Treba li špijunirati muškarce
Domaćice na tajnom zadatku
Ako ne možete da odolite i pročitate poruku koja mu je stigla ne znači da ste postali „njuškalo”. To isto radi dve trećine žena u svetu

On je došao s posla kasnije nego obično i odmah otišao da se istušira, a njegov mobilni je ostao na stolu. Nekoliko poteza i sve je na dlanu – primljene i upućene poruke, liste poziva. Ako niste odoleli iskušenju, pripadate grupi od dve trećine žena koje priznaju da, koristeći blagodeti savremenih tehnologija, rado špijuniraju – partnera, decu ili kolege, potpuno je svejedno.

Nekada je ovaj posao bio stvarno zahtevan. S puno pribranosti i veštine trebalo je preturati po rančevima sumnjivih tinejdžera, na brzinu listati dnevnike, njuškati muževljevu košulju. Danas je visoka tehnologija donela brojne olakšice i prosto naterala mnoge na nešto što im ranije možda ne bi padalo na pamet.

Anketa sprovedena u Švedskoj pre nekoliko meseci pokazala je da bi 65 odsto žena i 25 odsto muškaraca proverilo SMS svog partnera „iz čiste radoznalosti” ili u slučaju „jake sumnje u prevaru”. Kad je reč o nemoralnoj proveri šefova i kolega, pripadnici jačeg pola su radoznaliji – 25 odsto muškaraca i 13 odsto žena pokušalo bi da sazna plate zaposlenih u svojoj firmi.

Kloniranje SIM kartice

Da je slična situacija u SAD, Velikoj Britaniji, pa i kod nas, pokazuju brojni forumi i blogovi na internetu, u kojima oni najiskreniji priznaju, naravno anonimno, da su prava njuškala –zavisnici. Jedna devojka je tako priznala da je godinama posle raskida čitala elektronsku poštu svog bivšeg, tek koliko da zna šta mu se događa u životu. Na jednom domaćem sajtu očajni muškarac preklinje poznanike sa foruma da mu kažu kako da klonira tuđu SIM karticu mobilnog telefona, jer je „načuo” da tako može da prima tuđe poruke i pozive. Na primedbu ostalih da to, osim što je nezakonito, nije najbolji način rešavanja nesuglasica sa partnerkom, on odgovara da su njegovi problemi poslovne prirode.

Prošlogodišnja studija je pokazala da više od polovine američkih roditelja nadzire aktivnosti svoje dece pomoću visoke tehnologije (praćenje preko mobilnih telefona, blokiranje nekih sajtova...). Umesto nekadašnje dileme da li će na taj način ugroziti poverenje svog deteta, pitanje koje se danas postavlja glasi „Kako da sačuvam klince od nevolje?”

Otvaranje tuđih i-mejlova i čitanje poruka sa mobilnih telefona samo su prvi koraci u širokoj zoni haj-tek njuškanja. Ljudi danas preko sajta Google.Earth mogu da vide snimak kuće svog kolege ili da saznaju koliko je komšija platio vilu, piše „Njujork tajms”. Postoji i softver Spector Pro (nelegalan u nekim američkim državama), koji registruje svaki dodir tastature i onom ko ga je ugradio šalje podatke o instant porukama, i-mejlovima i sajtovima koje je „meta špijuniranja” primila ili posetila. Kompanija koja ga proizvodi godišnje prodaje oko 40.000 paketa, a kupci su uglavnom zabrinuti roditelji.

Pokazatelji neverstva

Za novu generaciju njuškala sve su manje jasne granice šta je moralno (ne)prihvatljivo. Roditelji danas misle da ne samo da imaju pravo da proveravaju podmladak, već i odgovornost jer su njihovi zaštitnici. Oni izbegavaju reč špijuniranje i radije govore o nadzoru s kojim su deca upoznata i očekuju da svakog časa možete da im upadnete u blog ili dok „četuju”.

U ljubavnim vezama odnosi su malo drugačiji. Dok veliki broj pripadnika oba pola čvrsto veruje da u zajednici zasnovanoj na poverenju nema mesta takvoj vrsti zadiranja u tuđu privatnost, ima i onih, a među njima prednjače žene, koji smatraju da se nove tehnologije prosto moraju koristiti.

„Gore će biti ako jednog dana muž iznenada zatraži razvod. Ili ako pre toga isprazni račun banci. Ili ako shvatite da ste se se zarazili nekom seksualno prenosivom bolešću, a ne znate odakle”, neumoljiva je Rut Hjuston, američki ekspert za neverstva, koja je pre desetak godina slučajno otkrila da je muž vara i to bolno lično iskustvo pretočila u knjigu „Da li vas vara? 829 sigurnih pokazatelja” i profesiju kojom se uspešno bavi.

Jelena Kavaja

Izvor: Politika

dobro, znam da nije kulturno i td, ali bih volela da zavirim - te to i uradim.
jeste da je poverenje presudno, i imam ja dosta poverenja ali moze se reci da sam znatizeljna.
volela bih da se i muskarci na ovaj nacin ponasaju kad su njihove devojke i zene  u pitanju 
Mada ako medju njima nema tajni ne bi bilo problema procitati tudji mejl ili sms.
Zato mislim, i u to sam uverena : ako mi decko zabrani da procitam sms ili mejl, dakle rec je o necemu sto bi me iznerviralo i naljutilo, te skriva.I samim tim je sumljiv.

nishta me ne zanima ... ni samu sebe ne stignem da ispratim i ishpijuniram a kamoli nekog drugog ...

 

Ха,ха.

Могу да замислим ту сцену. Он напред, а она за њим, од ћошка до ћошка.

ne! sto manje znas duze zivis ?

kakva tolerancija    prosto ne mogu da verujem 

sram te bilo    u coshak i da se stidish 


pogreshan rezon skroz 

primera radi : ako si resila da prevaris decka , on moze na ledjima da ti sedi dzaba 

ponekad treba ako je sumnjiv
(ali ako previše tražiš i njuškaš budi sigurna da ćeš naći....)
ja kažem uvek bolje da ne znam ali ako saznam gotov je ...
ranije sam i njuškala al sad više ne...nema smisla....
valjda to ide sa godinama....dok sam bila mladja bila sam i previše ljubomorna a sad sve manje i manje, jednostavno imam poverenja ...