Толерисање вехабизма пријетња по безбједност!!!

Прве организоване групе исламских ратника у Босну и Херцеговину долазе на позив Алије Изетбеговића ("Али Изат") упућеног директно Осами бин Ладену.Посредници између Изетбеговића и Бин Ладена били су два Суданца - Фатих Елл Хасанеин (у име Изетбеговића) и Хасан Тураба (који преноси поруке од Изетбеговића до Бин Ладена и повратне поруке од Бин Ладена) у којима се наглашава да ће у име Свјетског Ислама, " Босански Џихад "предводити Алжирац Абу Маали (као војни командант) и Анвар Ел Шабан као Шеријатски вођа (Абдел Рахман - убијен по завршетку рата у БиХ, на подручју општине Жепче, у првој заједничкој акцији Изетбеговићеве тајне службе" АИД "и Хрватске обавјештајне заједнице, у координацији са Западним агенцијама).

У име већ етаблираних терористичких организација, операцију успостављања војних јединица, састављених од радикалних исламиста, предводити ће: јавно - Абу Хамза (Имад Ал Хусин) каснији портпарол и привидни Вођа муџахединске заједнице у Бочињи а суштински, главни оперативац ГИА - Армед Исламиц Гроуп, Алжирац, Абу ал Маали (Абу Маали).

Испред босанских муслимана, први пријем и организацију на терену вршиће: хоџа, Изудин еф.Крушко и Начелник Станице јавне безбједности Тешањ, Шемсудин Мехмедовић.

Локација у којој ће се смјестити исламски борци била је у Основној школи Јабланица, општина Тешањ.

Више је разлога што је баш ова локација одабрана али они најпрагматичнији су били,да је Тешањ,са својим великим муслиманским селима и чврстом опредјељеношћу за најрадикалније опције унутар Странке демократске акције,био сигурна политичка и људска тврђава, на самој граници према најаче упоришту Босанских Срба - Босанској крајини (граница према Теслићу и Добоју).

Ова четири лика, (Абу Маали, Абу Хамза, Шемсудин Мехмедовић и Изудин еф Крушке) константно, наредних петнаест година, остаће главни оперативци изградње мреже тероризма у Босни и Херцеговини. Околности ће се мјењати, али они ће остати провјерени кадрови за реализацију ових циљева.
Треба истаћи, да је по наруџбини Шемсудина Мехмедовића од 11.09.1992 године, своје учешће у акцијама диверзантских и терористичких дејстава према линијама војног разграничења Армије БиХ и војске Републике Српске,у рејону Тешња и Теслића, узео поред Абу Маалија и Шејх Абдул Азиз ветеран авганистанског рата и командант афганистанских ратника који је ушао у Кабул као побједник, звани Барбарос и већ седамнаестог септембра те 1992. године, као ратни плен, његови борци су донијела три одсјечене главе српских војника, који су без оружија, носили храну јединицама на терену, и међу којима је убијен и један младић, који једва да је постао пунољетан.

Наредба Шемсудина Мехмедовића била је јасна: ТЕШАЊ ЈЕ УСПАВАНА ЧАРШИЈА И ТРЕБА ЈЕ раздрмати!

Једна глава стављена је на улаз у службене просторије Мехмедовића, који је тада већ постао и Начелник Центра Служби безбједности Добој са сједиштем у Тешњу а друге двије главе, стављене су на фонтану, у срцу старе Тешањске чаршије и ту држане два дана.

"Угледни" Тешањски прваци: Екрем Ајановић (Предсједник СДА),Мухамед Члањак (Предсједник Скупштине општине),Ужичанин Хакија (Предсједник Извршног одбора Скупштине општине) и Мустафа Церовац, војни команданата (Командант ОГ "7.Југ"), жестоко су се противили, Ајановић се скоро физички обрачунао са Мехмедовић,Ужичанин је чак опсовао Бога (што је најтежи гријех),али,након доласка Алије Изетбеговића у Тешањ, у марту 1994.године,све четири угледника су смијењени, и тиме је послана јасна порука, ко у име Алије, јесте стварни Господар Тешња. Те 1994.године, Хоџа Изудин еф.Крушко бива постављен за Главног имама у Маглају, а наредне године, за њим, у Маглај, на крилима операције "Фарз" (што је друго име за бјесомучно етничко чишћење Српског народа са Озрена и невиђене злочине , почињене том приликом), долазе и припадници Одреда "Ел Муџахедин", и дотадашњи становници села Јабланица, са само једним циљем: ИЗГРАДЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ ТВРЂАВА ИСЛАМА, ДРЖАВЕ У ДРЖАВИ И ЗАЈЕДНИЦЕ КОЈА ЖИВИ САМО ПО Божијим законима - У ЈАВНОСТИ ПОЗНАТО КАО "БО Ч И Њ А ".

Абу Маали, постаје стварни командант Озрена и ИНСТРУКТОР ЗА ОБУКУ полицијских снага у Зе-До кантону, у коме се већ тада, на мјесту Начелника ЦСБ Зеница и истовремено Министра полиције, поставља Шемсудин Мехмедовић.

