Тисућгодишња нација :: Politicki ~ Geopoliticki forum

sa foruma krstarice Smile

ТИСУЋГОДИШЊА НАЦИЈА
(историјски театар апсурда)

ЛИЦА (све сами чисти хрвати):
Бан Јелачић - од православних Јелачића, постављен за бана од стране српског патријарха
Анте Старчевић - син Милице Богданове, Српкиње
Андрија Артуковић - од православних Артуковића
Љубо Милош - од православних Милоша
Тања Торбарина - католкиња из области православног манастира Гомирје
Славко Дегориција - од православних Дегориција
Арсен Дедић - од оца Србина
Милан Кангрга - филозоф, од оца Србина
Иван Мештровић - од православних Мештровића
Јосип Франк - од Јевреја Јошуе
СТАТИСТИ:
хрвати из села Кијево - од поунијаћених Срба из села Кијево
постројба Херцег (Војвода) Стјепан - Војвода од Светог Саве
сатнија Краљ Твртко - Краљ Срба и Босне, милошћу Светог Саве
***

KoscheiBesmertnii-ov/in Avatar

Učlanjen: 27.03.2007.
Lokacija: У Србији брале!
Poruke: 3.358

Podrazumevano Re: ТИСУЋГОДИШЊА НАЦИЈА
(Представа почиње.)
(Сви вичу: ) Устани бане! Устани бане!
(Бан устаје: ) Ево устах. И шта сад?
(Устаде бан, усташе сви Сједи бане! Сједи бане!
(Бан: ) Шта изводите!?
(Сви: ) Сједи на престо! Сједи на престо! хрватска те треба!
(Бан: ) А јел! Па, добро. (Сједа на престо, ал одмах скаче Не може то тако! Без церемоније, види ти њих. Доведите патријарха.
(Сви: ) Је л може кардинал?
(Бан: ) Јок! Он ме никад није устоличавао.
(Пјевају: ) Устани бане
хрватска те зове,
Патријарх саде,
бану власт да даде!
(Бан: ) Тања, пиши!
(Анте Старчевић: ) А зашто ја да у овој свечаној прилици не пишем?
(Бан: ) Зато што си ти писао у Београд да ти дају учитељко намјештење, а Тања је новинарка.
(Тања: ) Как бедаст тип. Ићи у Србију, осим на тенку . . . Страшно.
(Бан: ) Тањице, пишеш?
(Тањица: ) Пишем, пи-шем.
(Арсен: ) Бумо видел.
(Славко Дегориција, изгубљен, не схватајући ситуацију, одједном почиње да пјева: ) Устани бане!
(Бан: ) Ти би да ја скачем кад се теби прохтије! Ко је овај мамлаз?
(Љубо Милош: ) Дегориције, четници.
(Збуњени Дегориција, на спомен ријечи "четник", започиње нову пјесму: ) Зови, само зови, сви ће соколови . . .
(Андрија Артуковић: ) Марш у пизду материну четничку.
(Љубо Милош: ) Да га кољемо?
(Анте Старчевић: ) Сву ту влашку накот треба сикирама умлатити!
(Бан Јелачић, дере се: ) Иди кући па матер своју млати, мајмуне!
(Анте Старчевић: ) Извињавам се, бане. Нећу више никад.
(Бан: ) Какви сте ви то хрвати! Шљам хрватски! Нико од вас у трећем кољену није био хрват. Свима би вам Фрањо узео домовницу.
(Јосип, Јошуа, Франк, дере се: ) Ми смо Јевреји најбољи хрвати!
(Андрија Артуковић, исто се дере: ) Марш у пизду материну жидовску! (Обраћа се Љуби Милошу: ) Кољи га!
(Милан Кангрга, мудро: ) Просим лепо, то неће моћи. Господин Франк је родоначелник усташа.
(Артуковић, зачуђен: ) Је л? Значи, истина је да су Јевреји убијали Јевреје у Јасеновцу?
(Љубо Милош, идиотски се смјешећи: ) И Србе. И Србе.
(Анте Старчевић, скромно: ) Момци, дајте се смирите. На крају крајева, све заслуге припадају мени. Је л тако Тања, ви сте учена жена?
(Бан: ) И твојој мами. Јесам ти рекао да шутиш.
(Иван Мештровић одлучује да се укључи у разговор: ) Бане, ја бих могао да вас извајам како сједите на престолу, или на коњу, или на . . .
(Бан, прекида га поспрдно: ) Дупету! Који си ти? Шта си ти извајао?
(Мештровић, поносно: ) Марка Краљевића, Срђу Злопоглеђу, Петра I Карађорђевића, београдског Победника . . .
(Бан: ) Доста!
(Милош, Артуковићу: Је л да кољем, је л да кољем?
(Артуковић, Милошу: ) Кољи!
(Старчевић, шапће да га бан не чује: ) Сикирама, момци, сикирама.
(Бан, који га је ипак чуо, дере се: ) Маму своју сикиром, јесам ти рекао несуђени београдски учитељу.
(Анте, покуњено: ) Опрости, бане, опрости.
(Арсен, занесен, мисли да Анте почиње да пјева, па се и он укључује: ) А била је мала, личила на брезу!
(Бан: ) С ким ја сарађујем!
(Идиот Милош: ) Је л да кољем, је л да кољем?
(Бан, изнервиран до крајности: ) Марш у пизду материну! Марш у своју Херцеговину, па тамо сери колико хоћеш.

