Данас у Србији овај својеврсни демократски тоталитаризам себи дозвољава велики број «јавних личности», невладиних одрганизација и странака. Занимљиво: њихов тоталитаризам расте сходно њиховом бусању у прса да су они највеће демократе, носиоци цивилизацијских вредности, људских слобода и томе слично. Треба се подсетити да је Адолф Хитлер био истих ставова као они: победио је на демократским изборима, али је врло брзо завео страховладу и тоталитаристички поредак управо тврдећи да сви они који не мисле као он представљају опасност за Немачку и да их треба ућуткати. Нацртајте брчиће «а ла хитлер» Теофилу Панчићу, Ивану Чоловићу, Петру Луковићу, Наташи Кандић, Соњи Бисерко, Биљани Ковачевић-Вучо, Биљани Србљановић, Чедомиру Јобановићу, несрећним пешчаницима и иним, ослушните шта говоре, како омаловажавају неистомишљенике, како предлажу забране и затворе за људе другачијих ставова, па ће вам све бити јасно.

У транзиционој и пораженој Србији демократска фарса је толико очигледна да горе поменутим цивилизаторима треба признати право (и обавезу!) да у име својих финансијера, опростите, хтедох рећи истомишљеника, нама недоученима објасне шта је добро а шта није у Србији и коме треба дати америчко и евроунијатско ћебе заражено кугом да би се, ако преживи, демократски освестио и ухватио корак са модерним светом. Индијански резервати и Хирошима и Нагасаки довољна су опомена свима који се касно освесте.

Sve su to jurišnici novog svetskog poretka , ljudi koji nekritički prihvataju sve što dolazi iz ekonomski razvijenih zapadnih zemalaj. Pitam se da li svi baš u to veruju ili je većini to samo profesija, dobro plaćeni posao. Pogledajte samo biografiju Sonje Liht , žena se 1968 godine borila za socijalističke ideje, da bi danas zastupala ideje kapitalističkog robovlasništva.