Tito i Hrvoje plove u gumenjaku
Skupili smo nešto love, kupili 20 godina stari čamac i krenuli u avanturu

Četiri metra dug gumeni čamac je već dve nedelje dom Zagrepčanima Hrvoju Ivančiću i Titu Trojaku, a biće im kuća bar još tri sedmice, koliko će im, procenjuju, trebati do cilja - luke Suline na Crnom moru. Tito i Hrvoje juče su, posle tri dana u Beogradu, zaplovili dalje.

- A šta znam kako nam je palo na pamet. Posmatrali smo Savu i zapitali se što da ne napravimo tako nešto! I svi su nas podržali, mada su stari bili malo skeptični... Skupili smo nešto love, kupili 20 godina stari čamac, registrirali sve i pošli... - priča Hrvoje Ivančić, dvadesettrogodišnji student istorije, dok u Kapetaniji čeka da odjavi sebe i kolegu. - Nismo imali nikakve posebne pripreme za put. Planirali smo malo da se zadržimo u Varni i da se kući vratimo stopom - objašnjava Hrvoje.

U Beogradu su, inače, obišli uobičajena mesta, a za grad kažu da je mnogo lep i da im je sve bilo, kako vele, "super".
Dok se Hrvoje u Kapetaniji zabavljao papirologijom, Tito je leškario u čamcu ukotvljenom oko dve stotine metara dalje. Na jednom od kanistera je knjiga "Put u Šambalu", Medelin keksić "Nina", gomile alata... Hrvoje čita Solženjicinov "Arhipelag gulag" na engleskom, tek toliko da ostane u formi... Na malenom kočiću vijori se komadić zastave. Trobojka - crveno, plavo, bela... Prošle godine, prvi put su pokušali isti poduhvat, ali nisu stigli do cilja.

- U Mitrovici su nas okrenuli jer se nismo najavili - priča dvadesetšestogodišnji Tito, stolar po zanimanju. On i Hrvoje upoznali su se na berbi grožđa, pa je Tito ostao opčinjen Hrvojevom pričom o Egiptu i o nekakvim ludorijama koje je ovaj planirao.
- Onda smo počeli pričati da zajedno napravimo nekakvu avanturu i, eto, tako je ideja postala stvarnost - kazuje Tito. - Do sada stvarno nismo imali nikakvih problema na putu - dodaje Tito.

U toku dana prosečno pređu oko 70 kilometara, a kada su pod punim gasom, i celih 100.
- Dosta smo plutali po Savi - objašnjava Tito. - Imamo šator u kome prespavamo, osim kada je kiša, a tada smo u čamcu. Malo mi smeta ovo ljuljanje, ali sve je u redu, bar dok ne legneš u šator.
Čamac sa oznakom SK 7242 nazvali su "Grana", po drugaru koji je dan pre nego što su krenuli slomio kičmu pošto je pao sa bicikla.

Iako dva vesla krase palubu čamca, kažu, da im uglavnom ne trebaju. Samo malkice zaveslaju dok ne krenu. Posle tri noći provedene u sojenici na Lidu, čekaju ih nova egzotična mesta.

Izvor: Glas Javnosti