E, kao sto gore stoji treba mi vasa pomoc.
Radim neko istrazivanje pa bi mi puno znacilo kada biste odvojili samo par minuta da date svoje misljenje o prevari u braku.
Dakle, sta je to u stvari prevara?
Ima li opravdanja za nju?
Da li je fizicka nevjera najgore sto moze da se desi?
Znaci li nevjera i definitivan prekid?
Moze li se oprostiti?
Ako moze, zasto i pod kojim uslovima. Ako ne moze, opet zasto?
Da li poznajete ljude koji su godinama u braku a nisu varali?
DA li postoji razlika izmedju nevjere u vezi i nevjere u braku?
I u cemu je razlika?
Nadam se da vas nisam smorila. Hvala unaprijed

Prevara je kada namerno povredis svog partnera drugom osobom ...
U vezi i braku nije osta jer je porodica drustvena celina koja sem supruznika ima i decu i pratece elemene , zajednicki dom i  sl, dokm u vezi imas samo ljubav koja veze, u braku su to obaveze, moralni kodeks i sl. Sa jedne strane lake je u vezi, sa druge ne, u proseku svodi se na isto... mozes se zavaravati da si oprostio-la ali ces ceo zivot znati, bojati se i strepeti, sta ako opet, sta ako to nije bio jedini put.
Poznajem mnogo ljudi i u vezama i u braklu koji zive u harmoniji ljubavi i postovanjma, ali i dosta onih koji su u braku samo zbog dece i ''izlete sa drugima'' tretiraju kao normalnu stvar.
Da sublimiram sve u jednu recenicu ... Ne treba je nikako oprostiti, ali kaoi oko svega u ljubavi jednom moras sama da se opeces pa da znas da nesto be treba ili treba uraditi.

Hm..pa mislim da je poverenje najva�nije u braku, �to uklju�uje i vernost partnera. Ako do�e do prevare iz monotonije, bolje da se parneri razvedu nego da mu�e sami sebe. I fizi�ka nevernost ne povla�i samo fizi�ku prevaru.. posle toga ni�ta ne�e biti isto i u samoj njihovj komunikciji (imho - nikada nisam varao niti �elim to da radim).

Valjda se mo�e oprostiti, ne mora da zna�i sto posto raskid.. zavisi od samih ljudi i njihovh svhatanja i pogleda na svet...Mislim da �e mu�karac te�e oprostiti zbog svog povre�enog ponosa i "ma�izma"..hm..mada ni �ena nema neki jak razlog za opra�tanje... mo�da nesigurnost tu igra ulogu.. ma ne znam=)

Heh..sada koliko poznajem vernih parova.. pa mislim da se moji nisu varali, jo� uvek imaju stabilan brak. Ima dosta ljudi koji su verni jedni drugima...

I naravno da postoji razlika izme�u neverstava u vezi i braku...SF je ve� to ok rekao... vezu lako prekine�, ali brak je ozbiljnija stvar naro�ito ako traje du�e vreme.

Izuzetno lako pitanje.
Brak je kao institucija totalno nepotreban. Nista se u vezi ne promeni, posle svestenika i maticara, to je samo laza pred drugima, kao "sad vam je veza ozakonjena pred bogom"...jaca stvar
Veza se svodi na ljubav, a brak je cvrsto stegne; neke veze su takve da je ta stega potrebna, a vecini veza to daje monotoniju. Znam jedan bracni par koji se razisao, jednostavo se otac zaljubio i otisao. To odobravam svim srcem, jer covek je svoja osecanja stavio u prvi plan, ima hrabrosti da ostane u vezi, iako ga celi grad kamenuje sto je ostavio zenu i decu (deca su mi inace prijatelji i dragi su mi, tesko im je, ali treba im biti jasno da im je otac sada srecan), a majka...pa to je posledica braka. Nije ni ona vise toliko volela oca, zivi i nije nesrecna, ali joj je neprijatno. Da se nisu vencali rastanak bi prosao mnogo bezbonije za sve, s tim da su kod nas vanbracna deca jos uvek deca necastivog.
Ana Karenjina je biblija porodicnog zivota. Na njoj se sve veze u okviru porodice mogu jasno anlizirati, npr. otac koji je hrabro otisao, meni jako lici na Anu, a sto se braka tice u potpunosti se slazem sa Serpuhovskim, parafraziram:
"Eto, ozenio sam se tako; ona je bogata i iz uticajne porodice, pomogla mi je u karijeri! Ljubav, ljubav ti je breme, koje moras nosti na rukama, tako da ti ne ostane nista drugo da nosis; kad je ucvrstis brakom, nosis je na ledjima, i ako dozivis zlatnu svadbu, doziveces je kao emotivni bogalj, pogrbljen od tereta, polumrtav. Sto manje volis svoju zenu, to ces se manje iskriviti od nosenja te ljubavi na ledjima, a ona sama ce biti slobodnija, i zivecete lepse."
Ima tu i negec mog, bitna je sustina!
Tu se nalazi i resenje na pitanje vernosti, koje je dato slobodnije.

