Indijanci koji su živeli na obalama jezera Ontario mesto na kojem je nastao Toronto nazivali su taronto, što je na njihovom jeziku značilo "sastajalište, mesto susreta". To je u stvari i pravo ime koje Toronto s ponosom danas nosi, jer u njemu živi 80 nacija koje govore preko 100 jezika. Među mnoštvom naroda ovde je i popriličan broj naših zemljaka, koji su u najvećem broju stigli u ovaj grad devedesetih godina prošlog veka, ali ima i onih koji su tu došli posle Drugog svetskog rata. Svoju multikulturalnost ovaj grad dokazuje i kroz 18 kvartova koji su svaki na svoj način etnički obojeni. Građani Toronta mogu se pohvaliti da imaju po jednu Malu Indiju (Little India), jednu Malu Italiju (Little Italy), jednu Grčku četvrt (Greektown) i čak četiri kineske (Chinatown). Pored toga, Toronto je sedište vrlo žive berze, fantastične moderne arhitekture, izvrsnih pozorišta, restorana, jedinstvenih muzeja i galerija, šoping centara. Nipošto ne treba zaboraviti jezero Ontario i stotine parkova koje stanovnicima ovog uzavrelog grada nude odmor i opuštanje.

CN toranj (CN Tower)


Odatle skoro svako počinje obilazak grada. Od 1976. godine to je najviša zgrada na svetu. Definitivno je ikona grada, koju ćete videti u svakom televizijskom prenosu kada se govori o Torontu. Visok je 553 metra. Svake godine toranj poseti oko dva miliona posetilaca. Moguće je doći do nekoliko nivoa: na prvom nivou od 342 metara možete posmatrati grad na otvorenom, a tu se nalazi i spektakularni stakleni pod. Na sledećem nivou su zatvoreni vidikovac i kafe "Horozont" (Horizon's cafe), gde možete lagano ručati među oblacima. Na nivou od 351 metara nalazi se restoran koji se rotira i za 72 minuta možete videti celu gradsku panoramu. Na najvišem nivou – Skajpodu (SkyPod) - na 447 metara, bićete na verovatno najvišem vidikovcu na svetu. Prava atrakcija je stakleni pod u liftu; ako vam treba adrenalina, jer vas panorama i visina s koje ste gledali grad nije baš oduševila, onda gledajte u dno lifta dok se spuštate – pravi horor.

Stanica Union (Union Station)

Verovatno mislite – zašto ići na železničku stanicu? Zato jer sami stanovnici Toronta ovo mesto smatraju polazištem u bolju budućnost. Dok nije bilo aviona, kroz ovu železničku stanicu prošli su milioni emigranata koji su se useljavali u Toronto. To je pravo mesto susreta, dolazaka i odlazaka. U samoj glavnoj zgradi lepo je pogledati pločicama optočen plafon koji je dizajnirao Rafael Gaustavino.

Hokejaška kuća slavnih (Hockey Hall of Fame)

Hokej je neslužbeno sport broj jedan u Kanadi. Kanađani su ludi za njim, i šta god njihovi ljubimci radili na terenu, oni su tu. Za ljubitelje ovog sporta taj kompleks je mesto koje morate posetiti. Pored utakmica (naravno, ako je sezona), moguće je razgledati i muzej s trofejima i ostalim eksponatima iz celog sveta, a postoji dvorana u kojoj će vam – virtuelno – suparnici biti Vejn Grecki (Wayne Gretzky), Mark Mesijer (Mark Messier) ili Ed Belfur (Ed Belfour).





