Treba li zabraniti ekstremiste iz pokreta "64 županije"?

Citat: Orfanelin 06. Okt 2009, 21:36:39

ako ima dokaza za krsenje zakona uhapsiti clanove grupe koji su ga krsili.... ako nema naci dokaz Smile

Ovo se može naći na sajtu Dejana Lučića.Mislite li da je tako?

" Мађарска химна пре почетка пројекције великомађарског и ратнохушкачког филма • На пројекцији мађарског документарног филма “Тријанон” у Суботици, одушевљење присутних Мађара, припадника мањинске заједнице у Србији • Порука филма да је Угарска исто што и Мађарска, да је раскомадана и да су Јевреји криви за све што се дешавало у Будимпешти, пробудила је сумње Срба да светски ратови вођени у двадесетом веку још нису завршени • Хоће ли Србија видети филм који импресионира Мађаре?

Филм “Тријанон”, снимљен у Будимпешти и његова пројекција у Румунији и Србији, показатељ је да у савременој Мађарској постоје снаге које су незадовољне постојећим државним границама и немају намеру да обуставе ратнохушкачку ревизионистичку пропаганду према суседима – обнављају је. Пројекција филма у Суботици показала је да постоји језгро нелојалних грађана Мађара, држављана Србије, који не желе да живе мирно са Србима и другим суседима. Одушевљење гледалаца у сали “Непкер” садржајем и порукама филма обнавља сумњичавост Срба – Срби знају прошлост Угарске и “демократичност” која је владала у њој. Појава неповерења према Мађарима у свести Срба, поред традиционалне националне поделе, појачава чињеница да су пројекцију филма “Тријанон” организовали припадници Омладинског покрета 64 жупаније, филијала у Србији. Сумњичавост појачана и изјавом власника сале “Непкер” из Суботице да филм није гледао и да га исти не интересује. Верујемо његовим речима, будући да је човек у покрајинским органима власти и лојалан грађанин...

Мађарска “управља” нашим грађанима

Дуже од једне деценије из Будимпеште покушавају утицајни политички кругови да директно управљају мађарском мањином у суседним земљама. Ова делатност битно утиче на међудржавне односе, а има одјек на међунационалне српско-мађарске односе у Покрајини. Упркос реченом мешању у унутрашња питања Србије, политички и културни представници мањине и мањинска заједница ништа не чине да одстране или ублаже последице овог деловања. Шта више, чини нам се, раде сасвим обратно и далеко су од тога да њихова политичка активност учини живот мањине опуштенијим и удобнијим. Они као да своје сународнике одвајају од осталих становника Покрајине акцијама против укључења Мађара на равноправној грађанској основи у систем власти, привреде, просвете и културе – гурају их у гето.

Треба признати, поводом догађаја у Суботици, да су поједини од партијских, културних и националних вођа мађарске мањине у Србији, познати по националистичким испадима и изливима мржње. То је опет нека слава!

Како ови мањински прваци немају савест, а још мање скрупула, у тежњи да заузму прво место у вођству мађарске заједнице у Србији, њима је свеједно како ће се Срби и државне власти односити према њима.

Пошто је лакше бити озлоглашен, са мање напора се постаје познат, лакше се добија подршка матице, него да живе лојално и стрпљиво раде на подизању квалитета живота мањинске заједнице, с циљем напретка и усклађивања сопственог националног интереса са интересима Срба, ови појединци и групе праве испаде. Истовремено стварају лажну слику да чувају језик, културу, традицију и национално биће својих сународника у целини. Уствари, њихово понашање почива на ставу да добри међунационални односи почивају на спремности Срба да опросте стравичну прошлост, бруталну денационализацију и почињене геноцидне злочине. Сваки други став Срба је неприхватљив и вид националног угњетавања мањине!

Неизбежна Дорис Пак

Зато су без скрупула, спремни на сукоб, организовали пројекцију филма “Тријанон” непосредно после посете европских парламентараца Суботици, који су допутовали у Србију да се на лицу места увере о положају мањина, па и мађарске. Европске парламентарце положај Срба у Војводини традиционално не интересује!

Јован Пејин Србе, ђаволску сорту, треба повешати

Зато вести о филму “Тријанон”, коментар садржаја, понашање гледалаца, њих око 500 у сали “Непкер” у Суботици, певање мађарске химне и антисрпски повици да “Раце ђаволску сорту треба повешати”, подсећају на април 1941. и јануар 1942. године, када су “дивљи Раци” у Бачкој и Барањи, у организацији мађарских окупационих власти, били стрељани, вешани, бацани под лед на Дунаву и Тиси и протеривани са станишта у која су одмах смештени Мађари, чланови витешког реда и Чангови из Трансилваније.

