Mladeži (nevusi) su benigne pigmentske promene koji se pojavljuju tokom života, i na koži i na sluznicama. Imaju ih skoro svi odrasli ljudi. Dok ih pojedinci imaju samo nekoliko, drugi imaju na desetine, pa i preko stotinu mladeža.



Sastoje se od ćelija – melonocita, koje stvaraju pigment. Neke bebe ih imaju kada se rode ili sepojave neposredno posle rođenja. To su urođeni ili kongenitalni nevusi. Kod većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6. i 12. godine.

Rano izlaganje suncu je važan činilac u nastanku mladeža. U detinjstvu, broj mladeža se povećava sa uzrastom, više ih ima kod dece sa svetlom puti i s pegama, i kod one koja su imala više težih opekotina od sunca. U pojavi mladeža važnu ulogu ima i nasledni faktor.

Sunčanje ih provocira

Većina ljudi ima mladeže na licu, leđima, ramenima i u predelu dekoltea, dakle na otkrivenim delovima tela, izloženim suncu, što je jedan od znakova da je njihova pojava povezana sa sunčanjem. Ipak, mladeži nastaju i na delovima kože koji se retko ili nikad ne sunčaju, kao što su unutrašnja strana ruku ili butina, pod pazuhom, na polnim organima ili u usnoj duplji.

Češće ih imaju osobe svetle puti, s puno pega po licu i telu, koje slabo mogu da pocrne i koje su više puta imale opekotine od sunčanja. Kod tamnoputih je njihov broj manji.

Vrste mladeža

Postoji nekoliko vrsta mladeža. Kod zdrave osobe oni se bitnije ne menjaju tokom života. Mogu biti vrlo svetli, skoro ružičasti, ili skoro crni. Većina mladeža je manja od 1 cm, simetrična i ima homogenu strukturu.

* Urođeni mladeži mogu biti veliki i preko nekoliko santimetara. Iz nekih mladeža rastu dlake.

* Stečeni mladeži su uglavnom ravnomerno pigmentisani, manji od 1 cm, od svetlo smeđe do crne boje. Mogu biti u vidu pigmentisane fleke, ili blago izdignuti, smeđe do crne boje (junkcionalni nevusi).

* Složeni ili intradermalni mladeži su uzdignuti, kupolastog oblika i slabije su pigmentisani – ružičaste do svetlo smeđe boje.

* Atipični ili displastični nevusi (Klarkov nevus) su posebna grupa. Oni često imaju nepravilnu strukturu, i mogu da imitiraju maligne promene, kaže dr Svetlana Minić – dermatovenerolog, specijalista iz ordinacije „Dr Bojić“.

Znaci za uzbunu

Promena boje, oblika, rast mladeža, crvenilo ili krvarenje, ili pojava potpuno nove pigmentacije može biti znak upozorenja. Svaku promenu mladeža ili pojavu nove pigmentisane promene na koži treba prijaviti lekaru. Specijalista dermatolog treba da uradi kompletan pregled svih pigmentisanih promena po telu. Takođe, moguće je i da se promene snime digitalnom tehnikom - dermoskopski.

Dermoskopija je bezbolna i omogućava kvalitetniji pregled. Njome se vide fine strukture kože i svaki poremećaj pigmentacije. U poslednjih 20 godina znatno je povećan broj obolelih od maligne bolesti – melanoma. Smatra se da je intenzivno sunčanje glavni razlog u nastanku ove bolesti, ali i uslovi života i rada, ishrana i stres, takođe doprinose pojavi ove bolesti.

Zabrinjava što se melanom javlja i kod mladih osoba, pa čak i kod dece. Postoje porodice u kojima ovu bolest ima više članova, tada se govori o naslednom obliku bolesti. Naslednici su u velikom riziku za pojavu melanoma.

Uklanjati ih ili ne?

U zavisnosti od kliničkog i dermoskopskog nalaza kod nekih pacijenata se savetuje ili praćenje ili hirurško uklanjanje s patohistološkom potvrdom. Jedino je bezbedno hirurško uklanjanje, kada se mladež uklanja u potpunosti. Mladeže ne treba dirati, stiskati, čačkati, čupati dlake, niti se oni smeju spaljivati, ni tretirati kiselinama ili sličnim preparatima.

Šta izbegavati?

Treba izbegavati sunčanje, a takođe i solarijume, kao veštačke izvore UV zračenja. Osim toga što koža prerano stari, javljaju se bore i koža gubi prirodnu elastičnost, povećava se i rizik od nastanka raznih pigmentacija, pa čak i melanoma.

Mladeže ne treba dirati, stiskati, čačkati, čupati dlake, ne smeju se spaljivati, niti tretirati kiselinama. Češće se javljaju kod osoba svetle puti, s puno pega, koje slabo mogu da pocrne i koje su imale opekotine od sunca.



Izvor: B92