Izvor: Krstarica

Pored prethodno nabrojanih mesta koja treba posetiti, Toronto nudi i neke druge građevine i mesta koja svakako morate videti kada se nađete u njemu. Prva od njih na ovom spisku je Kaza Loma (Casa Loma) – dvorac na brežuljku usred grada. Za nas Evropljane to i nije neki izazov, ali za Amerikance i Kanađane jeste i te kakav. Početkom 20. veka ser Henri Pelat (Henry Pellatt), poznati finansijer, poželeo je da sagradi dvorac. Taj san ga je koštao 3,5 miliona dolara, a 300 radnika je tri i po godine radilo da bi dvorac bio nalik onim evropskim srednjovekovnim. Šarmantno zdanje odlikuje se tornjevima, širokim stepenicama, pasažima, sjajnim nameštajem i elegantnim sobama; ima čak i tunel dugačak 244 metara, a ceo kompleks okružuje predivan vrt na pet jutara zemlje.



Kraljevski muzej Onatario (Royal Ontario museum)

Jedan je od omiljenih muzeja stanovnika Toronta, kao i njegovih posetilaca, a ujedno i najveći u Kanadi. Ukratko: šest miliona eksponata u kolekcijama i u 40 umetničkih galerija, arheološki eksponati i deo posvećen prirodnim naukama. Fascinantna je i tavanica od venecijanskog stakla u glavnoj zgradi, a napravljena je u obliku mozaika koji predstavlja kulture celog sveta kroz vekove. Posebno je atraktivna galerija koja pokazuje međusobnu zavisnost ljudi, biljaka i životinja. Danas se u ovaj muzej ulazi iz ulice Blur (Bloor Street), kroz novo fascinatno "kristalno" krilo sagrađeno 2007. Kristalno krilo dobilo je ime zbog galerija koje su međusobno spojene prizmama.

Umetnička galerija Ontarija (The Art Gallery of Ontario)

Raspolaže s impresivnih 5.000 eksponata u 110 galerija. Trenutno je zatvorena do sredine 2008. zbog renoviranja i dogradnje koju vodi poznati arhitekta Frenk Gehru (Frank Gehry), koji je inače rodom iz Toronta, a između ostalog projektovao je i Gugenhajmov muzej u Bilbaou. Inače, u Umetničkoj galeriji Ontarija nalazi se najveća zbirka skulptura Henrija Mura (Henry Moor), kao i impresivna zbirka slika kanadskih pejzaža.



Muzej savremene kanadske umetnosti (Museum of Contemporary Canadian Art)

Posle Umetničke galerije Ontarija i Kraljevskog muzeja Ontario, na red je došla i umetnost naših dana. Ovde se stalno nešto događa, a sama galerija poznata je po otkačenim eksponatima, kao što su prikazi tetovaža i pirsinga. Da, i tetovaže i pirsing su umetnost.

Muzej cipela Bata (Bata Shoe Museum)

Nastao je iz pasije Sonje Bata, koja je sakupljala cipele od četrdesetih godina 20. veka pa sve do 1979. godine. Njena kolekcija prerasla je sve gabarite da bi je mogla držati kod kuće, pa ju je porodica Bata 1995. godine preselila na današnju adresu, na broj 32 Blur strit vest (Bloor Street West). U kolekciji se nalazi 10.000 cipela, čizama ili sandala. Od cipela, tj. obuće, koju su nosili američki Indijanci pa sve do cipela koje su nosili Džon Lenon, Merilin Monro ili, na primer, Pablo Pikaso.

Destileri kvart (Distillery historic district)

Mesto gde su se u 19. veku nalazile najveće destilerije britanske imperije danas je najveći spomenik viktorijanskoj industrijskoj arhitekturi: 44 zgrade od kamena i crvene cigle, kao i prepoznatljiv pod popoločan ciglama. Ovde možete posetiti interesantne restorane, galerije, butike, umetničke ateljee, čak i malu pivnicu. Leti se tu često organizuju svečanosti i festivali. Ovde su snimani i filmovi, na primer, "Cinderella Man" s Raselom Krouom u glavnoj ulozi ili "Chicago" s Rene Zelveger i Ketrin Zita-Džouns.





Izvor: Krstarica