Radim diplomski rad na temu aramejski jezik. . .  treba mi min 40 strana o tom izumrlom jeziku, a po internetu i literaturi koju posjedujem jedva imam i dvadesetak. . .  moze li iko da napise nesto o njemu, da  mi predlozi neke linkove, strucnu literturu, spise, bilo sto sto moze da mi bude od pomoci. . . ? ? ? ?
na forumu ima nesto, ali vrlo malo. . .  

unaprijed hvala. . .

ps.  ako sam prekrsio neka pravila foruma zbog pisanja nove teme na ovaj nacin, izvinite, ali mi je bas ovo potrebno. . .  

[edit by lightsoft: pisanje teksta velikim slovima [allcaps] zabranjeno pravilnikom burek foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti! ]

probaj na  tolkien.co.yu (ili .com) da izbunarish neshto u sekciji za istoriju...

Ili pitaj Mel Gibsona ...on beshe radio film The Passion Of The Christ -koji je na aramejskom i latinskom.

Ako moze pomoci



Link 1

Hebrejski fontovi
Link 2




HEBREJSKI   ( HEBREJSKI JEZIK - jezik Mišne )
Tokom svoje istorije Jevreji su se koristili sa dva ili više jezika, ali se jedino hebrejski - ivrit, kojim su pisani osnovni spomenici kulture, može smatrati izvornim jezikom jevrejskog naroda. Hebrejski jezik spada u tzv. kanaansku grupu severozapadnih semitskih jezika. Svoj najstariji uobličeni stepen, na osnovama starih jevrejskih plemenskih narečja, dostigao je krajem 20. veka pre nove ere i u tom jezičkom obliku ostaje govorni jezik drevne jevrejske države poslednjeg milenijuma pre nove ere. Osnovni pisani spomenik tog razdoblja je SZ, otuda se taj stepen naziva lašon hamikr? - jezik Štiva. Od 6. veka pre nove ere raste uticaj aramejskog jezika u leksici i gramatici; istovremeno, aramejski delimično istiskuje hebrejski jezik iz svakodnevne govorne upotrebe. Od 2. veka pre nove ere od 3. veka nove ere, u razdoblju stvaranja poslebiblijskih (talmudističkih) zbornika, kao što su Mišna i sl. riznica hebrejskog jezika se obogaćuje novim rečima (obično tuđica iz grčkog i latinskog jezika) a gramatika se uprošćava; to je stepen koji se naziva lašon hamišr? - jezik Mišne. Tim jezikom su uglavnom pisani i rukopisi kumranskog Zajedništva. Oko 4. veka prestaje da bude govorni jezik Jevreja, ostaje samo jezik ˝svetog učenja˝, bogosluženja i nauke. Od 9. do 15. veka ulazi u svetovnu književnost, donekle i u srednjovekovnu filozofiju i nauku. U tom razdoblju hebrejski jezik je pod uticajem arapskog jezika. Početkom 19. veka nastaje njegova obnova, a od 1948. postaje službeni jezik države Izrailja, na osnovama vekovnog razvoja, obogaćen izrazima prevashodno iz sopstvene riznice, a takođe i iz srodnih jezika: aramejskog i arapskog.



Biblijski jezici

Tumačenje Biblije zasniva se na poznavanju njenog jezika. Jezik Starog zaveta jesu jevrejski i (na pojedninim mestima) aramejski, a jezik Novoga zaveta je grčki. Postoje još neke posuđenice iz drugih jezika, poput persijskog, egipatskog, nekih mesopotamskih jezika (čak i iz keltskog), ali su posuđenice normalna pojava u praktično svim jezicima.

JEVREJSKI (HEBREJSKI) JEZIK

Naziv jevrejski jezik pojavljuje se u spisima tek oko 130. g. u nekanonskoj Knjizi Sirahovoj. Izraz "jevrejski jezik" pojavljuje se i na više mesta u Novom zavjetu (Djela 21,40; 26,14), ali se tamo po svemu sudeći on odnosi na aramejski jezik. Starozavetni naziv za jevrejski jezik jest kanaanski jezik (Isaija 19,18) ili judejski tj. jevrejski (2. Car. 18, 26.28).

