U Srbiji ne postoji evidencija o tačnom broju registrovanih internet sajtova i portala. Pomoćnik direktora Registra nacionalnog Internet domena Goran Milanković kaže da je do danas registrovano 59.220 .rs domena, ali da to ne mora da se poklapa sa realnim brojem internet sajtova u Srbiji.

Prema njegovim rečima, jedan sajt može da ima i više domena, pa osim .rs, može da ima i .org, .net ili .com koji se kupuju u inostranstvu.

“Postoji oko 170 raznih adresa koje se koriste za domene, a svaka veća zemlja u svetu ima pravo da formira svoj nacionalni domen, ali i da koristi neki od brojnih internacionalnih domena”, naveo je Milanković.

Prema nedavno objavljenom istraživanju agencije Ipsos Stratedžik Marketing, koje je sprovedeno tokom aprila ove godine, više od polovine građana ima pristup Internetu u svom domaćinstvu, a 68 odsto ispitanika ga koristi svaki dan.

Na više desetina hiljada sajtova, ta polovina srpske populacije može pronaći informacije najrazličitijeg tipa, od klasičnih servisnih koje se dobijaju na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, preko savetodavnih tipa - kako izlečiti neku bolest do toga kako skuvati pasulj ili saviti sarmu.

Naravno, postoje i zvanični sajtovi državne uprave i institucija u čiju puzdanost ne treba sumnjati, počevši od sajta predsednika Republike, Vlade do sajta Grada Beograda i Agencije za privredne registre koji omogućava pretragu i pronalaženje podataka o privrednim subjektima.

Jedan od korisnijih sajtova je formular.rs na kome možete pronaći informacije o tome koja dokumenta su vam potrebna za npr. vađenje lične karte ili pasoša, na kojoj adresi je nadležna policijska uprava, iznos taksi i broj žiro računa.

Ukoliko niste sigurni kako doći do neke sajt planplus.rs ima mape više od 900 gradova i naselja u Srbiji i Crnoj Gori koje olakšavaju snalaženje u nepoznatoj sredini.

Ipak, pored ovih ''uobičajenih'' sajtova u srpskom sajber prostoru možete pronaći sajt matematiranje.com namenjen budućim studentima koji polažu prijemne ispite iz matematike i sadrži 3.300 rešenih zadataka, dok sajt metak.com, iako možda asocira na neku vojnu ili ratnu tematiku, u stvari predstavlja srpsko-engleski rečnik ''brz kao metak''.

U sajtove zanimljivog naziva i svrsishodnog cilja spadaju kradimamu.com namenjen zaštiti intelektualne svojine i nisamovca.com na kome nezadovoljni potrošači mogu da iznesu svoje primedbe i iskustva.

Kada je reč o odgovornosti za informacije koje se postavljaju na sajtove, vlasnik kompanije ''Ikonomi Internet grup'' (Economy Internet Group) koja se, između ostalog bavi izradom veb sajtova, Srđan Janković kaže da o se tome baš i ne vodi računa.

''Na svakom sajtu bi trebalo da stoji impresum u kojem je tačno navedeno ko je urednik sajta i ko je odgovoran za njega'', ukazao je Janković i dodao da to ipak nije slučaj u gotovo 99 odsto sajtova u Srbiji, uključujući i sajtove velikih institucija.

(Tanjug)