Duga je prica koja mi nikada ne dozvoljava da budem potpuno srecna. I izgleda da nikada nece. Ja ne mogu da zaboravim. Ni da oprostim! Neki ljudi bi sve dali da se sete,a ja da zaboravim sve sto mi se ikada desilo! Kao da to sto je moj otac non stop pio ostavilo trajan oziljak koji nece da se zaceli! Kada sam bila mala nikada nisam bila srecna! Tatu jedno vreme,dugo nisam vidjala jer je u zoru dolazio kuci,a ujutru isao u kafanu! A jedno vreme je isao popodne,pa se vracao kasno uvece,tada je bilo najgore,tada sam drhtala i nisam mogla da disem od straha,a nogice su mi lupkale od pod od drhtanja-cudno je kako se secam detalja,i dok je majka spremala veceru da mu ostavi ja sam krijuci uzimala svijecu,krstic i molila se da zaspe cim dodje! Neke noci mu nikada necu oprostiti,a njih se sjecam sve u detalje,unistena sam tada i to nikada necu moci da zaboravim!!!! Od najranijih godina sam plakala svaki dan,to je kao da ti je depresija urodjena,tako me lako uhvati. Tada,kada sam imala 5,6,7godina mislila sam kako ce sve to jednom proci,kako cu imati svoj zivot jednog dana,i kako cu biti srecna-sada manje vjerujem u to. A ja stvarno ne znam za sta majka zivi-za sta se bori! Zasto nije otisla kada je mogla? Poslednjih godina sve je drugacije,ali ja se jasno sjecam svega,sada imam 16 godina i pre nekolike godine me je iz depresije izvukla drugarica koja mi je tada postala kao sestra-ona me je izvukla iz svega toga,depresije,pokazala mi je da nesto vrijedim,da treba da volim sebe i da postoji bolje sjutra,a onda me je ostavila. Idemo cak i zajedno u isto odeljenje,ali vise nista nije kao pre,izgubila sam je zaista,stvarno,ona vise ne razgovara iskreno samnom,nasla ne novu najbolju drugaricu i sada je najpopularnija devojka u celoj srednoj skoli. A nas dve-zajedno-to je proslost-i to me lomi.
Sada ponovo imam probleme,depresije,sve mi je krenulo nizbrdo,ne znam sta da radim-sama sam!Da li dete alkoholicara moze da nastavi novi,svoj zivot? A posto mi je otac takav,ne izlazim,ne druzim se sa svojim drustvom sem u skoli-ne dozvoljava mi! Molim vas,pomozite mi,ne mogu da dozvolim da me unisti!

uuu jbt, stvarno zeznuto. . .  da li si pricala sa tom drugaricom, tj da li znas zasto vise nece da se druzi sa tobom?

Ti si pogrrešno shvatila šta je drugarstvo. Ne treba da se ljutiš što ona ima druge drugarice nego da i ti stičeš sebi druge. Tako ćete opet jedna drugoj biti interesantne. Možda se i ona umorila od toga da bude oslonac. Mlada je i to nije lako ni odraslim ljudima. Budi hrabra i vedra. Imaš 16, ko jebe matorce.

spojene dve srodne teme....

Ti si jedna veoma pametna devojka i vecina tvojih vrsnjaka nije u stanju da izrazi svoje osecanje na nacin na koji si ti uradila. Zato bi bila velika steta i nepravda da upropastis svoj zivot depresijom i tugom. Nije lako, ali moras razmisljati vedro i optimisticki. U prelomnim si godinama kada covek bira izmedju dva puta, od kojih nijedan nije lak. Jedan vodi ka kompleksima koji uzrokuju bezanje od stvarnosti. Taj put se cini daleko laksim, ali je corsokak. To se obicno primeti onda kada vec bude kasno, kada covek ogrezne u narkomaniju, kriminal, suicidne ideje itd. Drugi put je put suocavanja sa problemima. Naizgled neprohodan, ali svakako jedini koji dovodi do cilja. Upravo je cilj poenta cele price. Da sam na tvom mestu, cilj bi mi bio da zavrsim skolovanje sa sto boljim ocenema i zapocnem karijeru od koje bih obezbedio sebi i svojoj porodici miran i lagodan zivot. U toj porodici ces imati priliku da budes svom detetu sve sto tvoji roditelji nisu bili tebi, da izaberes muza koji ce biti najbolji otac svome detetu.

Ono sto odmah moras uraditi je da, ako tvoja majka nije u stanju, sama sprecis oca da ti upropasti detinjstvo. Potrazi na internetu broj telefona na koji se javljaju deca,zrtve nasilja u porodici. Ti ljudi ce ti sigurno pomoci jer postoji sistem po kome se resavaju takvi problemi. Nije tvoj otac ni prvi ni poslednji koji se tako bolesno ponasa.

Nemoj se uzdati u druge jer niko ne zna bolje od tebe kako se osecas i sta zelis. Tvoja drugarica je izabrala svoj put i to je njeno pravo. Na tebi je da budes ono sto jesi i postujes odluke drugih, koji, opet, imaju neke svoje probleme. Generalno, ljudi vole nasmejane i vedre osobe. Budi vedra i nasmejana koliko god mozes, ma sta se desavalo u tebi i oko tebe.

U okolini niko ne zna kakav je on. Svi misle da je predivan covek. Pozivanjem tih brojeva..sta bi se resilo? Nisam upucena,ali pretpostavljam da bi ga udaljili. Izgleda mi kao da ne trebam to da uradim,jer ovo je takva sredina gdje ovo nije NenomalnO - shvam da je to primitivizam,ali svi oko mene su takvi! I mislim da mogu da nadjem snagu da podjem pravim putem-i da budem dobra-samo sto ce me oziljci uvek pratiti i proganjati-proslist ne mogu da izbrisem.

Veruj mi, jos uvek nemas proslost. Imas tek 16 godina i vreme je pred tobom. Bitno je da iskreiras svoju buducnost kako treba.
Sto se tice "prijavljivanja", samo ti pozovi i za pocetak se raspitaj kakva je procedura, pa onda donesi odluku. Prvo ce razgovarati sa tobom, i nista nece raditi bez tvoje saglasnosti. Cak imas priliku da ostanes i anonimna. Pokusaj, nista te ne kosta, a moze puno da pomogne. Da su deca u stanju da se sama izbore sa tim problemom, takve ustanove ne bi ni postojale. Drugo, nemoj previse vaznosti da das tome sta drugi misle i sta ce reci, kao ni tome kako ce se tvoj otac osecati. Da on brine o tome kako se ti osecas, ne bi prolazila kroz sve ovo... Pomozi sebi.

hvala vrcomm ..

@The Crow
Potpuno razumem. Moras da ubacis tu depresiju u sebe mesto sto pokusavas da izbacis. Ubaci tugu, mrznju, bes ma sve u unutrasnji oganj i koristi kao gorivo i mogu ti reci da ces biti jaca od 5 optimista zajedno, jer takva lavina osecanja gori mnogo jace.
Shvati da si sama to je prvo sto moras da prihvatis, shvati da samo sebi mozes pomoci i da ne zavisis ni od koga, ni drugova ni roditelja ni Boga. Koliko je depresija losa toliko je i dobra, stvara licnost i jak karakter i moras nauciti da prihvatis ono sto jesi bez pogovora i da te nije briga sta drugi misle.

Tebi bas nije dobro ?