Jevrejski jezik spada u skup zapadnosemitskih jezika i po svojim se karakteristikama prilično razlikuje od našeg jezika.

Iz jevrejskog jezika praktično nemamo ni jednu posuđenicu - one koje i imamo (kao reči šećer, Mesija, ili imena Jovan, Jakov, Danilo, Marija, Suzana itd.) došle su u naš jezik posredstvom drugih indoevropskih jezika. Jevrejsko pismo je glasovno (u čemu je jedno od najstarijih), ali slova postoje samo za suglasnike. Ima dosta guturala (postoje dva h), kao i različitih izgovora slova b, g, d, k, p i t, (koji su se vremenom delimično izgubili), što početniku zna da pričini velike teškoće. Tek se u srednjem veku donose znaci za samoglasnike, kojih opet ima znatno više nego u našem jeziku. Jevrejski se piše s desna na levo. Većina jevrejskih reči ima troslovnu osnovu, kojoj se onda dodavanjem samoglasnika i nekih drugih znakova menja smisao. Jevrejski jezik nema glagolska vremena nego samo glagolske vidove svršeni (perfekt) i nesvršeni (imperfekt). Perfektom se obično izražava prošlo vreme, a imperfektom - buduće. Međutim, to ne mora biti tako i za pravilno razumevanje potrebno nam je dobro razumeti kontekst. Ti su problemi znatno bolje rešeni u novijim prevodima. Stvari se dodatno komplikuju i pravilom poput vau consecutivum prema kojemu niz imperfektnih glagola koji započinje s jednim perfektom treba takođe tretirati kao perfekt.

Jevrejski jezik je siromašan pridevima i prilozima, ali je zato izuzetno bogat raznim imenicama. Solomun koristi 19 naziva za mudrost a u Knjizi o Jovu 4,10-11 imamo 5 naziva za lava (što sasvim drugačije izgleda u našem prevodu). Raznolika značenja glagola jevrejski postiže glagolskim oblicima, koji ne određuju vreme nego nijansiraju značenje: ubijam, ubijam se, okrutno ubijam (koljem), dajem da se zakolje, zaklan sam, itd. Jevrejska je rečenica obično kratka i glavni veznik u složenim rečenicama je i (wau - w), koji ima značenje i, ali, a, čak, tako, onda. Jedna od osobenosti jevrejskoga jezika jeste njegova slikovitost: jevrejski nije apstraktan jezik pojmova, nego konkretan jezik slika. Ukoliko ne shvatimo ovu osobinu, djelovaće nam čudno mnogi antropomorfizmi u prikazivanju Boga. Osim slikovitosti, jevrejski jezik odlikuju ritmičnost i jezgrovitost. Ritam jezika, osobito pesničkog, nosi čitaoca i omogućava mu lakše pamćenje. Uzgred rečeno, pisci Starog zaveta često se koriste raznim metodama zvuka i ritma jezika kako bi se poruka lakše upamtila. Jezgrovitost jevrejskog jezika omogućena spajanjem i srastanjem izraza postiže da se u jednoj riječi kaže ono za šta nama ponekad treba nekoliko puta više reči. Psalam 23 u jevrejskom originalu ima 57 reči, u prevodu Vuka Karadžića 91, dok u engleskom prevodu (King James) čak 122. Odlaskom u vavilonsko ropstvo, jevrejski jezik je postao zaboravljen od strane običnog naroda i njime se služe samo teolozi i mudraci. Srednjevekovni jevrejski, uz dodatke nekih savremenih termina, u osnovi je današnjeg jevrejskog jezika.
ARAMEJSKI JEZIK

