Trenchtown festival - raj za rastamane
A. Kalaba |||| - 05.05.2008. - 22:59
Najveća gužva dočekala je Skaj Viklera, kome je ovo bio prvi nastup po izlasku iz kuće Velikog brata...
„Trenchtown” nije najveći domaći festival, ne okuplja svetski popularna muzička imena, niti može da se pohvali besprekornom organizacijom. Ipak, ako želite da sebi priuštite zaista opušten provod uz dobru muziku i vedre ljude, sledeće prvomajske praznike rezervišite za boravak u Etno kampu na Paliću.


OPUŠTENO - Stanovnici „Trenchtown” bude se uz rege ritam. Protežu se na palićkom suncu i piju kafu u „chill” zoni ušuškani među jastucima i velovima orijentalnog ambijenta. Žongliraju, uvežbavaju akrobacije na prostranom travnjaku, dobacuju se frizbijem... Pletu dredove i kreiraju svoju etno modu. Plešu ili se okupljaju oko šatora s kojih se vijore zastave u rege bojama. A uveče, kad se popale baklje i logorske vatre (zbog osvetljenja, ali i hladnoće), „trenchtowneri” se koncentrišu oko tri stejdža kako bi ispratili „zvaničan festivalski program”.
Mada je najviše bilo rege publike („Trenchtown” je i startovao kao čisto rege festival), muzička podloga je bila prilično raznovrsna.
Najatraktivniji nastup imali su riječki skandalmajstori „Let 3”. Čak i za one koji su navikli na njihove blesave kostime, modne revije, pokazivanje zadnjica, bacanje perja po publici... Najveća gužva dočekala je Skaj Viklera, kome je ovo bio prvi nastup po izlasku iz kuće Velikog brata, kao i Marčela koji je održao i promociju svog romana. Najglasnije je zatresla „Disciplina kičme”, zbog čega se Kojin vokal na momente jedva čuo. Najzanimljivije iskustvo bili su mađarski indastrijal favoriti „Korai Öröm”, nemački ansambl „Bernsteyn” koji nastupa u renesansnim kostimima i hrvatska disko-nojs atrakcija „Dogo Argentino”. Najintimnija atmosfera bila je ipak na Rege stejždu, posebno na koncertima „Mašte bašte”, Kojota i MC Milovana...
Čini se da bi svaki od koncerata održanih na ovogodišnjem „Trenchtown festivalu” mogao da ponese prefiks „naj”. U tom kontekstu dosta su značajne činjenice da je ozvučenje bilo odlično i da su nastupi u proseku trajali po dva sata. Pritom je svako mogao da čuje sve što ga je zanimalo, jer su bine dovoljno blizu da može lako da se cirkuliše između njih, a odvojene i „pojačane” taman koliko treba da se ne meša zvuk.
Naravno, ima toga što bi moglo da se prigovori organizatorima - loša procena oko prevoza iz Subotice, manji problemi s toaletima, voda sumnjivog mirisa servirana kao pijaća, kao i sam termin održavanja festivala, koji bi mogao da sačeka i malo toplije vreme jer su noći u Palićkoj šumi ledene.
A opet, naravno da nikome to nije posebno smetalo, niti na trenutak narušilo specifičan šarm „Trenchtown festivala”.

Izvor: 24sata