Reporteri glasa na Trećem beogradskom salonu vina u Kristalnoj dvorani hotela "Hajat ridžensi"
Bermet potopio "Titanik"

Priča o božanskom piću, stara hiljadama godina, ovoga puta ispričana je na Trećem beogradskom salonu vina koji je u petak otvoren u Kristalnoj dvorani hotela "Hajat ridžensi" u organizaciji agencije "In vino". Sjatili se znatiželjnici, ljubitelji i znalci, kojima je na raspolaganju bilo 300 vrsta vina iz više od 20 zemalja.

Po dobrom starom srpskom običaju, tokom zimskih svetkovina koje su pred nama, piju se rujna vina. Zato su se u vinskoj kući "Minić" degustirala poznata župska vina - "kasna berba", "tamnjanika", "prokupac"Ö Za makedonsko vino "grkov" kažu da je isto kao i ljubav: najpre vam privuče pažnju, onda se malo bolje zagledate i na kraju ne preostaje ništa drugo nego da ga probate.

- Vino se ne pije, već vinu dopuštate da vas opija i vodi, s njim se jednostavno flertuje - tvrdi Perica Jovevski iz makedonske vinarije "Grkov".

Ženski svet uglavnom je zastajkivao pored štanda vinarije "Kiš", gde se degustirao bermet, likersko vino koje se proizvodi uz pomoć 20 različitih trava i začina.

- Još kada je Marija Terezija došla na Frušku Goru i probala bermet, oslobodila je muškarce služenja vojnog roka. Umesto ratovanja, imali su zadatak da prave bermet. Kažu, takođe, da su se još u 17. i 18. veku naša vina pila na mnogim evropskim dvorovima - francuskom, bečkom, češkomÖUkoliko je trebalo da se izdejstvuje neka dozvola bečkog dvora za osnivanje škola, podmićivalo se, uglavnom, vinom. Poznato je da su trgovci još pre 150 godina izvozili bermet u SAD i da se nalazio na vinskoj karti "Titanika". Nedavno su, međutim, Lale otkrile zašto je "Titanik" potonuo. Naime, kapetan koji je upravljao nesrećnim brodom pio je te kobne večeri isključivo bermet i nije video santu leda koja mu je plovila u susret - priča Predrag Crnković, vlasnik vinarije "Kiš".

A župski vinar Miodrag Rajković tvrdi da se za novac ništa lepše ne možete kupiti od crvenog vina.
- Sve što je vino starije, vrednije je i skuplje. Najstarije arhivsko vino koje sam probao, bio je "tokaj" iz 1933. godine koji je koštao tri i po hiljade evra. Pijem ja njega, ono pije mene, ali je vredelo - tvrdi Rajković.

"Tvrdoško crno" je vino prepoznatljivo po čistoj boji purpura, po mirisima trebinjskog polja u leto, prepunog kadulje, od koje nastaje tvrdoški med - ovako je opisano crno vino iz manastira Tvrdoš, u blizini Trebinja, koje je i ove godine predstavljeno na Beogradskom salonu vina.
Monasi predvođeni igumanom Savom obnovili su stare vinograde, pa se vino u manastiru proizvodi na tradicionalni način. To podrazumeva da određeno vreme mora da odleži u drvenim hrastovim bačvama i jedino tada, tvrde monasi, može da zagreje dušu i telo.

Uz vino, posluživali su se u Kristalnoj dvorani hotela "Hajat" i čuveni francuski sirevi. Bio je to povod da se zapodene i razgovor o slaganju hrane i vina.
- Vino traži hranu, u mnogim krajevima sveta i raznim kulturama, saznanja o slaganju hrane i sticana su kroz iskustvo u beskrajnoj gastronomskoj igri. Neka od tih pravila, kao što su belo vino-belo meso, crveno vino-tamno meso, vremenom su iščezla, a nove generacije razbile su mnogobrojne tabue i proširile okvire za kombinovanje hrane i vina. Danas su ostala samo dva pravila, kojih se zaista treba pridržavati. Trudite se najpre da održite ravnotežu ukusa vina i hrane, tako da se međusobno ne nadjačavaju, već stapaju u jedinstveni ukus. Kad god ste u mogućnosti, služite vino i hranu sa istog podneblja, poštujući vekovima gastronomska iskustva i kulturu svakog vinskog regiona - kaže Slavomir Ćirović.
Za Srbe kažu da nisu neke vinopije, ali ako je sudeći prema broju posetilaca ovogodišnjeg Beogradskog salona vina, izgleda da ćemo uskoro prestići Francuze. Živeli!
Žaklina Milenković


Izvor: Glas Javnosti