Aramejci su bili moćno pleme (ili savez plemena), koji su naseljavali područja današnje Sirije, Iraka, Jordana i drugih prostora Bliskog Istoka. Aramejskog porekla bili su i Haldeji koji su vladali Novovavilonskom imperijom. Aramejski jezik je sličan jevrejskom (poput španskog i portugalskog), kao i drugim bliskoistočnim jezicima, a zbog svoje jednostavnosti i uticaja Aramejaca, postao je lingua franca drevnog Bliskog Istoka. Nakon vavilonskog ropstva, Izraelci govore aramejskim jezikom, koji je maternji jezik Izraelaca u Isusovo vreme. U Starom zavetu na aramejskom su napisane od Danilo 2,4 do kraja 7. poglavlja, nekoliko stihova u Jezdrinoj knjizi, zatim jedan stih u Jeremiji (10,11) i jedna riječ u Prvoj Mojsijevoj (31,47). U Novom zavetu se spominju neke aramejske reči: "efata" (otvori se  (Marko 7,34), "talita kumi" ("ustani devojčice",  Marko 5,41), "Eloi, Eloi, lama sabahtani" ("Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio", Marko 15,34) i "maran ata" ("Gospod dolazi") ili "marana ta" ("Gospode, dođi"- 1. Korinćanima 15,22). U nekim delovima Bliskog Istoka i danas se govori aramejskim jezikom (koji se sada zove sirijskim).

GRČKI JEZIK

Grčkim jezikom napisan je celokupni Novi zavet, iako ima razloga vjerovati da je Matej napisao svoje jevanđelje prvo na aramejskom. Zahvaljujući osvajanjima Aleksandra Velikog, grčki jezik postaje svetskim jezikom, kojim se služe i učeni Rimljani. U prostorima Palestine grčki jezik je mnogim stanovnicima, uključujući Isusa i učenike, bio drugim jezikom. Svakako, to više nije jezik Homera ili Evripida; to je jedan pojednostavljeni govor nazvan " koine dialektos " (zajedničko narečje), ili samo koine. U odnosu na klasični jezik, rečnik je siromašniji i ponešto drugačiji. Neke reči dobijaju novo značenje (tako daimon više ne znači bog, nego zli duh), a pojavljuju se i neke nove reči. Gramatika se pojednostavljuje, kod imenica više nema duala (dvojine), a kod glagola optativ je vrlo redak. Međutim, jezik Novoga zaveta nije čisti koine. U Novom zavetu su brojni semitizmi, jer su autori bili (osim možda Luke) semitskog porekla. Kao prvo, tu su transliteracije jevrejskih reči poput "aleluja" ("slavite Jahvu", Otk. 19,1); "amin" ("neka tako bude", Mat. 6,13), "mana" (hleb poslat s neba, Jovan 6,31), "osana" ("pomozi", Matej 21,9), i mnoge druge. Osim njih, imamo i doslovne prevode jevrejskih fraza na grčki jezik (kao kada bismo "spava kao zaklan" preveli na engleski "he sleeps like slaughtered"). Takvi su izrazi "podignuti lice" (u smislu "izazvati poštovanje"), ili "usta mača" (u smislu "oštrica mača"). Zanimljiv je i izraz gehena koji dolazi iz jevrejskog dolina Enomova, čije je značenje potpuno nepoznato običnom Grku koji nema spoznaje o geografiji Jerusalima. Takođe postoje brojne riječi iz koine grčkog koje imaju drugačije značenje u Novom zavetu. Tako "anatema" znači "posvećen dar", a u NZ "prokleto"; "baptizo" znači "uranjam", a u NZ to postaje tehnički izraz za krštenje. Postoje neki NZ izrazi kojima nije jasno značenje, iako se koriste i izvan novozavetnog jezika. Najpoznatija je reč epiousios ("svagdašnji") koja može značiti "neophodan za život" ili "za ovaj dan" ili "za sledeći dan" ili "za budućnost".







Дијалект којим јеговорио Исус и даље живи

Једно од места у Сирији које ће вам сигурно скренути пажњу налази се на 56 километара од Дамаска, у стенама планине Анти Либан, а њен венац, погађате, одваја ову земљу од суседног Либана. На обронцима високих стена смештено је мало насеље Малула, а у њему се и дан данас говори на сиријском дијалекту, познатом и као „западни арамејски“ језик.
Ово хришћанско село чувено је у свету по томе што се у њему и даље говори на дијалекту, којим је, веровали или не, говорио Исус Христ.
Насеље никло из стене

Подигнуто на падини, целокупно насеље, уметнуто у стеновити зид, степенасто се спушта, тако да вам се док долазите, а пут води одоздо, пружа прелеп поглед на читаву Малулу. Између зграда вире црквени звоници, а горе, на највишој стени, стоји скулптура Исуса, који мотри на мало хришћанско место. Уличице завијају између начичканих грађевина, осећа се да је град жив, људи шетају, купују... Приватне куће, разбацане по обронцима стена, као да лебде у ваздуху.

