Румунија под притиском



Од нашег дописника
Букурешт, 11. децембра – Ступци којима се ових дана пуни румунска штампа, а који су посвећени „косовској кризи”, говоре о дубокој заинтересованости овдашње јавности за судбину јужне српске покрајине. И више од тога. Види се да овде постоји озбиљна узнемиреност због притисака који се врше на Румунију, на званични Букурешт, да се одрекну својих позиција и да прихвате независност Косова, ствар са којом се не слажу из више битних, националних разлога.

Речју, Румуни су узнемирени. Косово је за њих нешто блиско. То се зна и то се осећа. Јер, познато је да су Румуни не тако давно болно доживели ампутације својих територија. А данас имају Трансилванију угрожену сецесионизмом. Они имају у виду и молдавско Придњестровље које може да захвати „косовски синдром”.

Стање румунског духа у вези са косовском дилемом ових дана веома речито је одражено у уводнику тиражног дневника „Зиуа”, чији аутор, иначе директор листа Сорин Рошка Станеску, тврди да је „проглашење независности Косова иманентно. САД гурају у том правцу свом тежином. И то у време када многе чланице ЕУ, које су досада пружале отпор, попуштају под притиском Вашингтона”. Овај угледни аутор упозорава да се не сме поклекнути, да се не сме напустити „румунски национални интерес” када се ради о решавању питања статуса за Косово.

„Не желим да будем катастрофичан. Не желим да сада, уочи новогодишњих празника, изазивам код Румуна једну забринутост више. Али не могу да будем толико неодговоран и да игноришем ефекте косовске бомбе на дугорочне животне интересе Румуније. Начин на који се пожурује скоро иманентно једнострано признавање независности ове покрајине њеним коначним чупањем од Србије и скоро несвесним пристанком који се велике силе, укључујући и оне европске, спремају да дају, може да има у будућности драматичне последице по западни Балкан, по Европу и, нарочито, по Румунију”, пише уводничар „Зиуа”.

Он позива све Румуне, од „врха па до последњег члана цивилног друштва”, да схвате озбиљност ситуације и да не напуштају досадашњи став, па ни најмању могућност да се „спречи оно најгоре”.

Као што је познато, румунски председник Трајан Басеску се у више махова категорички изјашњавао против кршења норми међународног права, против мењања граница суверене и независне Србије. Букурешт заступа тај став и у ЕУ. Али румунске дипломате изјављују да неће моћи да спрече доношење неке заједничке одлуке условљене „европским јединством”. Међутим, ставља се до знања да ће бити „букурештанских нијанси” у каснијем спровођењу те одлуке ако до ње дође.

Иначе, овде има пуно знакова који говоре да се Румуни у својој великој већини налазе ових дана уз суседну и пријатељску Србију у њеним настојањима да спречи један тежак међународни злочин. Лига румунско-српског пријатељства (ЛПРС) објавила је ових дана своју изјаву у којој се залаже за настављање преговора између Београда и Приштине док се не постигне компромисно решење. ЛПРС подржава територијални интегритет Републике Србије и верује у могућност проналажења решења за Космет путем давање пуне аутономије тој покрајини уз поштовање свих признатих међународних норми. За све то је надлежан Савет безбедности УН.

У прошли понедељак, у веома гледаном вечерњем програму националне телевизије (РТВ-1) „Лице у лице”, амбасадору Р. Србије у Букурешту Душану Црногорчевићу била је пружена могућност да детаљно изложи еластичне ставове Београда по косовском питању и да вишемилионском румунском аудиторијуму пренесе мишљења Срба и њиховог државног руководства о могућностима рационалног, споразумног окончања „косовске кризе” која забрињава целу Европу. „Ми верујемо у принципе међународног права. Верујемо да ће они бити ипак испоштовани”, рекао је српски дипломата одавши пуно признање румунском председнику Басескуу за његово доследно и конструктивно прилажење комплексном проблему Косова и залагањима да се и Србија што пре нађе у ЕУ.

Да Румунима није свеједно како ће се разрешити „косовски чвор” речито говоре још две чињенице.

Прва, бивши румунски председник Емил Константинеску, који је остао упамћен по томе што је у своје време (1999) одобравао напад НАТО-а на СР Југославију, прогласивши да је сурово бомбардовање наше територије било „законито и оправдано”, сада је променио став. „Увидео” је касније да су се ствари око Косова „изродиле” и због тога се сада изјашњава против мењања српских граница. До ове промене става дошло је након што је румунско бирачко тело окренуло леђа бившем председнику који сада покушава да се кроз покајање поврати на јавну сцену.
Друга, овде се на све стране препричава необична изјава коју је недавно у Букурешту, приликом посете својим румунским рођацима, дао принц Александар Карађорђевић. Осврћући се на „трагичну историју Косова”, српски принц је у интервјуу листу „Зиуа” јавно и гневно осудио „нацистички начин на који САД намећу решења за Косово”.


Милан Петровић
[објављено: 16.12.2007.]