DRAMA na simsu sedmospratnice u Beogradu, odakle je Milan Protić 17 časova pretio da će se ubiti, po oceni stručnjaka, apel je za pomoć upućen celom društvu. Bila je to još jedna prilika odgovornima da se suoče sa činjenicom da u Srbiji živi oko 400.000 učesnika rata i da, prema procenama Vojnomedicinske akademije, njih 35.000 ima posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Kod učesnika poslednjeg rata iz 1999. na Kosovu, talas postratnog sindroma tek se očekuje, jer se može pojaviti i desetak godina posle preživljene traume. Reč je o poremećaju nastalom zbog traumatskog događaja, a tipični simptomi su ponovni doživljaj traume, snažna emocionalna reakcija na to sećanje i mučni snovi. Osobe koje pate od ovog sindroma izrazito su sumnjičave, teško kontrolišu agresiju, osećaju se prevareni i izmanipulisani. - Mi između sebe možemo da prepoznamo ko pati od takvog sindroma i kada se on otvoreno ne ispoljava. Neki događaj, ipak, posluži kao inicijalna kapisla, ali se ne može predvideti - kaže za "Novosti" Nikola Žujović, predsednik Udruženja invalida rata. Udruženje je slalo Vladi Srbije nekoliko projekata o pomoći ovim ljudima, ali ni za jedan nije stigao potvrdan odgovor. -Amerikanci su za svoje povratnike iz Vijetnama napravili veteran-centre, u kojima su oni provodili deo svog života. Kod nas ratni vojni invalidi, a u Srbiji ih ima 12.000, imaju isti obim zdravstvene zaštite kao zaposleni - kaže Žujović. Klinički psiholog Tijana Mandić smatra da je porast broja samoubistva u Srbiji posledica društvenih faktora, jer oni kreiraju atmosferu u kojoj je nasilje sve dominantnije: - Zemlja koja je prolazila kroz ratove definitivno je naučila svoje građane da probleme rešavaju nasilno. To nasilje vodi u ubistva drugih ili sebe - objašnjava Tijana Mandić. U Hrvatskoj, primera radi, ratni veterani imaju udruženja kojima pomaže država, daje im povoljne kredite, a bivše vojnike štiti i zakonska regulativa. Naša udruženja jedva plaćaju kiriju, a za pomoć psihologa i psihijatara nemaju novac. U Srbiji se ove jeseni iščekuje novi zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Slobodan Vračarić, predsednik Udruženja ratnih invalida u Novom Sadu, veruje da će zakon doneti promene nabolje i podseća da je sada maksimalna invalidnina 8.000 dinara. Prema najavama, u septembru bi trebalo konačno da počne i evidencija svih učesnika ratova koji žive u Srbiji. Resorno ministarstvo, Medicinski fakultet i VMA najavljuju projekat kojim će biti obuhvaćeni lečenje i pomoć u obučavanju za nove poslove, kako bi se ovi ljudi "uklopili" u život.
PORODIČNE TRAGEDIJE ŽUJOVIĆ tvrdi da nema preciznih podataka o broju učesnika u ratovima od 1990. godine i da se ta brojka kreće od 250.000 do 400.000. Strahote kroz koje su ti ljudi prošli, ali i nezainteresovanost države za njihovu sudbinu, često su, smatra on, glavni razlozi za odavanje alkoholizmu i izazivanje porodičnih tragedija.
SAMOUBISTVA U PORASTU Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj samoubistava u 2005. godini u poređenju sa 2004. godinom povećan je za 96. Svaka druga osoba koja je u 2005. godini oduzela sebi život bila je starija od 60 godina, a svaka treća starija od 70. Muškarci su brojčano dominantniji među samoubicama. Gotovo polovina onih koji su digli ruku na sebe bila je u braku, a najveća stopa samoubistava zabeležena je kod najniže obrazovanih ljudi.
Tema: 
