Sigurno ih svi viđate, maltene na svakom koraku.
Ima ih staraca, dece, bogalja, foliranata...
Kako reagujete kada ih vidite?
Da li im date neku kintu ili ih ignorišete?
Kakva su pritom vaša osećanja, ako ih uopšte imate?

Ja sam veliki empata, tako da mi je stvarno tesko kada vidim prosjake, posebno decu. Iako znam da je iza tog prosjacenja veliki lanac kriminala, uvek kada imam ostavima malo novca.

Ima ih foliranata (uvrezeno misljenje, verovatno za vecinu njih i tacno). Ima i onih koji su u organizaciji koja ima gazdu koji ubira najveci deo. Cesto prodjem, ali ponekad ne mogu, stanem i dam im neso sitno..zavisi od raspolozenja, od prosjaka..

Pocela sam da dajem novac samo poznatim (na neki nacin,meni dragim!?)prosjacima.

Ja ne dajem pare prosjacima, ni sama ne znam zasto.
Iskreno, nemam ni nekog sazaljenja prema njima, opet, ne znam zasto.

A treba li im pomagati .. treba; dati im posao npr, to bi po meni bilo idealno rjesenje.
Medjutim posto zivimo tu gdje zivimo ..

Kako-kad.  Načešće starima, uvijek sam bila slaba na stare ljude.

kad god sam u prilici da dam nesto novca to i uradim.

ne vodim se racionalnim razlozima.


ne razmisljam na sta ce da potrosi skupljeni novac,
ne razmisljam da li su stake,recimo,opravdano tu...

bilo bi mi mizerno sa moje strane da se time bavim,jer im zaista ne tutkam kolicinu novca koja bi mene osiromasila,a njih obogatila...

ja sam tu u prednosti kako god okrenem.
kupujem osjecaj da jos uvijek nisam ekstremno ravnodusna na tudju bjedu.
i ne mora ta bjeda biti samo materijalna.
moze biti i duhovna...kao onda kada svjesno negdje znam da me foliraju da im neko ceka operaciju...pa fol kupe novac za to...
i tada dam tu crkavicu kada sam u prilici.

Čula sam mnogo primera gde su tim ljudima nuđeni neki poslovi, nešto banalno poput farbanja kapije, i da su rekli da im ne pada na pamet.  

Generalno, ne dajem im novac, ali me duša zabolela kada sam u Budvi na šetalištu, oko ponoći, viđala cigančiće kako spavaju na kartonu, odmah pored šetališta.  

Delikatno pitanje, ali u principu... ne.

“Give a man a fish, you have fed him for today. Teach a man to fish, and you have fed him for a lifetime” ^1.


Većina je lenja i neće da radi, a fizički je sposobna, delenjem milostinje (na ulici) se podstiče njihova lenjost.
Delenjem milostinje preko institucija i fondacija koje se njima bave je u redu i ima više smisla.


Znam par anegdota u vezi sa njima i kak'e su muftare, ali žurim trenutno, napunio mi se bojler.


Edit: 1.Unless he doesn't like sushi - then you also have to teach him to cook. 

Priznajem da me cesto mrzi da otvaram torbu,skidam rukavice ,trazim gde sam stavila lovu ,razmisljam imam li sitno ...Kad me ne mrzi ,dam im nekada i sto dinara ako nemam sitnije .Nemam pojma ,valjda zavisi koji prizor me koliko gane ,a vidim da sam najranjivija na one bez nogu i ruku .
Jednom me ciganka pljunula kad sam joj dala deset dinara i izvinula se sto nemam vise .Ja od soka (zbog moguce zaraze )nisam stigla ni da joj nesto kazem vec sam otrcala u toalet.
Moj drug Vlada mi neki dan prica da je ciganciciu na semaforu ponudio jabuku jer nema sitnih pare nasta mu je cigancic rekao - Jebala te jabuka u dupe !