Kao sto vec sam naslov kaze treba mi nesto o gravitaciji i coveku koji ju je primetio, Isaku Njutnu. Trebam da predajem o tome iz astronomije tako da moram da pricam oko 30 min. mogu i tekstovi na nemackom ili engleskom. ja bi sad googlov'o ali zurim u skolu imam neke vezbe pa mi je vreme uskraceno.

ISAK NJUTN (ISAAC NJUTN 1642 - 1727)
   
Njutn Isak    

Engleski fizičar i matematičar. Većinu svojih teorija je načinio još u ranim dvadestim godinama svoga života. Napravio je prvi reflektor teleskop, a u cilju izbegavanja aberacije koja se pojavljuje u teleskopima sa lećem. U 1684. na nagovor Edmonda Haleja počinje rad na svome najpozantijem delu "Principia", u kome objavljuje svoj zakon gravitacije i to kako gravitacija objašnjava Keplerov zakon.  U "Optics" objašnjava svoje teorije o svetlosti i kako je bela svetlost sačinjena od boja spektra.

Rođen je prevremeno u mestu Woolsthorpe, tri meseca nakon smrti svog oca i ostavši na nezi kod svoje bake. Majka mu se ponovo udala za čoveka koga je Isak mrzeo. Možda je zbog toga Njutn celog života imao osećaj nesigurnosti i bio abnormalnu osetljiv na kritike svog naučnog rada. Sa smrću očuha, Isakova majka je želela da on nastavi život kao farmer i održava porodično imanje, što je Isak odbio pripremajući se za univerzitet. U 1661. započinje studije na Triniti koledžu.

Završio je studije u 1665. uporedo završavajući i neke od svojih prvih radova. Univerzitet se ubrzo zatvorio usled pojave kuge i Isak se vraća u rodno mesto gde nastavlja matematičke radove i radove na optičkoj teoriji prirode boja. U to vreme, Isak je uočio da je svaka planeta zadržana u svojoj orbiti usled sile koja dolazi od Sunca, ali ništa od ovoga nije javno objavio.

U 1671. pravi svoj prvi reflektor teleskop. U to vreme svi teleskopi su bili refraktori koji formiraju sliku kroz uveličavajuće staklo, a ne pomoću ogledala. Da bi se izbegla hromatska aberacija i dobila jasna slika posmatranog objekta, sočivo mora da ima jako veliku fokalnu dužinu, što je telekope činilo veoma dugačkim i nezgrapnim.

Njutnova teorija da je belo svetlo mešavina svetlosti svih boja, ga je ubedila (pogrešno) da refraktori ne mogu biti oslobođeni ovog defekta. Prvi reflektor teleskop koji je načinio je izazvao mnogo pažnje i ne samo da je bio oslobođen aberacije, već je bio i mnogo kraći nego bilo koji refraktor.

Jedan reflektor je poslat Krljevskom društvu u London na zahtev samog tog društva. Nakon toga i sam Njutn postaje član Kraljevskog društva. Njutn zatim objavljuje svoju teoriju svetlosti i boja. Ovaj rad je bio žestoko kritikovan, što ga je veoma razgnevilo, ali je i pored toga 1675. objavio još dve publikacije na istu temu. Prva je bila o bojama viđenim kroz veoma tanak sloj ulja i drugih materijala dok je druga publikacija bila o njegovoj teoriji da se svetlost sastoji od veoma malih čestica, korpuskula. Obe publikacije su ponovo dovele do velikih kontroverzi nakon kojih se Njutn povukao u Kembridž i prestao sa objavljivanjem svojih dela i teorija.

Tokom 1679. Njutn započinje prepisku sa sekretarom Kraljevskog društva, Robertom Hukom, koji je bio jedan od najžešćih kritičara Njutnovih teorija. Prepiska je navela Njutna da preispita svoje teorije o kretanju planeta, ali opet nije ništa javno objavio.

Tek 1684. na inicijativu Haleja, Njutn je pristao da objavi svoj rad.

Na nagovor Haleja Njutn je napisao i sovoje kapitalno delo koje je prvobitno nazvao “de Motu”. Sam Halej je bio oduševljen tim radom i u Kraljevskom društvu je prevagnulo njegovo uveravanje da bi delo trebalo štampati, ne kao običnu publikaciju, već kao celu knjigu, a i Njutna je uspeo da nagovori da proširi svoj rad.

Ipak, postojali su određeni problemi. Kao prvo Kraljevsko društvo nije imala novca za štampanje knjige, pa je Halej sam platio za manuskript i štampanje. Sa druge strane, Huk se usprotivio objavljivanju knjige tvrdeći da je Njutn ukrao njegove rezultate. Njutn je bio van sebe od besa i ponovo je prešao kroz ceo tekst, ovaj put precrtavajući i izbacujući svaki deo u kome je spomenuo Huka i njihovu prepisku. Takođe je odbio da završi knjigu.

