsku, znaš šta je to. Ako ti nešto ponude, prihvati jer sina nemaš, ali imaš unučiće” - priča Dobrivoje Jovanović, čiji je sin Branko poginuo u eksploziji u „Grmeču”.
Od početka suđenja promenjeno je dvoje sudija, a već nekoliko godina proces vodi sudija Vera Vukotić. Još samo dve porodice ostale su uporne u gonjenju optuženih, ali sumnjaju da će ovaj proces ikada biti završen.
- Verujem da će Vera Vukotić ovo suđenje voditi do penzije. Ročišta se održavaju dva-tri puta godišnje. Svako malo se odlažu, po raznim zahtevima branjenika - kaže Jovanović.
On dodaje da su mu sudije koje su pre Vere Vukotić vodile proces rekle da odustaju jer se plaše za svoju decu i unučiće.


Pomoćnik ministra odbrane dao dozvolu
Dozvolu za proizvodnju i promet eksplozivnih materija u februaru 2004. godine firmi „Edepro” dao je tadašnji general Vojske Milan Šunjevarić, u to vreme pomoćnik ministra za vojnoprivrednu delatnost.
- Firmi „Edepro” data je dozvola za proizvodnju i promet eksplozivnih materija i raketnih goriva, kao i raketnih motora za pogon navođenih raketa i protivgradnih raketa - kaže za „Blic” pukovnik Zoran Rajić iz Uprave za odbrambene tehnologije Vojske Srbije.
Kako navodi Rajić, Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme je u nadležnosti Ministarstva odbrane.
- Firma koja želi da proizvodi naoružanje i vojnu opremu podnosi zahtev Ministarstvu odbrane, koje sprovodi određenu proceduru i donosi odluku o dozvoli. Uslovi da se dobije dozvola su postojanje sistema bezbednosti, što znači da firma mora da dostavi elaborat tehnološke i tehničke bezbednosti proizvoda. Mora da dostavi i dokumenta o stručnoj kvalifikaciji radnika, sistema kontrole kvaliteta, kao i tehnološkog postupka proizvodnje. Posle svega, komisija Ministarstva u firmi proverava valjanost dostavljenih podataka i na osnovu toga nadležni starešina potpisuje dozvolu - kaže pukovnik Rajić.
Rajić tvrdi i da Vojska Srbije od firme „Edepro” nije kupovala nikakve proizvode.


Strepnja u kući Perića
U kući porodice Perić u Leštanima juče se okupilo desetak najbližih prijatelja i rodbine. Oni su sa strepnjom čekali nove informacije iz Urgentnog centra, gde se lekari bore za život teško povređenog Tihomira.
- Znamo samo da je u jako lošem stanju. Lekari nam ništa više ne govore. Sve što smo saznali, čuli smo na TV-u i pročitali u novinama. Više znate vi nego mi - rekla je juče uplakana Tihomirova supruga reporterima „Blica”.


Inženjere niko ništa nije smeo da pita
Goran Mitrović je u eksploziji lakše povređen i trenutno je na kućnom lečenju. Mitrović u fabrici „Edepro” radi kao bravar svega mesec dana, a u trenutku nesreće nalazio se u dvorištu.
- Samo je odjednom puklo i pojavio se plamen. Vazdušni talas me je odbacio, ali sam uspeo da se dočekam na noge. Neko me je prihvatio i pomogao mi da se udaljim od mesta nesreće. Ubrzo su stigla kola Hitne pomoći - seća se on.
Mitrović za „Blic” kaže da većina zaposlenih u preduzeću „Edepro” nije znala šta se proizvodi u pogonu koji je eksplodirao, kao i da su u taj pogon pristup imali samo određeni ljudi. U njemu su, kako kaže, pre oko dve nedelje montirane neke nove mašine.
- Viđao sam inženjere u odelima kako ulaze u taj pogon, ali njih niko ništa nije smeo da pita. Kad sam se zaposlio rečeno mi je da se firma bavi proizvodnjom protivgradnih raketa, a to je pisalo i na ulazu u fabriku - kaže Goran.

Izvor: Blic