Малула је позната и по два грчка манастира – Свете Текле и Светих Сергиуса и Бакуса. Традиција овог места уско је везана за живот Текле, младе паганке коју је у хришћанство преобратио Свети Павле. Грчки манастир је подигнут на месту где је она, према предању, нашла трајно уточиште. Прича каже да се планина чудновато отворила, правећи узак пролаз на врху стене, кроз који је девојка побегла од прогонитеља.

Љубазне монахиње ће вам се смешкати док се пењете степеништем до цркве, коју красе многобројне хришћанске иконе. И на платоу испред цркве, када погледате горе, призор је несвакидашњи – један део манастира као да израња из стене.

Што се тиче манастира Сергиуса и Бакуса, атмосфера је још аутентичнија. Грађевина је у камену, уз мало двориште и аутентичне иконе унутра. Сергиус и Бакус су били римски официри који су прешли у хришћанство у касном 3. веку. Данас, кад сте већ потегли и дотле дошли, монаси ће вас радо позвати да и пробате њихово вино.

На изаску из Малуле, налази се мали либански ресторан који туристима нуди типично предјело, пиће и разноразне специјалитете. Додуше, да ли је храна међу Арапима са Блиског истока слична и у чему се све преплиће са оном из суседних земаља, неупућеном путнику није најјасније, јер се многа иста јела служе као сиријска и као либанска.

На улици су нас зауставили дечаци који су нам рецитовали дечију песмицу на западно арамејском. Иако не знате шта вам тачно говоре, изузетно су симпатични. А, ето, и још једног начина да се дође до каквог-таквог бакшиша.

Шкрипа водених точкова

Недалеко од Малуле налази се још један град, који постоји од петог миленијума пре наше ере и од тада је и насељен, као и Дамаск. Градић Хама процват је доживео у другом миленијуму п.н.е, и то за време арамејске династије. И овде су се, као и у сваком битнијем центру на Блиском истоку, смењивали освајачи – Асирци, Персијанци, Македонци... Хами је помало згасла слава током периода Византије и Рима, али се након што је постао део исламског света 638. године, поново уздиже. Споменик који сведочи о том добу је џамија Ал-Нури на десној обали реке Оронтес из 1170. године.

Ова река је обележила Хаму, између осталог, и тиме што се посебна атракција града, која привлачи туристе са свих страна света, управо налази на њеним обалама. То су огромни дрвени точкови, познатији као "нориахс", који су донедавно коришћени за допремање воде из реке у град. Они се и сада пуштају у рад на неколико месеци годишње, али првенствено због очувања традиције и изгледа Хаме, јер је Оронтес временом толико опао да у одређеним периодима и на појединим местима, точкови тешко да могу да досегну до површине воде.

Кажу, треба бити присутан када се "нориахс" заврте, јер испуштају такав нарочит звук, хуче уз шкрипу и пуцкетање дрвета, да се то не заборавља. И даље постоји 16 точкова, што је половина од некадашњег броја, а готово сви датирају из касног Средњег века.

Што се тиче самог града, ако се изузму ови знаменити споменици који заиста дају посебну атмосферу, заплахнуће вас непријатан мирис устајале воде. Прилично тежак ваздух, ако још замислите да је напољу температура одавно прешла 30 степени Целзијуса. Около, као и у сваком сиријском граду у којем смо стали, опуштено се шета, саобраћај делује као да је несносан и да свако иде куд' му воља, уз обавезно трубљење свему и свачему, али то пролазнике, бар оне арапске, много не деранжира.

