Red rođenosti deteta zaista ima puno veze sa raznim stvarima u životu. Znam za zanimljiva istraživanja o alkoholizmu, depresiji, ali i altruizmu u odnosu na to.

da li bi mogla nesto od tog znanja predociti nama ovdje?

Naravno, samo kad se vratim da treninga, nemam vremena sad za detaljno kuckanje. 

Verovatno ima neki uticaj, ali ovo dole:

ne drži vodu nikako bar što se mene tiče , a ni moje devojke.
Oboje smo najmlađa deca, ja prvi volim da "držim uzde" a ona    ona je pravi control freak. A valjda i 4 ipo godine veze govore nešto.

Pa pa kako opstajete ,ne kontam ?
Neko mora da popusta 

Dakle, bio je jedan istraživač (možda je Adorno, a možda i grešim, ne sećam se najbolje, a imam upalu mišića oko struka pa ne mogu da se verem po stolicama da dohvatim knjigu iz socijalne psihologije koja mi je na vrhu ormara   ) koji je bio fasciniran istraživanjem reda rođenosti i raznih osobina ličnosti.

Pa je tako došao do podataka da veću sklonost ka alkoholozmu, ali i raznim depresivnim stanjima, imaju deca koja su rođena poslednja, tj. najmlađa deca. To se objašnjava time da su roditelji, prirodno, najveću pažnju posvećivali najstarijem detetu. Obzirom da nisu imali iskustva u roditeljstvu (od bitnih odrednica vaspitanja pa sve do ''banalnosti'' kao što je kupanje bebe i menjanje kakanih pelena), vrlo brižljivo su svemu tome pristupali, samim time je dete bilo centar njihove pažnje. Kasnije, kako se rodi drugo i svako sledeće dete, te sve akcije postaju manje-više automatizovane (ne bukvalno), ali roditelji već imaju predstavu kako što treba raditi, i samim tim i manje pažnje posvećuju tom detetu.

Naravno, nije da su najmlađa deca po pravilu neprilagođenija od starije. To je jedan mogući ishod. Još jedan je taj da su ta deca češće samostalnija, umeju bolje da se izbore za sebe (što su naučili još iz kuće, kada je valjalo skrenuti pažnju na sebe - što je izazov koji starija deca nemaju ili uopšte ili u određenoj meri), ali mogu biti i asocijalnija (ne u patološkom smislu, pre u smislu samodovljnosti).

Ali, ako se sklope ova dva moguća ishoda, dobija se i to da su ta deca ''naučena'' da se sama bore sa svojim problemima, da se ređe oslanjaju na druge, što, opet, može imati i pozitivne i negativne posledice.

To su nalazi dobijeni sistematskim istraživanjima; nisu ni aksiomi ni zakoni; niti određuju da li će neko da pije kafu sa šećerom ili nositi tufnaste čarape, kako se za psihologiju obično misli. 

Iskuckaću tačne nalaze istraživanja kada mi neko navrati u stan pa mu iskukam da do'vati knjigu iz socijalne.  

Mora naravno...ona. 

To sam znala ,nego cisto eto da ucestvujem u temi 


Ja bas mislim da su starija deca naucena da se izbore sa svojim problemima i da se redje oslanjanju na druge .
Mene kao mladje dete uvek je branila starija sestra i uvek je ona morala da se kod roditelja bori da nam produze izlaz ili kupe nesto .Zapravo ona je morala da se bori za sebe ,a ja sam uvek dolazila na gotovo 

To već liči.