Ne sla�em se sa tobom. Mislim da je ljudima ipak potreban taj (sa filozofskog stanovi�ta bezna�ajan) �in ven�anja, jer ipak daje neki psiholo�ki efekat. Nepostojanje institucije braka bi samo unazadilo ljudske odnose iz sociolo�kog ugla:
Brak nije postojao u prvobitnim ljudskim zajednicama (horda, rod, pleme i sl) i vladao je op�ti haos u me�uljudksim odnosima ("svako svakoga" - promiskuitet brate). Ideja braka je MONOGAMIJA i stvaranje neke intimnije zajednice me�u partnerima. Ne kenja mi se vi�e o zajedni�kom �ivotu, toplini doma blah blah.. ali je �injenica da dru�tvo ide u suprotnom smeru i da �e jednog dana do�i do zvani�nig ukidanja braka kao institucije (ovo nisu moje re�i, ovo je mi�ljenje nekih uglednih sociologa). Unaza�ujemo se?

I to �to se neki bra�ni parovi razvode jer su se zasitili partnera je ok ("ponovo se zaljubio/la"), isto kao �to je i ok da ostanu zajedno jer se i dalje vole i po�tuju. Nema tu "right or wrong", jednostavno takve su osobine i pona�anje ljudi...

Zasto mislis da se unazadjumo time sto ce brak nestati? Ljubav je najvaznija u vezi, a ne reci nekog popa. Nestajanje braka ce nam omoguciti da slobodnije volimo, u svakom slucaju smatram da ce u buducnosti nestajati sve one stege koje postoje u medjuljudskim odnosima. Prvi uslov za nestajanje tih stega je iskrenost, jer tek kad budemo sigurno znali sta osecamo jedni prema drugima imacemo mogucnost da iskreno volimo.
Neka intimnija zajednica medju ljudima je i prijeteljstvo, takodje.
Drustvo ce biti savrseno tek kad svakom bude dozvoljeno da radi sta hoce, ali za to svi moraju biti SVESNI posledica svojih postupaka. Nije komunizam bezveze propao. Ljudsko drustvo nece biti spremno za slobodu sigurno jos 5 vekova, a i onda ce biti ljudi koji nece hteti da rade za opste dobro.
Tako je i sa brakom; to je vrsta kaveza koji ti garantuje da ni ovaj drugi nece pobeci. Sarena laza- moze on pobeci, ali samo mu je malo teze da ponovo zatvori vrata, i udje u drugi kavez posle toga.

Pricas previse hipoteticki i u buducnosti. Na ovom stupnju razvoja ljudskog drustva brak je neophodan.

Da to i tako pricam u drustvu verovatno bi me kamenovali ; ovde se malo ispraznim, pa se tamo suzdrzavam od pretencioznih komentara.
Mozda je na ovom stupnju razvoja ljudskog drustva brak neophodan, ali to je stvar licnog izbora, npr. ja znam da ces ti sigurno uci u brak, ali ja niposto necu; to je posedica nasih razlicitih gledista i razlicitog iskustva koje smo imali u medjuljudskim odnosima.

Pa dobro, ok je i to. Stvar li�nog izbora. Dru�tvo jedinku ne primorava da stupi u brak...

Ina�e, ne mislim ni�ta lo�e o vremenu kada brak ne�e biti neophodan. Razvijanjem dru�tva i me�uljudski odnosi evoluiraju (najverovatnije �u i ja jednog dana biti konzerva u odnosu na moju decu).

Mozda drustvo jedinku stvarno ne primorava na brak, ali ipak...
Znam jednu zenu, 40 i koja joj je godina i srecno je neudata. Cuje se sa vremena na vreme poneka opaska, tipa "Ona je devojka !"
Tu se  sigurno daju prometiti razlike i medju narodima, brak je drugacije shavcen u svakoj zemlji i svakom narodu, ali ga daleko najveci procenat svetskog stanovnistva uzdize iznad svega i stavlja kao osnovicu drustva u celini.