Ja posmatram svet kao zivu umetnicku tvorevinu, postavljenu pred mene da bi je posmatrala i uzivala u lepoti, mirisima, bojama, oblicima, ukusima, zvukovima, savrsenoj mudrosti koja je u njoj skrivena. Jer divljenje pred velicanstvenim stvarima nije umanjeno kada se pronadje nacin na koji se neko od cudesa zbiva. Jedna ista je voda koju koren crpi iz zemlje, pa ipak, mozes videti kako je na jednoj livadi jedna ista voda u ovom cvecu rumena, u onom purpurna, u ovom plava, u onom bela. I opet od te raznovrsnosti boja, jos je veca raznovrsnost mirisa koja nam se pruza. No ko je u stanju da opise raznovrsnost plodova, cvetova, listova, njihove oblike, boje, mirise, narocito svojstvo njihov sokova, korist svakoga od njih ? Nista nije bez razloga; nista se nezbiva samo od sebe; sve u sebi skriva neku neizrecivu mudrost. No vidim da je moja beseda, zbog silne zelje za razmatranjem svih ovih stvari, postala neumerena, te ako je ne sputam, ne bi mi bio dovoljan citav jedan dan da vam kroz ove neznatne stvari predstavim veliku mudrost skrivenu u tvorevini. Pozivam Vas da zajedno posmatramo i pisemo o skrivenim cudesima ovog velikog grada !!!
Obazri se na vaskoliku tvorevinu i videces kako snaga toplote preovladava u svemu sto nastaje i propada. No, svakako da niko nije u tolikoj meri neupucen u stvari ovoga zivota da ga je potrebno uciti tome kako je toplota neophodna svetu. Bez prisustva toplote nema ni nicanja drveca, ni sazrevanja plodova, ni radjanja kopnenih i vodenih zivotinja, niti bi iz pocetka bilo njihove hrane, niti bi, pak, one trajale u nekom vremenskom periodu. Prema tome, neophodno je bilo postojanje izobilja tecnosti jer je toplota neprekidno i neizbezno trosi. Morska voda predstavlja izvor svake tecnosti na zemlji. Ona popunjava podzemne kanale koji su krivudavi a ne pravi, te pokrenuta vetrom koji je potiskuje, razara povrsinu zemlje i izlazi napolje - tamo se cedjenjem oslobodila gorcine, te tako postaje pitka. Otuda postoji mnostvo izvora, bujanje zdenaca, tokovi reka, bilo da su od zimskih bujica bilo da su nepresusne, kako bi se vlaga zadrzala u mnogim i razlicitim skladistima.
Velika premudrost koja svime upravlja, pobrinula se da Sunce obiljem svoje toplote ne unisti zemaljski ukras ( zivotinje, biljke, vode, … ) Jer, njegova zega je taman tolika da svojom preteranom toplotom ne sazeze zemlju, niti je zbog odsustva toplote ostavlja smrznutom. Suncu je podarena toplota srazmerno sa njegovom udaljenoscu od Zemlje
Ovo nam govori da su i one stvari, koje su zbog svog mesta medjusobno najvise udaljene, povezane i sjedinjene nekakvom neraskidivom vezom Ljubavi u jednu zajednicu i sklad.
Ustanovljeno kretanje nase planete dopusta nam da pravilno pratimo promene godisnjih doba. Zima nastaje kada se Sunce seli ka juznim krajevima, i time cini da se u nasem kraju produzi senka noci; tada se ohladi vazduh koji je pri zemlji, a sva isparenja tecnosti se sabiraju iznad nas, izazivajuci tako kise i mraz i veliki sneg. Kad se Sunce vrati iz juznih krajeva i ponovo zauzme svoje mesto na zenitu , podjednako deleci vreme tako da noc i dan budu iste duzine, sto se ono vise zadrzava na prostorima iznad zemlje, to vise sobom donosi toplije vreme. I tada nastupa prolece – predvodnik nicanja svakakvih bilja - koje ponovo ozivljava svakovrsno drvece i koje kod svih zivotinja, kopnenih i vodenih, izaziva nagon za razmnozavanjem, odrzavajuci tako njihove vrste. Odatle, opet, seleci se ka severu, Sunce nam pruza najduze dane. Pa posto dugo vremena ostaje u vazduhu, ono cini uzarenim vazduh nad nasim glavama i isusuje svu zemlju, pomazuci time da se razvije raznovrsno bilje, i primoravajuci plodove na drvecu da sto pre sazreva. Od toga casa nastupa period jeseni, koji ublazuje prekomerenost zege; postepeno umanjuje toplotu i, blagoscu svoje klime, bezbedno nas dovodi do same zime.
Tema: 
