Da li neko može da mi pomogne da nađem nešto više o ovom pojmu, u smislu zaljubljivanja u terapeuta itd. . .
Hvala!



Belgrade: neka stoji naslov

Transfer predstavlja doživljavanje osećanja, fantazija, stavova, impulsa i odbrana prema osobi u sadašnjosti, koje nije primemereno toj osobi, već predstavlja neku vrstu ponavljanja reakcija prema značajnim osobama u prošlosti. Transfer je izraz oživljavanja prišlosti u sadašnjosti i zato je ’’greška u vremenu’’. Transfer je univerzalna ljudska karakteristika. Ispoljava se ne samo u analitičkom odnosu već i u odnosima van analize, i ne samo kod osoba koje se obraćaju za terapijsku pomoć. Svi ljudski odnosi predstavljaju neku kombinaciju realnih i transfernih odnosa.

         Transferna reakcija je ponavaljanje doživljavanja u odnosu na značajne osobe iz prošlosti, ali se doživljavaju u sadašnjosti i usmeravaju ponašanje. Osoba koja emituje transfernu reakciju može biti svesna da reaguje preterano ili čudno, ali ne razume pravo značenje takvog reagovanja. Tek kada ponovo oživi prvobitni objekat i situacije za koje se vezala, i doživi drugačiji odgovor u sadađnjosti od očekivanog, tek tada je osoba u stanju da razume da ponavlja nešto što je imalo opravdanja u prošlosti ali ne i danas. Transferna reakcija je ona reakcija u kojoj su zastupljena ova četiri elementa:
(1)   transfer izražava raznovrsnot objektnog odnosa;
(2)   transfer je ponavljanje odnosa prema objektu;
(3)   transferne reakcije se prenose u sadašnjost putem mehanizma pomeranja;
(4)   transfer je regresivna pojava;
       
 U analitičkoj situaciji, osoba na koju se vrši prenos je analitičar. Kada reakcije koje mu se upućuju od strane klijenta ne odgovaraju njegovoj ličnosti, držanju i osećanjima, niti situaciji u kojoj se odigravaju, ova neadekvatnost postaje uočljiva i kao takva predmet značajnog razjašnjavanja. Transferne rakcije služe istovremeno dvema glavnim funkcijama:
(1) zadovoljenju frustriranih, nezadovoljenih potreba;
(2) izbegavanju, odbrani od sećanja;
         Transferne pojave nisu produkt psihoanalite. Psihoanaliza samo uočava njihovo postojanje, značaj koji imaju za razvoj i razjašnjava uslove pod kojima se one mogu osvetliti.
         
Frojdova podela transfera:
(1)   pozitivan transfer – emocionalne reakcije u kojima preovladava ljubav i njeni izdanci. To su osećanja poštovanja, poverenja, simpatije, naklonjenosti, odanosti, zainteresovanosti, privrženosti, nežnosti, divljenja, zaljubljenosti, čežnje, žudnje, strasti... postoje i neromantični, aseksualni blagi oblici ljubavi: simpatija, poverenje, poštovanje i oni su značajni za uspostavljanje radnog saveza. Naspram tih postoje oblici zaljubljivanja i idealizacije analitičara koji stavraju velike smetnje u radu jer vode gubljenu interesa za istraživanje.
(2)   negativna transferna reakcija -  osećanja nepoverenja, sumnje, dosade, ljutnjem zavisti, ljubomore, odbojnosti, odvratnosti, gnušanja, mržnje, gorčine, neprijateljstva, ozlojeđenosti, preziranja. Negativne transferne reakcije su uvek prisutne i analizi. Za razliku od pozitivnih, ovi se teže ispoljavaju jer se klijenti više brane od takvih osećanja. Kada negativni transfer nije analiziran, uprkos subjektivnim poboljšanjima koja se mogu javiti tokom rada sa pozitivnim transferom, ona predstavljaju transferno poboljšanje ili beg u zdravlje. Nedovoljno analizirani negativni transfer najčešće je uzrok neefikasnij analiza. Ali, oživljavanje negativnih transfernih reakcija je najproduktivniji period u analitičkom radu.

        Karakterstike transfernih reakcija:
(1)   neadekvatnost – je osnovni praktični krijerijum za prepoznavanje transfernih reakcija. Neodgovarajuće, nepreimerno reagovanje u datoj situaciji je prvi znak da osoba koja ga izaziva nije pravi objekt, da je ono upućeno nekom drugom. Zahvaljujući neutralnom stavu analitičara, neadekvatnost postaje uočljiva.
(2)   Intenzivnost emocionalnih reakcija klijenta prema analitičaru je pouzdan znak neadekvatnosti i raspoznaje se preko različitih oblika ljubavi, mržnje i straha.
(3)   Ambivalentnost – transferne reakcije nisu ’’čiste’’ već su istovremeno prisutne i njima suprotne.
(4)   nestalnosti i ćudljivost emocionalnog reagovanja zapaža se u početku analitičkog rada i nikako se ne može povezati i objasniti postupkom analitičara.
(5)   upornost i istrajnost nekih reakcija koje se ne menjaju iako bi trebalo da ih klijent napusti. One su uočljive u kasnijim fazama analitičkog rada.

Faze u analizi transfera:
         U procesu interpretacije transfera učestvuje više postupaka. Ti postupci se međusobno prepliću i u datom segmentu procesa jedan od njih može vršiti funkciju drugih postupaka. Međutim, u jednom pojedinačnom segmentu, oni uvek imaju isti logički redosled.

(1) konfrontacija
         Smisao ovog postupka jeste da suči klijenta sa preprekom koja u njemu samom. Klijent treba što uverljivije da doživi ono što izbegava. Nije u skladu sa analitičkim postupkom da na njegovo delovanje ukaže analitičar. Otpori su anstali da se očuva lični integritet i samopoštovanje, i ako se otpori napadnu pre nego što su doživljeni kao takvi, samo će se pojačati.

(2) klarifikacija
         Kada postane jasno da klijent ima otpor, osvetljava se kako se koristi, šta štiti i zašto to čini. Analiza transfera je nerazdvojna od analize otpora jer se transfer analizira tek kada postane otpor. Potrebno je dati odgvore na 2 pitanja:
- zašto klijent izbegava određeno osećanje?
- šta klijent izbegava?

(3) interpretacija
         Interpretacija je središnji pojam psihoanalitičke tehnike. Svi drugi postupci koji se koriste imaju funkciju omogućavanja interpretacije. Interpretacija daje smisao pojedinačnim događanima koji sep ovezuju u veće smisaone celine i vode ka rekonstrukciji ličnosti. Interpretacija nastaje iz osvetljavanja (konfrontacije) i bez njega nije moguća. Interpretacija je hipoteza koju terapeut nudi klijentu, a ovaj treba da je prihvati ili odbaci

(4) prorada
         Prorada je postupak ponavljanja i elaboracije već dostignutih interpretacija. Prorada proverava interpretaciju kroz sećanja, asocijacije, snove, fantazije i otpore koji će uslediti. Tako nova građa pokazuje da li je interpretacija bila adekvatna, odnosno kada se javlja potreba da se ona proradi.

Vladimir Petrovic, ''Klinicka psihologija''