Miloš Aćimović desetostruki je prvak sveta na ultrakratkim talasima
Radio-stanica preča i od žene
Slike užasa koje smo gledali mali su deo spram onoga što sam čuo na radiju od kolega sa indijskog ostrva Andaman... Jedan je bez prestanka ponavljao da su talasi visoki kao četvorospratnica i da je to sigurno smak sveta, priseća se cunami-katastrofe

Bežim od kuće, lažem ženu i uoči prvenstva uvek smislim neku perspektivnu laž koja mora da prođe... Kao putujem na službeni put... Spakujem i kofere. Uzmem taksi, supruga me isprati, a na prvom ćošku kažem vozaču da ne vozi na železničku stanicu već u radio-klub, dva bloka dalje. Tamo presvučem fino "putno" odelo i u dotrajalom kombinezonu odem na krov da razapinjem antene. Kad otkuca nula-nula po Griniču, uveliko sam za radio-stanicom. Prvenstvo je počelo! Sledećih 48 sati ne dižem se sa stolice! Posle gledam emisije o narkomanima i najžalije mi je što ljudi ne znaju šta je zavisnost u jednom hobiju.

Aćimović je u konkurenciji od 30.000 ljudi iz celog sveta dosad bio desetostruki svetski šampion u radio-amaterstvu. Kao kompenzaciju za porodične obmane, ženu je postavio na mesto počasnog predsednika Kluba protivnika ljubitelja radio-amaterstva. I povratak sa "putovanja" prati uigran scenario. Na špijunku prvo namontira pehar i šta će žena - na kraju oprašta "grehe"! U međuvremenu, sa dotrajalom "kenvud" mašinom, svakog četvrtka iz zajedničkih prostorija solitera kraj Studentskog grada takmiči se s konkurentima iz celog sveta.

- Propozicije su takve da moramo pod malim naponom da kontaktiramo što više ljudi iz različitih zemalja i kontinenata. Cilj takmičenja je ostvariti što više veza za što kraće vreme. Za tih 48 sati nadmetanja imao sam nekoliko hiljada razgovora - objašnjava Aćimović, specijalista za takmičenja u kategoriji smanjene snage, do pet vati. Među poznavaocima radio-talasa važi pravilo da je tu radio-vezu najteže održati.

Venčanje na radio-talasima
   
      

Antene k'o suvo zlato

Prosečan takmičarski uređaj košta oko 3.000 evra.
- U ekonomski jakim zemljama nema potrebe da država ulaže u radio-amatere jer su sposobni da sami kupe opremu o kakvoj mi možemo da sanjamo. Jedna amaterska zvezda u Americi ima takve antene i predajnike kakve u zlatno doba nisu imali ni centri Tanjuga i SIP-a. Samo antene koštaju po 300.000 dolara. I s tom mašinerijom ne pobeđuju. Pretprošle godine naši reprezentativci nisu otišli na takmičenje u Kinu, jer nije imao ko da im plati put. Prošle godine na EP u Češku otišao je o svom trošku samo jedan takmičar iz Srbije. U Ukrajini, radio-amaterskoj velesili, telegrafisti imaju status povlašćenog sportiste. Posao mu je da vežba telegrafiju i prima 400 znakova u minuti.
      
      
      
   
   
      

U minuti 160 znakova

Kad god neko čuje za radio-amatere misli da i dalje kontaktiramo telegrafijom ili preko mikrofona. Kako tehnologija napreduje sve se više koriste digitalne komunikacije, prvenstveno zbog teškoća da se nauči telegrafija. Radim brzinom od oko 160 Morzeovih znakova u minuti. Ako se zna da jedan takav znak ima četiri tačke i crte, ispadne da u minuti primim 600 tačaka koje moram da protumačim.
      
      
      
   

- Držao sam svetski rekord u toj kategoriji, a tada je najteže probiti se od snagatora s jakim uređajima koji okupiraju talase i guraju vas dok ne pukne veza. Za vreme prvenstva sve ključa na UKT-u. Za uši nekoga ko se nije navikao na takve zvuke to bi izgledalo kao da uđete u ogromnu dvoranu gde na stotine ljudi priča istovremeno. A ja moram tačno da znam šta ko govori iz kog kraja sveta, opisuje profil hobija.