Haleju je trebala sva diplomatija da smiri situaciju i napokon jula 1687. izlazi "Philosophiae naturalis principia mathematica" (Matematički principi prirodne filozofije) ili knjiga poznatija pod kraćim imenom "Principia".

"Principia" je jedno od najvažnijih naučnih radova svih vremena. Ne samo da je knjiga rešila sva pitanja i probleme tradicionalne astronomije, već je i otvorila i stimulisala nova bezgranična istrazivanja.

Njutn je nakon svega bio premoren i doživeo je nervni slom. Odložio je izdavanje drugog rada "Optics" i odbio ponuđeno mesto predsednika Kraljevskog društva sve dok Huk nije preminuo. Od tada nije više radio velike naučne radove. Provodio je vreme istraživajući hronologiju Biblije, i baveći se alhemijom. U 1705. počastvovan je viteštvom u znak priznanja za njegov izvanredan rad.

Njutn je preminuo 20. marta 1727. kao jedan od najvećih naučnika. Sahranjen je uz najveće državne počasti.

ZANIMLJIVOSTI   


U Vestminsteru, panteonu velikih ljudi Engleske, na nadgrobnom Njutnovom spomeniku, piše: "Radujte se, smrtnici, sto je postojao takav i toliki ponos ljudskog roda". Oblikom koncizne metafore, ove reči ukazuju na jedinstven primer nenadmašne veličine ljudskog intelekta, sposobnog da prodre, kakav je bio Njutnov, u lavirinte svemira.

 
NJUTN O VASKRSENJU MRTVIH

 

Jednom su zapitali Njutna : “ Kako je mogu ć e da tela mrtvih , odavno raspadnuta , ponovo postanu tela svojih du š a ?”

Na to je naučnik pomešao gvozdene opiljke sa zemljom i upitao svoje sagovornike: “Ko može da izdvoji iz prašine i sastavi ove gvozdene opiljke?”

Odgovor nije dobio.

Onda je Njutn uzeo magnet i prineo ga mešavini. Nastalo je komešanje čestica. Opiljci gvožđa počeli su se hvatati za magnet i jedni za druge.

U prašini nije ostalo ni molekula gvožđa.

Tada Njutn reče prisutnima: “Onaj, koji je ovoliku silu dao mrtvom kamenu, zar On ne može dati takvu moć našim dušama kada bude trebalo da se obuku u svoja proslavljena tela.”


Da li ste znali da je Isak Njutn bio izbacen iz skole!...Bio je izbacen kao tinejdzer na zahtev njegove majke
koja se nadala da ce biti farmer.

bi sve fantasticno da nema tog razapetog aspekta Pluton 180 Neptun. Snaga cinjenica nikako da povjeruje u vjeru Svemoguceg. Sve je ukapiro bolje od najbistrijeg djaceta sto izuci tablicu mnozenja do broja 20, ali nikako ne mogase da povjeruje glavnom aspektu u kosmogramu SA 0 JU 120 UR. Cak, Uran bezboznik nad bezboznicima utrigonio sa Ribom, sa hriscanstvom, sa Njutnom samim, sa njegovim vladarom Saturnom, ali Sunce palo na zemlju, stvrdlo se u skepticizmu i nije moglo da mrdne ni pedalj iz ambicije i gordosti. Sve sto je otkrio, sve ono cim ga slavi Nauka, otkrio je iz ovog dobrog aspekta. Siguran sam opet da je morao biti i svjestan svojih anomalija u psihi, ali nije mogao nikako da im se odupre. O, kako je to strasno, kada je svakom covjeku dato, da sam sebe baci ili uzdigne...da sudi drugome, bas kao sto je bilo dato njemu. Nije htio da prihvati slobodnu volju, bacio je pod noge ko i svaki ponosan covjek. Onda kad je mogao nije prihvatio da mijenja sebe, ali je prihvatio los sud ME 90 SA da posalje ljude na vjesala, ma kako da su oni krivi. Nije mogao da pobjegne od nacela kojeg je iz svoje muke pronasao, nacela da je GRAVITACIJA = GRIJEH !

More info:
1. http://csep10.phys.utk.edu/astr161/lect/history/newtongrav.html
2. http://zebu.uoregon.edu/~soper/Orbits/newtongrav.html
3. http://www.ac.wwu.edu/~vawter/PhysicsNet/Topics/Gravity/NewtonLawGravity.html
4. http://www.phy.duke.edu/~rgb/Class/phy51/phy51/node5.html
5. http://www.faqs.org/docs/Newtonian/Newtonian_187.htm

hvala hvala hvala hvala!!!  :hug: