Povrede kičme i kičmene moždine

Kičmeni stub drži glavu, vrat i trup i omogućava pokretljivost, a ujedno štiti neurološke elemente koji se nalaze u njemu. Najopasnije su povrede kičmene moždine i nerava koji izlaze iz kičmenog kanala. Ove povrede dovode do lezija nervnih struktura i oštećenja spoljnog kanala i međupršljenskih otvora. Najčešće povrede kičme su: prelomi pršljenskih tela i lukova, iščašenja koja mogu biti kompletna, nekompletna, jednostrana ili obostrana, a mogu biti praćena prelomima ili bez njih. Neobično važno je znati da oštećenja nervnih struktura mogu biti laka i prolazna, ali i teška i stalna.

Povrede kičme i kičmene moždine mogu se prevideti pri pregledu povređenog, naročito ako postoje i druge povrede. Na ove povrede uvek treba misliti kada postoje udružene povrede kao što su:
1. Povreda glave, lica i vilice
2. Bol u potiljku, kičmi ili udovima
3. Oslabljena snaga u jednom ili više ekstremiteta
4. Deformacija kičme
5. Paraliza pomoćnih mišića za disanje
6. Znaci "spinalnog" šoka.

Neobično je važno da se transprot i pomeranje povređenog, kada se sumnja na povredu kičme, obavi izuzetno oprezno i stručno. Povrede kičmene moždine mogu se podeliti na:
1. Potpun gubitak svih funkcija kičmene moždine
2. Regionalne povrede koje su vezane za povredu određenih delova kičmene moždine

Ove povrede koje su vezane za povredu određenog regiona dele se na:
a) Povrede u vratnom delu koje su najopasnije i mogu dovesti do prestanka disanja i smrti. Kod povreda u nižim delovima vratne kičme mogu dovesti do oduzetosti i gornjih i donjih udova.
Kod povreda u predelu leđnog krsnog dela dolazi do oduzetosti donjih udova. U prevenciji je neobično važno da se pri transportu izbegnu pogoršanja postojećih oštećenja.
Lečenje ovih bolesnika veoma je složeno i mora se sprovoditi u specijalizovanim ustanovama, pod nadzorom specijalista koji se bave ovom problematikom i uz negu stručnog i uvežbanog osoblja.


Izvor: Glas Javnosti \ Dr V. Zađina, hirurg traumatolog