Злочини учињени 1941-1942, до 1944. године у Бачкој и Барањи, вршени су у име увођења тадашњег “новог светског поретка” јер европска култура, уметност и идеали престају на рекама Сави и Дунаву. Рацима на простору северно од ових река нема места!

Пројекција филма великомађарског, хунгароцентричног садржаја, после посете европских парламентараца на челу са утицајном Дорис Пак је агресиван политички чин елите мађарске заједнице у Србији, с циљем разједања Србије као државе. Вође мађарске мањине знају врло добро да њихове акције не значе ништа без међународне подршке. Да би је добили, учини су овај агресивни корак!

После одласка Европљана, ослоњени на великомађарску нацифашистичку организацију из Будимпеште “Омладински покрет 64 жупаније” добили су подршку невладиних организација и неких партија из Мађарске. На овај начин неформално су створили завереничку организацију на граници Србије и Мађарске. (Да ли и терористичку?)

Узор постоји, у Русији бољшевици, а у Немачкој нацисти, своје активности су почели илегално. У Србији имају подршку од војвођанских аутономаша са којима заједно раде на дезинтеграцији државе, а помажу их деморалисани друштвени кругови, Сорошеви питомци и невладине организације.

Пројекција филма “Тријанон” је на овај начин добила улогу политичког притиска на Србију и њену владу. На другој страни, од Бога обележени речени ликови из Србије, кроз чије главе дува промаја, нереално амбициозни, подржаће великомађарске екстремисте позивом на људска права, оптужиће Србију за пристрасност да држава угрожава опстанак мађарске мањине и изазива националну напетост и сукобе, а Србин набијен на колац у Темерину лета Господњег 2004.

Реченим групама не сметају великомађарски нацифашистички графити мржње и претње у Суботици, Сенти, Кањижи и још неким местима у Бачкој и Банату.

Борба да се народи ослободе угарске тираније и ропства трајала је вековима. Власт у овој нововековној хабзбуршкој аутономној држави држала је мањина, мађарска војно-феудална олигархија. Ослобођење 1918. године и мировни уговор у Тријанону 1920. године су несумњиво историјски догађаји од највеће важности за Словене и Румуне. Границе су повучене према Србима, Румунима и Украјинцима на цивилизацијској основи, док је према Словацима било много теже да се утврди због великих словачких острва на територији предвиђеној за Мађарску. Ипак, на штету Словака, успостављена је Мађарска на већим територијама од оних које су поселе угарске номадске хорде у десетом веку, када су Мађари “заузели отаxбину”.

Да ли је сала “Непкер” суботички “Цанкарјев дом”?

Покрет “64 жупаније” последицама одјека филма “Тријанон” проституише идеју мађарства и подстиче Словене и Румуне, чији су бројни сународници после векова државног терора, притисака и денационализације, постали “нови Мађари”, да одговоре: Мађарство је само језик, све остало је питање!

Овај став не подржавају само суседи Мађара, који их најбоље познају. Ову чињеницу је усвојила наука и важећа је међу историчарима, лингвистима и антрополозима. Да не би били пристрасни, навешћемо став по овом питању италијанског лингвисте Кавали-Сфорце, који је навео Мађаре као пример како су домороци заменили матерњи језик језиком освајача. Перма Кавали-Сфорца, Мађари су генетски исти као њихови суседи, али језик којим говоре је језик средњевековних освајача територије на којој је формирана Угарска. Освајачи окупљени, према легенди, у седам племенских хорди, су били малобројни, те да би одржали власт створили су савез племена, народа и слободних краљевских градова. Угарска није била национална држава Мађара. Таква је све време постојања и после свих историјских промена у средњем и новом веку, до распада 1918. године. Да додамо, ове чињенице су биле одлучујуће током припрема мировног уговора у дворцу Тријанон. Стручни саветници политичара и војних команданата Антанте, еминентни историчари, етнолози, правници, социолози и други, знали су какве неправде трпе немађари у Угарској. Добро су били упознати са системом и циљем унутрашње колонизације Мађара, мађаризацијом свих националних група и какав је притисак вршен ради исељавања немађара преко океана, како би држава дошла до што већих територија погодних за насељавање становништва, који су требали брзо да постану Мађари. Зато је мађарска територија сведена у садашње границе, будући да од 64 жупаније у 33 су Мађари били у мањини, или чинили незнатну популацију.

Доследно опијени мржњом, чланови филијале “Омладинског покрета 64 жупаније” у Србији, филмом “Тријанон” замењују сарадњу међу народима сукобом, хармонију међунационалих односа хаосом и бесмислом. Зато, мирно можемо да закључимо да је активност “Омладинског покрета 64 жупаније” у Србији вид тероризма. Само овом чињеницом поставља се захтев да наши државни органи у свом раду усмере пажњу на борбу против овог вида тероризма!

Мађарском химном најављен филм

Ратнохушкачка пројекција филма “Тријанон” са певањем мађарске химне је удар на оно што су Срби као народ створили после векова борбе за одржавање у Подунављу, против националног осипања и денационализације.

