Titule i službe u Vizantiji

Vizantijsko carstvo imala je jedan kompleksni aristokratski i birokratski sistem. Mnoge titule i službe bile su počasne i bez suštinske vlasti, jeste car bio na kraju vladar. U hiljadugodišnjoj istoriji Vizantije mnoge su titule stvorene i ukinute, mnoge dobile a mnoge izgubile na ugled. U početku vizantijske titule i zvanja bile su jednake rimskom carstvu, pošto je Vizantija imala svoje korene u rimskoj državi. Ovo se promenilo za vreme vladavine cara Iraklija (610-641) i neophodnih državnih reforma tog vremena. Slično se dešava u 11. i u 12. veku, gde sada nastupa i feudalizacija Vizantije. U vreme cara Aleksija I (1081-1118) većina pozicija bile su novo stvorene ili drastično izmenjene, ostale su posle manje više iste i kao takve na snazi sve do pada Carigrada 1453. godine.
Aristokratske titule

Više aristokratske titule
Vasilevs i autokrator - vasilevs (βασιλέος, vasileos), grčki za kralja ili vrhovnog vladara još u mikensko vreme, tačno poreklo reči nije poznato. U helenističko doba ime za vladara u zemljama rimskog carstva gde je dominirao grčki jezik, tako na primer i za Iroda I u Judeji. Upotrebljavao se i za vladare Persije. Autokrator (αυτοκράτωρ) znači samovladar, samodržac. Car Iraklije ih je koristio posle 629 da bi njima zamenio latinske avgust (augustus, uzvišeni, plemeniti, grčki sevastos) i imperator (vojskovođa, vojvoda). Vizantinci su ih koristili isključivo za vladare Vizantije, dok su na primer zapadnoevropske kraljeve nazivali sa rigas, izvedeno iz latinskog rex za kralja. Vizantijski carevi koji su hteli da potvrde legitimnost svoje vladavine i dinastijske pripadnosti dodali su svojoj tituli porfirogenetos (porfirogenit, purpurnorođen), da naglase da su rođeni u porfiri, jednoj sali sa purpurnim mermerom u velikoj carskoj palati gde su se rađala carska deca. U kasnijim vekovima vizantijskog carstva carevi se isto tituliraju sa kronokrator (vladar vremena) i kosmokrator (vladar sveta). Vasilisa je bila ženska varijanta za vasilevsa, dalje su carice nosile titule eusevestati augousta (najpobožnija avgusta) i despoina (despina, od despota, vidi despot). Vasileopator je bilo počasno zvanje za (ne neophodno rođenog) carevog oca. Roman I je koristio ovu titulu kad je bio regent Konstantinu VII Porfirogenitu.
Despot - titulu despota (δεσπότης, despotes) uveo je car Manojlo I Komnin u 12. veku. Despot je bila titula za najbliže careve rođake kao na primer rođena braća ali i za vladare jedne despotovine. Posle 1261 bila je titula vizantijskog prestonaslednika koji je istovremenom bio despot Moreje. Ženska varijanta despoina (despina) označavala je ženskog despota ili suprugu jednog despota.
Sevastokrator - titulu sevastokratora (σεβαστοκράτωρ, uzvišeni ili plemeniti vladar) uveo je car Aleksije I u 12. veku iz kombinacije autokratora i sevasta. Prvi sevastokrator bio je Isak brat Aleksija. Titula je bila bez vlasti i ukazavala je jedino na carevu bližu rodbinu. Ženska varijanta bila je sevastokratorisa.
Kaisar - car (na srpskom jeziku ćesar i kesar) je još u rimsko vreme bila titula savladara avgustima i mogućeg naslednika. Kad je Aleksije I uveo titulu sevastokratora, titula cara je pala na treću poziciju posle sevastokratora, a sa titulom despota na četvrtu poziciju. Ženska varijanta bila je kaisarisa.
Panhipersevastos i protosevastos - izvedeno od sevasta (sevastos, avgust). Aleksije i kasniji carevi stvorili su veći broj novih titula time što su pan (sve), hiper (iznad, preko), proto (prvi) i druge prefikse dodali postojećim titulama.

