Hm

Jedina pozitivna stvar koju su religije donele, po mom mišljenju, su ideje. Sve je to super "na papiru", ali u stvarnosti (kao i svaki projekat u koji je umešan čovek) to izgleda sasvim drugačije.

Sa kulturne strane stvar je poprilično konktradiktorna (govorim o hrišćanstvu). Sa jedne strane ne bismo imali fantastične građevine, razne filozofske pravce (iako uklopljeni u crkvena učenja bilo jre značajsnih filkozofa iz crkvenih redova) da nije bilo crkvene dogme, a sa druge crkva je postavljala granice i sputavala ljudsku kreativnost. Ali čini mi se da je kompletan uticaj crkve kroz istoriju sa ovog aspekta više pozitivan nego negativan.

Političko stanovište.. ovde je bilo najviše manipulacija. Nemam mnogo informacija o tome koliko su budusti ili muslimani učestvovali u vladanju državom, ali hrišćanska crkva je manipulaciju širokim narodnim masama dovela do savršenstva.

Mislim da je danas apsurdno da se crkva meša u savremeni život tražeći deo vlasti li nešto takvo... Mit o Vatikanu treba da padne!

Emprizam: (grc) filozofska nauka koja priznaje steceno iskustvo kao jedino sredstvo istinske spoznaje sveta.

Postavio si jako siroku temu. Ja sam apsolutno za mir medju religijama.Moramo videti da su drzavni zakoni  zasnovani i na religijskim.

Ma, nije to pitanje mira

Čovječanstvu kao cjelini ne, ali pojedinim grupama vjerujućih da.

To bi ukratko bio moj stav. Gdje se ogleda važnost religije? U prenošenju nauka i vjere. Mi koji vjerujemo nismo imali tu privilegiju da nam se Bog glavom i bradom javi i objasni nam sve o sebi što smo dužni činiti, nastojati, misliti. Ali sam se pobrinuo i ustanovio Crkvu ili u globalu rečeno religiju, sve religije. Naime svaka (ili gotovo svaka) religija u svojoj povijesti ima određeni momenat direktne božanske intervencije kojom određenom pojedincu ili grupi ljudi daje "mandat" za provođenje svoga nauma.

No postavlja se pitanje je li vjera u Boga, njegovo postojanje, povezana s pripadnošću nekoj religiji? Danas popularna uzrečica:"Vjerujem u Boga, ali ne i u kanone." I onda objašnjavanje kako su to ljudi napravili, priče o licemjerju, ratovima i svim zalima koja su se dogodila zbog i u ime religije.
No iz osobne perspektive kao vjernik, mogu reći ne samo da prihvaćam pripadnost religiji, nego je držim i nužnom. Naime ja vjerujem u Boga, ne u boga. Vjerujem u točno određenog i spoznatljivog (koliko već On može to biti) Boga, a ne u neku silu, energiju, nekakvo vrhonaravno biće. Kao takav prihvaćam učenje svoje religije (u ovom slučaju Crkve) o Njemu, vjerujući da je ispravno i vjerno prenešeno kroz ovih 2000 godine postojanja. Zbog toga ne gajim mržnju prema drugima ili uvjerenje da sam savršeniji čovjek i osoba zbog toga. Razlozi religijskih sukoba ne izviru toliko iz prirode samih religija, nego iz mnogo šireg ljudskog, društvenog, političkog, pa čak i iz civilizacijskog i vremenskog aspekta. Ali o tome, da sada ne duljim, više neki drugi put.

......sta reci?
....teska tema .....ateista sam ..ali neko je spomenuo ne verujem u ono sto ne vidim....pa ima milion stvari koje ne vidis ..kao npr glad sex ljubav ..osecanja raznog tipa...pa opet postoje..ali.....religija je dozivela svoju katarzu u srednjem veku-iskoristena od nekih zemalja za sebicne ciljeve...ne zaboravite indulgencije(oprostaj grehova za novcanu nadoknadu)........nije ni cudo sto je sve manje vere.....postoji neka iskonska..pra....proto religija...po kojoj nema ni crkve kao institucije...nego samo vere...sa jedne strane...sa druge ...covek je uvek zeleci da objasni stvari kje ne ume pribegavao veri ...grom sunce....sve su to bogovi..a za to postoji naucno objasnjenje..za mnoge stvari ne..ali to nij razlog da se damo u puko praznoverje ..ali oet ni u cistu pragmatiku..postoji negde neka tanka linija izmedju religije i nauke ..koja ih mozda i spaja..ali ostaju mozda jos milenijumi da ljudska spoznaja psiha nauka...dodju do tog nivoa da prihvate neke stvari....ali ipak danas jos uvek je religija opijum za narod.....kod nas ..u svetu tu ulogu su preuzeli mediji ..a polako je preuzimaju i kod nas.....
teska tema.....moze se dosta polemisati.....filozofirati....aj nastavicemo...poz

Hrišćanski vekovi su se slagali da prirodne nauke nemaju veće važnosti za čoveka.
Ipak mislim da ja pragmatizam mnogo zdraviji od fanatične religije.

Hehe ma najvažnije je pogledati istini u oči i živeti u skaldu sa istinom:) Tj - shvatiti da čovek nema pojma ništa o sebi ni okolini i da se više ne folira da mu je Bog ortak ili da mrzi Boga (ili šta već protivnici religija uzmaju za argumente)...

Postujem svakoga ko veruje u nesto, ali neke vere ili ti neka verovanja nemogu i nikad necu priznati bre.
A za sebe mogu da kazem da verujem u nesto onoliko koliko ja mislim da je potrebno. Nisam neki zaludjenik da svaki dan idem u crkvu i da se molim Bogu (niti mi smeta to sto neki ljudi svako vece pred spavanje se mole Bogu, jer je to ipak i dobra stvar) ali umem da postujem neki red i da odem u ckrvu i da dam prosjaq koji dinar (ali naravno ne svakom prosjaq - jer je danas sve vise onih cigana koji su sve dosadniji i sposobni za rad kukaju kako nemaju i mole da ima das, ukoliko das tad ces cuti neq lepu rec tipa "d te sreca prati" ili "hvala ziv bio" ali ako nedas nista sledi ti isto sto i posle svega par koraka u prvom slucaju "puuu crko majci i u grobu se prevrno" a tu su i "bog sve vidi vratice ti on to") i u crkvi da poljubim ikonu i prilozim paru. Ali ...

Prava religija, barem ona koju ja poznajem, nije propisana od strane bilo koje crkve ili organizovane religije u sistemu religija koji danas vidimo. Sveto Pismo govori o PUTU, kao nacinu zivota, razmisljanja i delanja, a ne o nekakvim religijama koje su organizovane u rituale i sisteme koje danas vidimo. Naprotiv, samo Sveto Pismo uglavnom osudjuje religije!