Пробни тест обучености и спремности на убијање другачијих, учињен је у насељу "Папаз", код Маглаја, а жртва је био недужни старац Славко Јовановић. Наравно, то убиство није никада расвијетљено, као ниједно друго.

Пријава је, у јесен 2005. прослијеђена Тужилаштву БиХ, које је, покренуло истрагу о наводима из извјештаја о почињеним ратним злочинима под заставом Армије БиХ.

А како је Абу ал - Ма'али носио заставу Армије БиХ, најбоље говори писмо, које је 23. септембра 1995. године упутио руководству Исламског националног фронта, недуго после пада Возуће и дијела Озрена.

У том писму, Абу ал - Ма'али или "Млади Осама", како су га назвали амерички обавјештајци, навео је да је муџахедински поход на Возућу био "заиста велика побједа за Алаха" и да ће ускоро доћи дан "када ће се борити са Јеврејима и свемогући ће нам подарити побједу ",а да одред" Ел муџахедин "наставља" нашом стазом, све док Алах не отвори пут онима који не верују ". Неколико дана касније, Абу ал - Ма'али је издао саопштење под називом "Европски муџахедин зове", објављено од стране Америчке исламске групе из Сан Дијега (Калифорнија) 17.09.1995.године, којим је позвао све истомишљенике широм свијета да подрже своју браћу по вјери.

Истовремено и шејх Анвар ел Шабан упућује поруку муслиманима свијета да се придруже "часној борби босанске браће". Овај апел имао је снажан одјек и у Америци.

Након убиства шејха Шабана, Америчка исламска група из Сан Диега (Калифорнија), објављује, 22.12.1995. године саопштење у коме убиство шејха Шабана, само три месеца након што је Хрватска полиција ухапсила и киднаповала (како кажу) шејха Абу Талаат (вођу Египатске исламске групе) те га испоручила Египатским властима, повезују са пристизањем војног и обавјештајног апарата НАТО САВЕЗА у Босну и Херцеговину - те да је то, у ствари, у војничком смислу, "чишћење терена" за савезничку армаду.

Како су се муџахедини борили у име Аллаха на Возући у јесен 1995. године, добро је познато. Абу ал - Ма'али, тврде истражни органи, својски се потрудио да оправда поверење оних, који су му препустили руковођење тада већ изузетно јаким одредом "Ел муџахедин", што му је омогућило и вртоглаво напредак у даљој војничкој каријери.

Обавештајне службе, с друге стране, Абу ал - Ма'алија или правим именом Абделкадира Мокхтарија (тј и он је Абдел Рахман) сматрају једним од опаснијих терориста данашњице. Зато и није чудан притисак америчких власти на ратног предсједника Предсједништва БиХ Алију Изетбеговића да што хитније откаже гостопримство "младом Осами". Да би се бошњачки политички врх, наводно, ослободио америчког притиска,Абу ал - Ма'али добровољно је отишао из БиХ 1999. године. "ББЦ" је, међутим, 2005. године објавио, позивајући се на обавјештајне изворе, да је Абу ал - Ма'али све до јесени 2001. године повремено долазио у БиХ.

И не само то, амерички лист "Одбрана и спољни послови" крајем 2005. године објавио је да је "млади Осама" однедавно поново на Балкану. Тачније, потврдили су извори овог листа, Абу ал - Ма'али пребацио се са Космета у Сарајево, где је, наводно, успоставио центар за регрутацију исламиста.

Абу ал - Ма'али у БиХ је својевремено живео под три имена. Британски "Би-Би-Си", позивајући се на истраживања сарајевских гласила,наводи да је "млади Осама" још у марту 1992. године добио држављанство БиХ под именом Калид Ибн Абдулах. Почетком 1996. године ово лице уписано је у матичну књигу држављана у сарајевској општини Центар под бројем 10908, али уместо Ибн Абдулах, уписано је Ћатић.У априлу те године, ово лице пријавило је нову адресу становања у Сарајеву - Чекалуша 16.

На тој адреси смјештена је амбасада Шпаније у БиХ!!!

Константна подршка од стране Хариса Силајџића и Мустафе Церића прије свих,довела је БиХ у позицију
гдје котира као земља пуна муџахедина и вехабија.
Беч и Сарајево су локације на којима тзв. "бијела Ал-Каида" живи у сјени,спремна да учини акт попут
онога у Бугојну на било којем дијелу старог континента уколико им се за то пружи прилика.
Успут,од завршетка рата до буојанске експлозије у БиХ се десио 21 (двадесет и један) терористички
напад,истина на простору федерације БиХ али то само доказује да њима ништа не значи убијати ни
свој властити народ ради Аллаха и вишег циља.
Толеранције према особама које подржавају или прећутно игноришу постојање тих бандита не смије
бити или ћемо једнога дана бити свједоци њиховог дјеловања у Београду,Нишу или Бања Луци зашта
сигурно постоје планови.