(Артуковић, кисело се смијући, покушава да извади ситуацију: ) Бане, моје вјерне усташе из Херцеговине, постројене су теби у част. (Виче према усташама: ) Постројба Херцег Стјепан, за дом!
(Сатнија једногласно: ) За дом, усташе из сатније Херцега Стјепана, војводе од Светог Саве!
(Бан, згранут, посматра.)
(Идиот Милош, мислећи да је Артуковић постигао пун погодак, обраћа се својим усташама из сатније Краљ Твртко: ) За дом, усташе!
(Сатнија, једногласно: ) За дом, сатнија Твртко, краљ Срба и Босне!
(Бан!!)
(Славко Дегориција, желећи да се и он додвори: ) Моји земљаци из села Кијево.
(Бан, грмну: ) А ја сам хрват из села Србиславци, пизда ли вам материна!
(Анте Старчевић, улагујући се бану: ) Је л их могу сикирама?
(Арсен: ) А била је мала . . .
(Торбарина: ) Дедићу, дајте се контролирајте.
(Дедић: ) Просим, ја сам из мијешаног брака.
(Кангрга: ) Ви из мијешаног. Ви сте чист кретен!
(Дедић, покушава да га удари, али погоди Франка. Падну заједно.)
(Кангрга, виче Артуковићу: ) Удари вам родоначелника!
(Артуковић: ) Ко јебе Јевреје.
(Милош, Артуковићу: ) Да их кољем?
(Старчевић, изнервиран: ) Ја сам родоначелник.
(Милош, Артуковићу: ) Да га кољем?
(Артуковић, Старчевићу: ) Ти си за сикире.
(Старчевић, одобровољен: ) Је л могу сикиром. Само мало.
(Артуковић, за Дегорицију, који је у међувремену раздвојио завађене Ал само Дегорицију, његови су били у четницима.
(Уто бан грмне: ) Стоко, хоћете ли се смирити већ једном!
(Сви се укипљују и вичу једногласно Устани бане, хрватска те треба!
(Бан, изнервирано: ) Устао сам , устао!
(Сви: ) Усташе, усташе!
(Сатније пјевају: )
Херцег Стјепан, војвода од Светог Саве,
чувао је хрватске главе!
А Твртко, краљ Срба и Босне,
води наше ратнике поносне!
(Бан, резигнирано: ) Вама Бог не може помоћи.
(Артуковић: ) Може, може, Свети Сава, заштитник нашег Војводства, тј. Херцеговине.
(Бан, и даље резигниран: ) Ај, не лупај.
(Старчевић: ) А је л би могао ја да га мало сикиром?
(Милош, први пут за Артуковића, пита бана А да га кољем?
(Артуковић га гледа запањено.)
(Јосип Франк: ) Све треба елиминисати који нису за нашу хрватску ствар!
(Кангрга: ) Филозофски темељно.
(Франк: ) Никога не треба штедити.
(Артуковић, избезумљен од страха: ) Јебем ти матер, жидовску!
(Љубо Милош, бану, идиотски мирно: ) Је л да их кољем обојицу!
(Старчевић: ) Мени једног за сикиру.
(Арсен, пјева: ) А била је мала!
(Дегориција, пјева такође: ) Зови, само зови!
(Мештровић: ) Све ћу да вас овјековјечим.
(Кангрга, подсмјешљиво: ) Ко Марка Краљевића.
(Мештровић се окреће ка њему бијесно.)
(Милош: ) Да кољем?
(Старчевић: ) Сикира је боља.
(Кангрга: ) Темељно филозофски.
(Франк: ) Све одреда.
(Мештровић: ) У камену.
(Торбарина, као да долази себи: ) Ко су ови?
(Бан, грмну: ) Лудаци! Је ли било доста! Гдје је патријарх!?
(Сви: ) Нисмо нашли патријарха бане!
(Торбарина: ) И шта сад?
(Артуковић слијеже раменима.)
(Дегориција: ) Сад ништа.
(Франк: ) Ту се ниш не мре. Бан не може бити устоличен.
(Сви запањени: ) Осташмо без бана!?
(Бан, устаје, стоји мало, а онда се развиче: ) ЈЕБЕМ ТИ ЗЕМЉУ У КОЈОЈ НЕМА ПАТРИЈАРХА ДА МЕ УСТОЛИЧИ!
(Устаде бан, усташе сви!)
(Пада завјеса.)

Горан КЉАЈИЋ