Od svetskih takmičenja koja se održavaju dvaput godišnje, Aćimović, sem pehara i diploma, nema nikavu drugu korist. Iako je od poslednjeg rata prošlo skoro šest godina, mnogo je porodica koje nekog svog nestalog još traže preko radio-stanica.
- Najteži su bili trenuci kada sam uspostavljao vezu s kolegama iz Sarajeva. Dešavalo se rođak uzme mikrofon, a ovaj mu kaže da je taj koga traži poginuo. Koliko sam puta samo zvao Hitnu pomoć. Čuju lošu vest, pozli im, padnu u nesvest.

Skoro sam dvoje venčao preko radio-stanice. Zabavljali su se u Bihaću, pre izbijanja rata. Ona je posle prebegla u Beograd, a on ostao tamo. Ta devojka je svaki dan dolazila da ćaskaju i na kraju ju je zaprosio preko radio-talasa. Trenutno ne postoji tačka na kugli koja ne može da se kontaktira. Jedino je s Kosovom iz Beograda problematično uspostaviti komunikaciju, pa kad nam se obrati porodica da traži nestalog s Kosmeta uputim ih na kolege iz Vranja, priča.

Svi srpski radio-amateri imaju mogućnost da posebnu radio-mrežu za opasnost aktiviraju za svega tri minuta. Cunami se još nije stišao, a Aćimović je vesti imao iz prve ruke. Pre nego što su se snimci i pojavili na televiziji.
- Slike užasa koje smo gledali na TV-u samo su mali deo spram onoga što sam čuo na radiju od kolega sa indijskog ostrva Andaman. Toliko su bili uplašeni da nisu znali da opišu šta se tamo događalo. Jedan je bez prestanka ponavljao da su talasi visoki kao četvorospratna zgrada i da je to sigurno smak sveta!

Krkljanac u etru

Na UKT-u tih prvih nekoliko dana vladao je pravi krkljanac. Ceo svet se sjatio da čuje novosti. Signal je bio veoma slab, nisu imali struje, a sve veze su jedva uspostavljali preko akumulatora, seća se. Prednost radio-amaterstva, kaže, nije samo stići prvi do bilo koje informacije na Zemlji. Moguće je pratiti i situaciju na nebesima.

- Neverovatno je kako su poslednje eksplozije na Suncu počele da ometaju radio-veze, mnogo ranije nego što je u medijima objavljeno i da će ih biti. Elektromagnetno zračenje sa Sunca diže ili spušta nivo jonosfere. Poslednjih mesec dana iz Beograda nemoguće je čuti Užice ili Kraljevo, dok su veze s južnom obalom SAD perfektne, što je apsolutno nemoguće. Sve mi to govori da je nebo iznad nas naelektrisano, mnogo više nego što nas je iko obavestio!
   
      

Halo, Bregović

Desilo mi se da sam danima razgovarao s nekim Goranom. Svaki put se javljao s drugog mesta. Pitam ga gde si, kaže: "Eto me tu negde kod Kipra". Posle nekoliko dana razgovarao je samnom sa Sardinije, onda sa Azurne obale. Na kraju ga pitam kako to izvodi. Rekao je da ima neki brodić i da krstari. Posle nekoliko meseci moj drugar u registru radio-amatera našao Gorana Bregovića. Vidim njegovu šifru i šlogiram se. Bila je ista kao od onog Gorana s broda. Razgovarao sam sa Bregom, a da to nisam znao. Među poznatima ima mnogo mojih kolega: španski kralj Huan Karlos, kralj Husein, pokojni Marlon Brando...
      
      
      
   
I. Ikraš

radio-amateri su zivo cudo, a taj hobi je stvarno jaci od bilo koje droge. znam par ljudi koji se time bave i zaludjeni su i sludjeni potpuno.