На степеништу у близини седе дечаци на некаквим картонима, а по томе како симпатично развуку усне у осмех и покажу ред ко снег белих зуба, рекли бисте да су најсрећнији на свету. Продају се свакојаке ђаконије поређане на платну на поду, обавезно на неком ћошку искрсне још један улични чистач ципела, забрађене жене вас гледају лепим очима као да сте овог момента сишли, у најмању руку, с Марса...

Чувени амфитеатар за 15.000 људи

Они који буду имали више времена за обилазак Сирије, требало би на свој план пута да ставе још име још једног града. Ако спајате обилазак Сирије и Јордана, то и неће бити толико компликовано, с обзиром на то да се овај град – Босра, налази непосредно уз границу с Јорданом, на неких 145 километара од Дамаска.

Босра је древни град познат по Римском амфитеатру из другог века н.е. Може да прими 15.000 посматрача, импозантан је по димензијама и сматра се једним од најлепших и најбоље очуваних на свету. Наиме, подијум иде у ширину од 45 метара, док се редови са седиштима за публику уздижу до осам метара висине. Ова римска заоставштина касније у историји је коришћена и као тврђава, чији остаци и данас могу да се виде.

Поред амфитеатра, у Босри може да се види и велика цистерна (120 са 150 метара), која се сматра једном од највећих коју су Римљани икада подигли.

Не треба заборавити и да Сирија излази на Медитеран и се туризам последњих година све више развија. Неки од древних градова, у којима додуше малтене ништа од славне историје није остало, и даље леже на обалама и крију тајну давних Грка и Римљана. Таква је некадашња Лаодицеа, а данас Латакија, која осим четвороугаоне Римске капије с краја другог века, готово ничим не подсећа на чињеницу да је некада била важна упоришна лука о коју су се стари освајачи буквално отимали...

Данијела Ћировић

Preuzeto sa linka ...




Kojim jezikom je, u opste, govorio Isus Hristos?

Gospod Isus Hristos govorio je aramejskim jezikom. Za vreme njegovog boravljenja i propovedanja na zemlji aramejski jezik je bio lingua franca citavog bliskog istoka. Dakle, glavni jezik pomocu kojeg su se sporazumevali svi stanovnici ovog sirokog prostora.

O jeziku...

Aramejski jezik pripada grupi semitskih jezika kao i hebrejski, arapski... Jos preciznije, pripada podgrupi severozapadnih semitskih jezika, koja je raznovrsnija od istocne i juzne podgrupe.
Aramejski i hebrejski jezici imaju puno slicnosti, sto se narocito da primetiti posle snaznog visevekovnog uticaja aramejskog na hebrejski koji je jedno vreme bio ziv samo u pisanoj formi.

Aramejski jezik je dobio ime po starozavetnom patrijarhu Aramu, petom sinu Nojevog sina Sama (pogledati - prva knjiga Mojsijeva 10:22).

Ovo je bio jezik svih semita bliskog istoka u periodu od 800. pre Hrista, pa do 700. posle Hrista. Dakle, skoro hiljadu godina. Najzacajniji narodi koji su ga koristili bili su Asirci, Haldejci, Jevreji, Sirijci. Aramejski jezik se govorio na podrucju od Egipta do Male Azije pa cak do Pakistana. Bio je jezik dva mocna carstva - Asirskog i Vavilonskog. Takodje, bio je sluzbeni jezik u zapadnim provincijama persijskog carstva.

Periodizacija...

Aramejski jezik je u svom visevekovnom razvoju prosao kroz vise faza:

stari aramejski 975-700 pre Hrista.
standardni aramejski 700-200 pre H.
srednji aramejski 200 Pre H.-200 posle Hrista.
kasno-aramejski 200-700 Posle Hrista.

Ovaj jezik ima dva dijalekta:
a) Zapadni dijalekt - Jevrejski dijalekt i Sirijsko-palestinski dijalekt.
b) Istocni dijalekt - dijalekt Sirijaca, Haldejaca, Asiraca, Vavilonaca i jezik Talmuda.

Upotreba jezika bila je najintezivnija za vreme Haldejskog carstva koje je postojalo od 626-539 godine pre Hrista.

Kasnije, za vreme Aleksandra Makedonskog dolazi do prodora Grckog jezika na ove prostore, medjutim semitsko stanovnistvo nastavlja da saobraca na aramejskom jeziku.

