Ugasi televizor, izcupaj kabal iz zida. Prodaj televizor i kablovsku kutiju.

Ko ne veruje nek proba 7 dana.

Prvi dan svhatis koliko si postao zavisan na TV kao neku vrstu droge, droga zaborava i zombifikacije.

Drugi dan svhatis koliko se tempo i organizacija zivota vrti oko TV rasporeda. Odjednom ti se manje zuri da stignes "na vreme". Vreme je pod tvojom kontrolom i imas ga vise.

Treci dan svhatis da si mirniji kad ne gledas 600 reklama na dan. (proveri, sedi jednom sa hartijom i olovkom i pravi crtice svaki put kad ti se pojavi reklama dok gledas TV, ukljucujuci takozvane "product placements" unutar programa).

Cetvrti dan svhatis da imas vise "prijatelja" na TV-u nego u pravom zivotu, da gledas vise "prirode" na TV-u nego sto izlazis u prirodi, da vise sporta gledas nego sto igras, da vise gledas kuvanje na malom ekranu nego sto spremas specijaliete u svojoj kuhinji.

Peti dan, peti dan je najtezi, hvata te bes i strah.. bes jer svhatis da si 20 sati nedeljno (u proseku) proveo u idiotizmu i da je to vreme zauvek izgubljeno... strah jer te hvata dosada i cinjenica da ti je zivot prazan.. ruka ti instinktivno trazi daljinski upravljac. Primecujes da kolege, poznanici i prijatelji vise vremena provode u raspravi o necem sto su videli na TVu nego o stvarima koje vide pred ocima u pravom zivotu. Vode se zestoke borbe u fiktivnim raspravama o fiktivnim ljudima u fiktivnim situacijama, da li je to neko s namerom drustvo usmerio u taj pravac?

Sesti dan, polako ponovo otkrivas zelju za nekim kvalitetom u zivotu. Kvalitetna muzika, literatura, dialog... zanima te gde je najbliza biblioteka, gde se daju umetne filmove, koje se izlozbe daju u gradu, gde mozes igrati lopte sa nepoznatim slucajnim prolaznicima, koje se nocne casove nude u okruzenju. Primecujes dublje detalje svojih saputnika u zivotu a ono sto ne primecujes, barem ne odma, je da ti slabi kupovno-materijalni impuls.

Sedmi dan. Buljis u prazan papir. Pored papira ti stoji daljinski. Pred tobom je izbor: ili ces popuniti papir sa spiskovima neispunjenim zeljama, nadama, neprocitanim knjigama, neslusanim operama i simfonijama, neostvarim izletima ili ces puniti glavu slikama. Ruka ti krece ka stolu......


"If I am not for myself, who will be for me? If I am only for myself, what am I? If not now, when?"
-Rabbi Hillel

Odličan tekst. Nisam probao, pa ne znam je li stvarno tako, no mislim da je, jer sam negdje pročitao ili vidio na TV-u , da kad bi ljudi vrijeme koje provedu pred ekranom utrošili na neke druge stvari bili bi puno uspješniji i sretniji. Tako primjerice; kad bi djete čitalo - učilo onoliko koliko gleda TV, tj. da zamijeni gledanje TV-a sa čitanjem, do, ne znam točno, 6-te godine završio bi osnovnu školu, do 10-te srednju, do 14-15-te fakultet, do 18-te bi doktorirao, a sa 20 bio sveučilišni profesor. Velim, nisam siguran, no mislim da su godine točne. Ako netko zna točan podatak neka ga navede.

Rekla bih da je ovo jedna od nekoliko koincidencija koje su mi se desavale. Temu o zavisnosti i uticaju televizije sam htela i sama da postavim ali sam videla da vec postoji pa hajde i da dam neki odgovor.
S medicinske strane-a ja nisam doktor, nadam se da shvatate koliko su stetni sati provedeni ispred tv-a za vase oci i unutrasnje organe. Naravno psiha se deformise abnormalno.
Svaka svesna osoba razume da jedna procitana knjiga ide vise u vasu korist nego dani provedeni uz ukljucen tv.

U prostoriji u kojoj imas 10 uredjaja koji zrace, jedan tv, sa zdravstvenog aspekta, nije nista.