Despot, sevastokrator, kaisar, panhipersevastos i protosevastos bile su po pravilu titule rezervisane za carsku porodicu. Optički su se razlikovali u različitoj odeći, bojama i krunama. Prvi „strani“ despot bio je ugarski kralj Bela III (1172-1196), čime se ustvari htelo pokazati da ga vizantijski car smatra svojim vazalom. Stefan Dušan je po vizantijskom ugledu svom bratu Siniši dao titulu despota, isto i bližim saradnicima kao na primer Jovanu Oliveru. Stefan Lazarević je 1402 dobio titulu despota od vizantijskog cara Jovana VII, koja je zatim bila glavna vladarska titula u srpskoj i sremskoj despotovini do početka 16. veka. Prvi „stranac“ sa titulom sevastokratora bio je Stefan Nemanja koji je titulu dobio 1191. Bugarski car Kalojan takođe je dobio titulu sevastokratora. Justinijan II je u 8. veku darovao bugarskom kanu Tervelu titulu kaisara, što je u Slovene postalo car. Andronik II zvao je Ruđera, vođu katalanske kompanije, početkom 14. veka carem. Titula protosevasta dala se Enriku Dandalo, mletačkom duždu, pre nego što je Dandalo bio umešan u četvrtom krstaškom ratu.

Niže aristokratske titule
Sevastos - sevast (veličanstvo), u početku jednako avgustu (vidi vasilevs) i nosili su ga carevi. Pod Aleksiju I postao je posle nove titule protosevasta manje važniji. Ženska varijanta bila je sevasta.
Pansevastohipertatos, panoikeiotatos i protoproedros - su primeri za produženje titula sa dodavanjem prefiksa. Ove titule imali su carski rođaci posle Aleksija I i nisu imale posebna ovlašćenja.
Protovestiaros - protovestijar, obično dalji rođak caru koji se brinuo o carevoj garderobi, posebno u ratnim pohodima. Bio je ponekad odgovoran i za druge članove carskog doma ili za lične finansije careva. Stariji pojam iz vremena cara Justinijana I beše kuropalates iz latinskog kurator, državnog činovnika za finansije. Vestiarios je bio njemu podčinjen. Protovestiaria i vestiaria bile su za carice.

Vizantinci su imali titule i za daleke članove carske porodice i nižu aristokratiju koje su preuzeli obično iz latinskog:
Prinkeps - princ, od latinskog princeps, jednako knezu.
Douks - duk, duka, od latinskog dux, duke na engleskim, jednako vojvodi ili hercegu. Mletački duždi imali su titulu duka.
Komes - od latinskog comes, count na engleskom, comte na francuskom itd., jednako grofu.
Aleisourarka, apokomes i akrita bile su niže aristokratske titule poput barona i slično.

Niži plemići na carskom dvoru nosili su isto titule parakoimomenos (jedan telohranitelj), pankernes (sluga za piće, stavilac) i megas konostaulos odgovoran za carske konje.

Vojne titule

Kopnena vojska
Praefectus praetorio, eksarhos i domestikos - prefekt pretorija, stara rimska titula, u početku vođa careve lične garde, kasnije vojskovođe i glavni vojni i civilni komandanti prefekture. Za vreme Konstantina Velikog oduzeta im je vojna vlast, ali su imali civilnu vlast u prefekturama. Kasnije dobijaju titulu egzarha (έξαρχος). Sa vojnom i državnom reorganizacijom u Vizantiji za vreme cara Iraklija u 7. veku prefekti/egzarhi su dobili civilnu i vojnu vlast u provincijama i novi naziv domestikos. U kasnijim vekovima oduzeta im je civilna vlast, te su ostali samo generali.
Megas domestikos - veliki vojvoda, glavni vojskovođa.
Domestikos ton sholon - komandant sholae, u početku elitna vojna divizija, kasnije odgovorna za pojačanje i (ljudsko) dopunjenje. Jedna cenjena titula sa službom velike moći, za razliku od mnogih drugih titula.
Domestikos tou temates - glavni komandant nad temama (vojne i jednako civilne provincije po reformi Iraklija); bilo je jednog za evropske i jednog za azijske teme.
Strategos - strateg (isto stratig), vojni i civilni, kasnije vojni komandant jedne provincije (teme). Nosio je često titulu douksa. Jednako generalu.
Tourmerarhes - komandant posebne vojne jedinice tourma.
Protospatiaros - protospatijar, komandant carske garde. Njemu je bio podčinjen spatiaros.
Protostrator - kasniji naziv za jednog komandanta.
Stratopedarhos - komandant vojske na polju koji je možda imao i zakonsku vlast.
Hoplitarhes ili arhegetes - komandant infanterije.
Protokentarhos i kentarhos - od latinskog centurion, komandanti manjih vojnih jedinica.
Merarhes - komandant kavalerije (meros).
Manglavites - komandant jedne jedinice u carevoj gardi sa platom od tri funti zlata. Kasniji norveški kralj Harald III služio je jedno vreme kao manglavites u Vizantiji.
Kuropalates - titula slična merarhu.
Spatarokandidatos - oficir u carevoj gardi.