Najzad, dolazak Arapa u 7. veku oznacio je pocetak potpunog potiskivanja aramejskog jezika iz upotrebe. Ali jezik nikada nije nestao, vec nastavlja da ga koristi Hriscansko stanovnistvo u Mesopotamiji i drugim Hriscanskim oazama unutar islamske imperije.

Jezik postoji i danas u vise dijalekata. Najvise se koriste Asirski i Haldejski dijalekat. Liturgijski je jezik nekih Pravoslavnih crkava.


Preuzeto sa Link

Hvala na pomoci, ali to vec imam, to mi je ovih 20 str. . .  ako ko jos sta ima, mozda se nesto i nadje. . .  :(((

Onda jedino da ugrabis kada su Silvanus i Bulajka tu, mozda oni iz crkvenih i nekih drugih knjiga imaju nesto. Ajd' posto ti ne mozes zbog malog broja poruka, ja cu im poslati PP sa molbom da obrate paznju na ovu temu, i pomognu ako su u prillici.

Hvala ti puno, ja sam pokusavao ovdje kod nas, u nekim crkvenim knjizarama da probam da nadjem, i nasao sam ponesto ali kada nisam upucen pa ne znam gdje da nadjem... strucna pomoc bi mi dobro dosla....

Ziv i zdrav bio. 


P.S. Poslao sam im molbu za pomoc.

Помаже Бог.

Немам пуно тога да ти понудим.
Ово сам сада прекуцао (а искрено се надам да ће Булајка да ти више помогне), није директно везано за твоју тему, али бар мало да обогатиш литературу на крају рада...   

Ово је из књиге: Драган Милин, Увод у Свето писмо Старог завета (општи део), Београд, 1991. године.


Страна 31 :     

Арамејским језиком (западноарамејским дијалектом) написани су изворно делови књиге пророка Данила (2,46(нисам сигуран за ову 6, овде ми је број замрљан) -7, 28), књиге Јездрине (4,8 -6,18; 7,12-26), књига пророка Јеремије (10,11) и 2 речи у Постању (31,47)

Страна: 32:

Најопштија подела (јер има више подела) семитских језика је на североисточну групу (ту спада акадски са 2 наречја: вавилонски и асирски), средишњо – западна група (арамајски (који се опет дели на западну и источну групу; западну чине библијски одломци, затим палмирски и наватејски) и ханански (који се дели на угаритски, фенички, јеврејски и моавски)) и јужна група (коју чине арапски и етиопски)

Стране 35-36:

...после ропства у Вавилону, када јеврејски језик прима многе арамеизме и коначно престаје да буде живи језик, а замењује га арамејски.
Арамејски језик (,,арамит''), по Библији, потиче од Арама, потомка Симова (Постање 10,22), а спомиње се у 2царевима 18,26 и Данило 2,4. Зове се и сирски језик (2 Макавејска 15,36) или јеврејски (Дела апостолска 21,40; 22,2; Јован 5,2), а блажени Јероним, на основу Данила 2,4 и даље, назива га халдејским. Овај језик је био међународни дипломатски језик, којим су се служили вавилонски и персијски владари у својим великим областима. Тај језик су примили Јевреји за време ропства у Вавилону. Народ је заборавио јеврејски језик који су знали само мали број школованих људи. У врме Господа исуса Христа говорио се арамејски. То видимо из речи и израза који се местимице налазе у Новом завету: ,,Или, Или, лама савахтани'' (матеј 27,46; Марко 15,34), ,,Талита куми'' (Марко 5,41), ,,Ефата'' (Марко 7,34), ,,Ава'' (Галатима 4,6), ..Кифа'' (Јован 1,42), ,,Гавата'' (Јован 19,13), ,,Голгота'' (Јован 19,17), ,, Акелдама'' (Дела апостолска 1,19) и други.
Јеванђеље по Матеју је првобитно било написано арамејским језиком који се називао ,,народним јеврејски''. Арамејски језиком су написани и многи профани споменици, на пример краља Закира из VIII века пре Христа, откривени 1903, збирка листова из Елефантине и такозвани таргуми, то јест тумачења Старога завета јеврејских рабина.



