Alo: Trčao sa četiri džaka cementa
Petak, 10. oktobar 2008. 11:15     



Šezdesetogodišnji Milovan Milutinović iz Užica od juče je nezvanični Ginisov rekorder.

Ovaj delija je, noseći sto kilograma cementa u rukama, pretrčao sto metara za 28 sekundi, a onda je, natovaren dvaput težim teretom, prevalio istu deonicu za 57 sekundi.

Propustili su juče Ginisovi evidentičari priliku da već danas u svojoj knjizi rekorda otvore novo poglavlje. Zvao ih je Milovan tri puta da dođu u Užice i na licu mesta se uvere u njegovo umeće, a onda se zainatio, nije želeo više da čeka i svoj „talenat“ je pokazao sugrađanima.

U 16 sati, na trotoaru ispod Gradskog trga, Milovan se prekrstio, pozvao u pomoć svetog arhangela Gavrila, a onda ispod obe ruke uprtio po džak cementa, svaki po 50 kilograma. Potom je krenuo u trku s vremenom, kroz špalir brojnih Užičana koji su došli da pozdrave podvig odvažnog sugrađanina. Ubrzo se obreo na cilju, a tamo čekala je štoperica koja je izbrojala - 28 sekundi.

”Zvanični svetski rekord drži jedan Amerikanac, a njegov rezultat je 30 sekundi. E, sada neka ovi iz Ginisa vide šta su propustili”, saopštio je užički Supermen posle trke, tek da se zna.
Nije ovaj snagator čestito ni stigao da dođe do daha, a već je, posle dva-tri minuta ponovo bio na startu. Ovoga puta, čekao ga je dvostruko teži zadatak. Ponovo je ispod obe miške imao po džak cementa, ali i po jedan na leđima i stomaku, fiksirane za ramena specijalnim uprtačima. I opet je pribegao istom ritualu, ponovo se prekrstio i obratio svome svecu.

”Rekao mi je kardiolog: ”Ako imaš samo jedan bolestan kapilar, umrećeš noseći toliki tovar“ , govorio je Milovan, a već sledećeg sekunda otpočeo trku.

S grimasom na licu, koja je svakog trenutka postajala sve bolnija, gazio je Milovan platoom uzičkog trga, korak po korak, prkoseći metrima i Ginisu, koji, doduše, ovu ”disciplinu“ i ne poznaje jer, valjda, nije se u svetu našao neko poput šezdesetogodišnjeg Užičanina da prenese toliki teret. Posle 57 sekundi, Milovan je savladao sto metara.

”Četrdeset godina naporno treniram. Sat i po dnevno vežbam bodi-bilding, odradim jedan karate trening i pretrčim 10 kilometara”, kaže snažni Era.

”Bio sam siroto, gladno i žgoljavo dete. U školu sam dolazio u pocepanim opancima, pa su me drugovi ismevali. Kada sam 1962. otišao na regrutaciju, rekli su mi da sam voljno još četiri godine jer u armiju ne mogu da me prime pošto imam samo 49 kilograma. Onda sam počeo da se bavim sportom. U 42. godini sam se upisao na karate i stigao do zvanja nosioca crnog pojasa treći dan”, hvali se Milovan Milutinović.



Izvor: MTS-Mondo

Ја једва два носим али без трчања    

ja jedan lezeci

svaka mu cast sa 60 godina trci sa teretom od 100 kg...stvarno skidam mu kapu
a ovi iz ginisa, Mars u picku materinu!

Jedan dzak cementa je 50kg tako da je on drugi put nosio 200kg

svaka mu cast

Колико сам их у животу истоварио да их ноћу сањам 

da ali Ja kazem za onih100, a ne za 200
Jeeeeee, 1111 -ti post