Otprilike na isti način na koji je WV buba postala simbol zapadnog sveta, tako je trabant, odmilja nazvan trabi, bio oličenje lepše strane Istočnog bloka. Ovaj legendarni mali automobil, koji mnogi često svrstavaju među najgore automobile svih vremena, proslavio je 50. rođendan.

Trabant je proizvod istočnonemačkog proizvođača VEB Sachsenring Automobilwerke Zwickau, koji ga je proizvodio više od tri decenije (do 1991. godine) i prodao ga u fenomenalnih 3,7 miliona primeraka. Prvi model proizveden je 1957, a ime trabant, što u prilagođenom prevodu znači saputnik, dobio je po ruskom satelitu Sputniku, koji je iste godine lansiran u svemir. Uprkos skromnim dimenzijama, skoro nepostojećem prtljažnom prostoru i slabom motoru, trabant je do rušenja Berlinskog zida bio izuzetno popularno vozilo u Istočnoj Nemačkoj. Građani Berlina privilegovano su na svoj primerak čekali između 11 i 15 godina, dok su stanovnici ostalih gradova i pokrajina znali da čekaju i više od 20 godina. Ovakav raskorak u ponudi i potražnji učinio je trabija retkim automobilom koji je više koštao polovan nego nov. Naručeni primerak koštao bi između 8.500 i 12.000 nemačkih maraka, dok je polovni koštao i do 4.000 maraka više.

Trabi je bio dugačak samo 3,5, širok 1,5 i visok 1,4 metra. Dvotaktni dvocilindrični motor zapremine 600 kubika bio je smešten napred. Zbog nepotpunog ciklusa sagorevanja i izostanka katalizatora trabant je bio jedan od najvećih pokretnih zagađivača okoline. Motor je razvijao samo 25 KS, i ubrzavao trabija od mesta do stotke za nešto više od 20 sekundi. Za ovako dobar rezultat delom je bila zaslužna i laka karoserija, izrađena od duroplasta – materijala napravljenog od smole, pamuka i vune. Trabant se u stvari može pohvaliti da je prvi automobil čija je karoserija napravljena od recikliranih materijala.

Posle pada Berlinskog zida, stanovnici Istočne Nemačke polakomili su se za zapadnjačkim automobilima, a manufakturna proizvodnja trabija postala je neisplativa bez državne pomoći i subvencija. Trabant je brzo gubio na ceni do te mere da se očuvani model mogao dobiti bukvalno za šaku nemačkih maraka. Verovatno je tako nastao i ovaj vic: "Kako udvostručiti cenu trabanta? Napunite mu rezervoar gorivom." Devalvacija trabija zaustavila se nakon što su počeli da ih prikupljaju kolekcionari, ali i danas se ovaj automobil može kupiti za skromnu sumu novca.

Ljubitelji trabanta danas se organizuju u klubove, priređuju putovanja i raznorazne manifestacije. Pretpostavlja se da ih samo u Nemačkoj u voznom stanju ima više od 50.000 primeraka. Ipak, najveća opasnost za trabante nije nepouzdanost, korozija ili krađa, već stroge ekološke norme, koje bi ih zauvek mogle udaljiti s evropskih puteva uprkos statusu oldtajmera. Međutim, to više nije problem samo trabanata već čitave automobilske oldtajmerske porodice.


Izvor: Krstarica