Ово је из књиге: Џон Дрејн, Увођење у Нови завет, Београд, 2004. године.

Страна 281-282:

Сада се такође признаје да много тога у Јовановом јеванђељу има јеврејско порекло, а не искључиво грчко. Рана предања место настанка овог јеванђеља смештаку у Ефес, што је неминовно проузроковало да научници у њему траже искључиво хеленистичку позадину, посебно с обзиром на његов пролог (1,1-18) који рођење у телу објашњава полазећи од Речи или Логоса. Поред чињенице да се сада зна да је хеленизам прожео све поре Римског царства, чак и Палестину, занимљиво је приметити да, ако би се уклонио пролог, у његовом остатку нема готово ничег што указује на грчко порекло. Не само да се кроз читаво јеванђеље наглашава испуњење Старог завета, него јеванђелиста наводи и своју намеру у изразито јеврејском облику: ,,Ово је написано да верујете да Исус јесте Христос (Месија), Син Божији'' (20,31)
Овај утисак потврђује и помнија анализа самог језика јеванђеља, јер у многим тачкама грчки, којим је написано, показује тесну повезаност са арамејским изворима. Писац се често служи арамејским речима – на пример, Кифа (1,42), Гавата (19,13) или Равуни (20,16), а затим их, због грчки читалаца, објашњава. Чак се и за значење речи Месија даје брижљиво објашњење у 1,41. Има места накојима се грчки језик јеванђеља руководи правилима арамејског израза. Иако се у модерним преводима ова разлика углавном не прави, такви случајеви јављају се када Јован Крститељ каже за Исуса: ,,Ја нисам достојан да бих ја одрешио ремење на његовим сандалама'' (1,27; а остала јеванђеља на овом месту имају правилан грчки израз: ,,да одрешим'').
Исусове изреке у Јовановом јеванђељу такође су повремено изражене у паралелизму типичном за семитску поезију (12,35; 13,16.20), док се други одломци његовог учења могу обрнутим преводом вратити у арамејски тако да дају сасвим реалистичан вид арамејске поезије (3,29-30).
Није вероватно да је Јованово јеванђеље непосредан превод неког арамејског документа, мада су то неки предлагали. Но, ове чињенице заиста указују на то да учење из Јовановог  јеванђеља има исто палестинско порекло као и грађа синоптичких јеванђеља, док би необична употреба арамејске граматике у грчком тексту лако могла указати на то да је арамејски био пишчев матерњи језик.


Страна 299:

Ту је и чињеница да је у позадини Исусовог учења (у јеванђељима забележеног на грчком) могуће уочити јасне трагове језика руралне Палестине – арамејског. Чак и јеванђеља, писана грчким језиком, повремено задржавају арамејске изразе – попут речи изговорених на крсту (Матеј 27,46), позива упућеног Јаировој кћери (Марко 5,41) или назива за ,,Плочник'' у Јерусалиму (Јован 19,13). На неким другим местима, нарочито у Беседи на гори (Матеј 5-7), када се Исусове изреке преведу уназад тако да се врате на арамејски, оне очитују стилска средства која би само на том језику имала смисла. Велики део Исусовог учења сачувао се у облику арамејске поезије, препознатљиве као такве чак и у преводу на енглески, која се с времена на време служи алитерацијом и асонанцом какве су могле имати одређени смисао само у арамејском.



Погледај и ове књиге (има их у Градској и Народној библиотеци:

Вилфрид Харрингтон, Увод у Стари Завјет (у оригиналу му је име Wilfrid Harrington)
Вилфрид Харрингтон, Увод у Нови завет

Мислим да и у њима можда нешто пронађеш корисно за рад...

Све најбоље !

Hvala puno, dosta ste mi pomogli, probacu da nadjem jos ponesto, ali mi je tema bas zahtjevna... jer to i sto ima o aramejskom jeziku se svodi sve jedno na isto... i to mi predstavlja problem...

ako znas engleski
 http://en.wikipedia.org/wiki/Aramaic_language
imas tu i externe linkove 
evo i ovo, potrudi se za diplomski!