shta jes jes tema ubija .. ja ga razumijem ali pomoc nemam

... tasanavl?! od cega li je navl?! 
nadam se da ne navlacis ovaj posten svet forumaski

@ tasanavl,
nisi rekla sta di dodje ta osoba? brat, bivsi momak koji tesko podnosi raskid, prijatelj, kolega?
koliko ima godina?
je li i ranije ispoljavao nekakve slicne reakcije i akcije?
otkud znas da je tesko depresivan?
kako mislis, suicidalno ponasanje...?
kako roditelji reaguju? sta preduzimaju?

posto vecinu ljudi pa i ovih ovde prisutnih roditelji nerviraju, dosadan im je posao i svakako ne vole da su ostavljeni od veoma drage osobe
hocu da kazem, premalo si rekla da bi cula neki konstruktivan komentar
sve sto si rekla je u vrlo kratkim crtama koje ne govore mnogo, sem da je momku tesko...

hmpf.... intersantno, i jedna moja drugarica ima slican problem... samo znas kod nas u sklopu bolnice postoji deciji psihijatar, i on radi sa decom koja  imaju razne probleme, ona je uz pomoc te zene uspela da donekle prevazidje depresiju, tako da je najbolje da se raspitate da li postoji neko savetovaliste tamo gde zivite, to je najbolje i najsigurnije resenje! i da nemojte da vas bude sramota od toga sto idete kod psihijatra!!! svi mi imamo problema, i svi smo na neki nacin bolesni!!! i ponekad tih problema nismo ni svesni sve dok ne posetimo pomenutog! sve najbolje!!!

hmpf.... intersantno, i jedna moja drugarica ima slican problem... samo znas kod nas u sklopu bolnice postoji deciji psihijatar, i on radi sa decom koja  imaju razne probleme, ona je uz pomoc te zene uspela da donekle prevazidje depresiju, tako da je najbolje da se raspitate da li postoji neko savetovaliste tamo gde zivite, to je najbolje i najsigurnije resenje! i da nemojte da vas bude sramota od toga sto idete kod psihijatra!!! svi mi imamo problema, i svi smo na neki nacin bolesni!!! i ponekad tih problema nismo ni svesni sve dok ne posetimo pomenutog! sve najbolje!!!

Ja u kuci imam slican slucaj, takodje sa samoubilackim namerama (ali laznim)!
Ali on nece lekaru smatra ih budalama. Jednostavno nece da pomogne samom sebi, a druge psihicki ubija. Ne znam kako da te posavetujem, jer ni ja ne znam kako da resim problem.

U tvom slucaju ja mislim da ce doci do resenja ako kojim slucajem (bilo to cak i prinudjenim) upadne u ruke nekog psihijatra i na takav nacin shvati da stvarno ima problem. Da se stvari ne resavaju tako kako on misli i da ako su ga povredili roditelji, prijatelji.... da im se sveti kroz sopstveno zadovoljstvo i napredak, a ne vracanjem istom merom. Da dokaze suprotno nego sto oni ocekuju.

Potpuno razumem tvoj bol i znam kako je tesko sve to podnositi....ali razumem i njegov
Nek vam je Bog na pomoci!!!!!

Bojim se da prvo mora sam da shvati da je u problemu, pa tek onda da potrazi strucnu pomoc.

Ranije sam imao razumevanja za depresivne osobe. Posto sam vec neko vreme okruzen ljudima koji su u velikom broju vezani za kolica, a puni su zivota (ne svi naravno), potpuno drugacije pristupam "depresivcima". Bolje da ne pisem kako, da ne ispadnem kocijas.

Ubedjena sam da ljudi, kao moj brat, nemaju petlje da svoje namere sprovedu do kraja.
Šta znači kada istu stvar pokušavaš više puta i nikada je ne izvedeš do kraja? Naravno, uvek pozove "publiku", čitaj roditelje, da isprate događaj i da ga spreče. To znači da te stvari on zaista i ne želi da sprovede u delo.
Čovek ne želi da priča samnom, kao to se mene ne tiče. Ne želi da mu ja tu glumim psihologa!
Počela sam da verujem da on te stvari koristi kao metod ucene, da na taj način želi da dođe do novog automobila ili stana ili do ko zna čega.
Bez obzira što i ja mislim da roditelji svojim postupcima mnogo stvari mogu da zabrljaju u životu deteta, postavlja se pitanje da li deca, u jednom periodu života, treba više i da prerastu te roditelje? Kakav je to život koga živiš samo da bi nalazio krivce za sopstvene neuspehe?

Treba da se obrati psihijatru, trebalo bi da ima i njih koji su dobri. Ako bas nece da se vidi sa lekarom ti pokusaj da ga ubedis. Ako i dalje nece onda je to stvar njegove odluke i ti dalje ne bi trebalo mnogo (ili uopste) time da se opterecujes jer treba da brines i o svom zdravlju.


Mislim da je ovo neprikladno za ovu temu. Depresija nije neka voljna aktivnost gde se donosi odluka tipa "sada cu malo da budem depresivan" tako da tu niko ne bi trebalo ni da se pita da li ima razumevanja. Kao kada bi te neko pitao da li imas razumevanja za upalu slepog creva.

Slazem se ja da postoji klinicka depresija, usled hormonskog poremecaja. Medjutim cini mi se da to ovde nije slucaj, vec da decko trazi malo paznje, ili mnogo paznje. Moja najbolja drugarica je otprilike bila u tom fazonu (samo bez samoubistava), a evo je sad, puna optimizma.