Bez posla ostaje oko 60.000 ljudi

Sindikati uglavnom zadovoljni predloženim rešenjem, ali i strahuju od novog velikog talasa otpuštanja. Najmanje 10 odsto će izgubiti radna mesta zbog prestrukturiranja velikih sistema

BEOGRAD - Kad polovinom januara u skupštinske klupe ponovo zasednu narodni poslanici, dočekaće ih predlog Vlade Srbije da se izmeni aktuelni Zakon o radu. Isti onaj zbog koga su u vreme njegovog donošenja pred Skupštinom Srbije i po beogradskim ulicama sindikati i opozicija danima demonstrirali, zahtevajući ostavke tadašnjeg ministra rada i kompletne Đinđićeve vlade.

Pregovori su doneli neznatno popuštanje vlasti od zauzetog, oštrog kursa u odnosu na buduća pravima radnika i sindikata, koja su, za razliku od do tada važećih samoupravnih prava, trebalo da budu evropska. Protivnici se, međutim, nikada nisu pomirili s rešenjima koja su bila usvojena, a zbog glasanja "iz Soluna" u parlamentu je otvorena jedna od prvih afera nove demokratske vlasti.

Danas, tri godine od ovih događaja, u Srbiji se gotovo ništa nije promenilo u odnosu na to vreme - niti je radnicima bolje, niti se više radi i zarađuje, niti su poslodavci odgovorniji, niti su sindikati ojačali, niti ima više posla, niti je manje nezaposlenih... Za razliku od onog vremena, sindikati danas, međutim, stoje na strani predloženog zakona.

- Za nas je najvažnije što vlada nudi novi tekst zakona o radu, a ne izmene postojećeg - kaže za Glas prvi čovek najveće sindikalne centrale u Srbiji, Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanić, koji je svojevremeno bio "noćna mora" ministra Milovanovića, čiju je smenu uporno tražio od oktobarskih događaja 2001. i dočekao.

Na čelu Ministarstva rada je danas, kao što je to bio slučaj i sa prošlom vladom, čovek sindikalac Slobodan Lalović, koji je zauzeo mesto Dragana Milovanovića iz ASNS. Lalović je godinama radio u SSS, a na mesto ministra je stigao iz sindikata "Nezavisnost". Ova dva sindikata zdušno stoje iza Lalovića i slažu se da je stručan za posao koji obavlja, pa im pasuju i rešenja koja predlaže.
   
Većina bez zaštite

Milenko Smiljanić kaže da je predlog novog zakona, u sadašnjoj verziji, znatno bolji od postojećeg jer izjednačava svet rada i svet kapitala. Na pitanje ima li mu mane, odgovara:
- Problem je što će veliki broj radnika ostati bez zaštite, budući da u mnogim kolektivima ili nema sindikalnog organizovanja ili što je samo 10 odsto poslodavaca uključeno u udruženja koja pregovaraju o kolektivnim ugovorima sa sindikatima. Dakle, za 90 odsto radnika u Srbiji važiće samo pravilnici o radu koje donosi poslodavac i ugovor o radu koji on sklapa s radnikom.
   
- Tekst novog zakona rađen je uz asistenciju svih reprezentativnih sindikata i smatramo da je mnogo bolji od postojećeg, prvenstveno zbog toga što je akcenat na kolektivnom pregovaranju - ističe Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost". - To je kakva-takva sigurnost za radnika, jer prilikom otpuštanja s posla mora da se konsultuje sindikat, koji će pokušavati da miri strane i da nađe neko povoljnije rešenje. To je ipak izvestan stepen zaštite radnika - objašnjava Čanak.

Prema mišljenju Čanka, predloženi zakon o radu je bolji od postojećeg zbog toga što sadrži više elemenata evropskog zakonodavstva, ali podjednako, kao i ostali lideri, brine što će u ovoj godini doći do novog velikog talasa otpuštanja radnika. Najmanje 10 odsto će izgubiti radna mesta zbog prestrukturiranja velikih sistema, a to je, po računici Branislava Čanka, između 50.000 i 60.000 ljudi.

Uprkos sitnim čarkama, sindikati su očigledno ministru "legli na rudu".

Jedino u ASNS vrte glavom, a predsednica Ranka Savić samo kaže: "Ma, dušu su mi izvadili kad je ministar bio Milovanović, a sada ne samo da imaju svog ministra, nego su ga postavili i na čelo Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, što je nedopustivo i što predstavlja sukob interesa". Ipak, Ranka Savić smatra da je novi zakon povoljniji po radnika i zbog toga što se u slučaju stečaja firme prvo namiruju obaveze prema zaposlenima, a tek potom ostali poverioci.
M. D