Trava na krovu


U Skandinaviji su već odavno standard, a i u Nemačkoj je to pravi „bum“. Pretvaranje krovova na zgradama u travnjake, pa čak i u prave male bašte, širi se sve više i na ostatak Evrope.

Jirgen Kvindo trenutno ne može da se požali na nedostatak posla. „Porodične kuće, poslovne zgrade, dvorane… Danas svaki deseti krov u Nemačkoj sa specijalnom nepropusnom obradom, dobija i zemljani pokrov“, priča taj krovopokrivač. Ima mnogo razloga za taj trend. Pretvaranje krova u vrt je smislena alternativa, pogotovo u urbanim sredinama, a tako se štedi i skup zemljišni prostor za baštu i okućnicu. Kada bi se svaki krov u Nemačkoj pretvorio u travnjak, dve trećine betoniranih površina moglo bi da bude vraćeno prirodi, tvrde urbanisti, arhitekte i zaštitnici životne sredine. Zelenilo na krovovima, osim toga, pozitivno deluje tokom velikih letnjih vrućina, ali i obilnih padavina. Jirgen Kvindo jedan je od pionira takve vrte gradnje u Nemačkoj. Nakon studija hortikulture, počeo je da sadi kaktuse po krovovima, a nakon toga je izučio krovopokrivački zanat. „Crep i slični, uobičajeni materijali, nikada me nisu interesovali“, kaže taj preduzimač.

Prirodni klima-uređaj

Danas je priprema krova za Jirgena postala stvar rutine. Najvažnija je specijalna folija. Ona ne samo da mora krov da učini nepropusnim za vodu, već mora i da obezbedi da korenje biljaka ne prodre kroz tavan. Pored svih već navedenih praktičnih prednosti koje donose takvi krovovi, jedan je ipak presudan – onaj estetski. „Svaki vrt je jedinstven i razlikuje se od krova do krova“, kaže Jirgen Kvidno. Naravno javni ulagači više se interesuju za onaj praktični aspekt – kako bi opravdali višu cenu. Pored bolje regulacije slivanja padavina, zeleni krovovi deluju i kao prirodni klima-uređaji. Krovovi, pogotovo oni stariji prekriveni katranom, ponekad se zagrevaju i do 80 stepeni Celzijusa. Kod vrtova na krovu to je nemoguće. Temperature u prostorijama direktno ispod krova, mnogo su ugodnije. Time se dugoročno štedi energija, što je za gradove i opštine veoma atraktivno. Najdalje se otišlo u Hamburgu, koji planira da ozeleni 70 odsto svih krovnih površina u gradu.

Povratak prirode u gradove

Krov štiti i samu zgradu i produžava joj vek trajanja. „Ravni krov posut šljunkom mora da se obnavlja nakon 15 do 20 godina. Vrtni krov tek nakon 40“, kaže Jirgen Kvindo pozivajući se na jednu studiju Instituta Fraunhofer. Već nakon kratkog vremena, čak i krov sa niskom vegetacijom, poput trave ili mahovine, pretvara se u pravi mali biotop sa različitim insektima koji privlače i ptice. „Veoma je zanimljivo gledati kako se takav krov brzo razvija“, kaže krovopokrivač i vrtni arhitekta. Ali, osim niskog rastinja poput trave ili mahovine, što je i najpovoljnija varijanta krovnog vrta, mogući su i žbunovi, pa čak i manja stabla. U zavisnosti od dubine džepa i veličine krova, moguće su kombinacije staza i nekog jezerca, kao u pravoj bašti. Ipak, poslednju reč imaju ipak stručnjaci za statiku, koji moraju da procene da li krov podnosi toliku težinu. Naime, kod većih biljaka, težina pokrivača kreće se i do 500 kilograma po kvadratnom metru.