Mornarica
Megas douks – „veliki vojvoda“ ili „veliki herceg“, bio je glavni zapovednik vizantjske ratne mornarice. On je verovatno jedan od retkih znao za tajnu grčke vatre. Na kraju vladavine Paleologa veliki vojvoda je bio poglavar vlade i administracije.
Megas drungarios - podčinjen megas douksu, odgovoran za oficire mornarice.
Drungarokomes - viši oficir mornarice.
Drungarios - niži oficir mornarice.
Katepano - od 10. veka zapovednik jedne primorske provincije.

Druge vojne titule
Konostaulos - zapovednik franačkih najamnika.
Hetairiarh - saputnik, drug, zapovednik „varvarskih“ najamnika.
Akoloutos - pratilac carev, zapovednik garde Varjaga.
Spatarokandidatos i manglavites - vidi gore, takođe titule u gardi Varjaga.

Administrativne titule

Rastegnuta vizantijska administracija je imala mnogo titula, koja su više variirale nego kod aristokratije i vojske. Bilo ih je više stotinu ako ne i hiljadu. Ovde nekoliko od najvažnijih:
Protoasekretes - jedna rana titula za nadzornika kancelarije odgovoran za državne akte. Njemu podčinjeni bili su asekretes. Drugi saradnici bili su hartoularios (odgovoran za carske dokumente) i eidikos (službenik za državne finansije)
Logotetes - logotet, sekretar birokratije. Logoteti bili su najvažniji članovi vizantijske birokratije.
Megas logotetes - veliki logotet, glavni od državnih sekretara, odgovoran za pravni sistem i za finansije, jednako premijeru.
Logotetes tou dromou - odgovoran za diplomatiju i poštu.
Logotetes ton oikeiakon - odgovoran za unutrašnje poslove, na primer za bezbednost prestonice i lokalnu privredu.
Logotetes tou genikou - odgovoran za poreze.
Logotetes tou stratiotikou - odgovoran za plate vojsci

Logoteti su dugo vreme imali veliki uticaj na careve, kasnije su bili počasni državnici. U kasnijim vekovima megas logotetes postaje mesazon, posrednik, danas jedan menadžer. Druge službe u administraciji bile su:
Prefekt - gradska služba u prestonici, jednako gradonačelniku.
Kvestor - u početku jedan pravni službenik ili službenik finansije, koji je sa uvođenjem logoteta izgubio svoje kompetencije.
Trivunos - od latinskog tribun, bio je odgovoran za ulice, monumente, zgrade i ostale građevine u prestonici.
Magistar ili maistor - magistar, grčki maistor, stari rimski pojam u administraciji i vojsci, za vreme Iraklija počasno zvanje a možda i ukinut.
Sakelarios - bio je carev nadzornik nad drugim carskim službenicima, logotetima itd.
Pretor - u početku službenik za poreze u prestonici, posle Aleksija I. civilni guverner jedne provincije.
Kefale - kefalija (grčki glava), civilni guvernep jednog grada.
Horeiarios - odgovoran za državne žitnice.

Protoasekretes, Logotetes, Prefekt, Pretor, Magistar i Sakelarios, oni su svi bili članovi vizantijskog senata, sve dokle je on - posle Iraklija - izgubio na važnosti. U srednjovekovnoj Srbiji čin kefalije javlja se za vreme kralja Milutina i ostao je sve do 15. veka. Kefalija je bio upravitelj grada, kasnije za vreme cara Dušana isto upravitelj jedne mešane župe (provincije, pokrajine) u kojima je na primer više feudalaca imalo svoje posede, dok su župe koje su kao celine vlasteoska baština ili kao država predata u privremenu ili doživotnu državinu upravljali plemići baštinici ili držaoci sa različitim titulama. Kefalija se javlja prvo u Prizrenu i Vranju, da bi se zatim širio po većim gradovima sve do Konavala, Trebinja i Rudnika. Pored kefalije u Dušanovom carstvu javljaju se i protovestijari i logoteti. Imali su sličnu funkciju kao što u Vizantiji, sem što je logotet u Dušanovom carstvu pored poslova u kancelariji imao i „vlast nad crkvama“. Dušanovoj državi bio je potreban jednostavniji birokratski aparat nego Vizantiji tog vremena.

Izvor: Wikipedia

 

 

Лепо, уз једну опаску:

Hoplitarhes ili arhegetes - komandant infanterije.
Merarhes - komandant kavalerije (meros).

Инфантерија/кавалерија су, просто, пешадија/коњица.