Хунгароцентрични “Омладински покрет 64 жупаније” пун снажне нацифашистичке и расистичке мржње филмом је прилегао на посао! Компромитује својом акцијом мађарску мањину у Србији, Румунији, Украјини и Словачкој, а вође, лишени хуманости и политичког осећаја, у години када се обележава шеста деценија ослобођења нацистичке фабрике смрти Аушвица, насрћу и на Јевреје!

Пројекцијом филма “Тријанон”, који је видела само одабрана публика из Суботице и околине, вођена нетрпељивошћу према свему српском, мађарски мањинци, потомци колониста насељених у деветнаестом веку, различите националности из разних крајева бивше Угарске, како тврди мађарски интелектуалац и национални радник у Србији Имре Бори, напали су европску тековину идеје слободе, братства и једнакости, а коју Европа сваке године обележава прославом пада Бастиље.

Великомађарство, чија се експлозија осетила широм Србије, а не само у сали “Непкера” у Суботици, није европска демократска творевина него има суштинско освајачко и денационализаторско обележје. Без икаквих моралних кочница великомађари су филмом обновили и извршили агресију на суседне народе и њихове територије.

Филм “Тријанон” послужио је као средство да скандализује мађарску мањину, прво у Румунији, затим у Србији, Мађаре као народ, а Мађарску као државу супротстави свим државама на чијим територијама се некада простирала освајачка Угарска. Такође, представља средство за свесно изазивање сукоба и антисемитизма због коментара у филму, како су навели новински извештачи.

Зато постављамо питање, шта српски органи безбедности чине да спрече међунационалне сукобе и заштите српски народ на његовој националној територији и припаднике националних мањина од екстремиста или, јасније речено, од терориста?

Продуценту филма и организаторима пројекције у Суботици је сасвим свеједно да ли ће јавност у Србији бити скандализована или не. Треба изазвати међунационалне тензије у Србији и обманути европску и светску јавност. Ако се сазна истина о стварном стању међунационалних односа и ко ствара тензије у северној српској покрајини, неће бии притиска на Србију, а филм “Тријанон” завршиће без забране у бункеру, као документ великомађарске мржње и ратнохушкачких намера.

Највећа ревизионистичка демонстрација у Србији од 1920. године, пројекција филма у Суботици, донела је политички престиж Омладинском покрету 64 жупаније у Србији међу мађарским мањинама и лидерима који се не ограђују од ратнохушкачких порука, а који су учествовали у организацији догађаја у суботичком “Непкеру”.

Филм је, несумњиво, ветар психопатолошке појаве новог демократског времена у Мађарској, као члана НАТО пакта, става њене јавности и политичке елите која неће да разликује Угарску од Мађарске. Зато би било добро и препоручљиво да јавност у Србији види овај ревизионистички и ратнохушкачки филм, прокоментарише га и укаже на поруке које су, по до сада познатим извештајима, великомађарске, антисемитске и антисловенске. Срби и остали народи, ослобођени мађарске доминације, желе мир и сарадњу међу државама.

Жеља Срба, Румуна, Словака и Украјинаца, судећи према наслову филма и коментару пројекције, нема одјека у Мађарској, која поново захтева ревизију границе у тзв. Карпатском басену, а то је могуће само ратом!

Идеју о ревизији границе у Србији храбре аутономаши, а аутономија је, по Омнибус закону, подржава. Зато мађарски мањинци, незадовољни степеном аутономије Војводине, подржавају сваку сепаратистичку акцију аутономаша. Желе Војводину републику, али под европским протекторатом, а то је први корак ка великој Мађарској. Овај политички став је разлог што представници мађарске мањинске заједнице подржавају идеју устава Војводине, грба и заставе, јер је потирање српских обележја покрајине. Поготово подржавају устав, који Србе као народ своди на трећину и претвара у мањину, иако чине око 80% становништва Покрајине. Срби би увек зависили од Мађара и кроатоцентричних Буњеваца. Демократски, нема шта!

Тијанићу, пусти “Тријанон”

Истина ослобађа, давно је речено. Зато да подвучемо: Тријанонски мировни уговор потписан је 4. јуна 1920. године. Потписале су га САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан као главне силе и удружене Белгија, Кина, Куба, Грчка, Никарагва, Панама, Пољска, Португалија, Румунија, Држава СХС, Сијам и Чехословачка са Угарском, и то је најправеднија тековина Првог светског рата, не само за Србе, већ и за Румуне, Словаке, Русине, па и Мађаре. Нестала је Угарска, родила се Мађарска! ДАЈТЕ ДА ВИДИМО ОВАЈ ФИЛМ НА РТС-у. Тијанићу, пусти “Тријанон”, да виде и Срби шта радује Мађаре! "