EOL Internet enciklopedija
Sreda, 9. maj 2007. 12:57



Od jabuka do zebri, podaci o svih 1,8 miliona poznatih životinjskih i biljnih vrsta sveta trebalo bi da budu obuhvaćeni internet "Enciklopedijom života", u okviru projekta vrednog 100 miliona dolara, najavili su autori projekta.

Desetogodišnji projekat, pokrenut početnom donacijom od 12,5 miliona dolara, zamišljen je kao pomoć svima - od dece koja pišu domaći zadatak iz biologije, pa do vladinih agencija koje se bave zaštitom ugroženih vrsta.

"Enciklopedija života planira da unese podatke za svaku poznatu vrstu. U ovom trenutku, to je 1,8 miliona", rekao je agenciji Rojters Džejms Edvards, izvršni direktor projekta koji su podržale vodeće naučne ustanove u svetu.

Besplatna internet enciklopedija u prvom redu će se usredsrediti na životinje, biljke i gljive, a planirano je da slede i mikrobi.

Svaka vrsta će biti predstavljena kombinacijom teksta, fotografija, geografskih mapa i video snimaka, a takav multi-medijalni pristup omogućen je naglim razvojem interneta poslednjih godina.

Demonstracija budućeg sajta nalazi se na adresi http://www.eol.org i na njoj je izgled buduće enciklopedija prikazan na primeru polarnog medveda, pirinča i takozvane "Jeti rakovice", vrste raka sa dlakom obraslim klještima koja je nedavno otkrivena u Južnom Pacifiku.

"Reč je o tome da svi dobiju slobodan pristup informacijama", pojasnio je Džese Ausubel, predsednik Projekta, zaposlen na Rokfeler univerzitetu u Njujorku.

"Enciklopedija života" će se oslanjati na postojeće baze podataka o životinjama i biljkama. U početku će biti korišćen engleski jezik, ali se planira prevod i na druge jezike.

Kako budu otkrivani novi životni oblici, tako će biti dodavani u enciklopediju. Prema rečima Džejmsa Edvardsa, moguće je da na svetu živi izmedju osam i 10 miliona vrsta, iako se procene kreću izmedju pet i 100 miliona. U novu enciklopediju bi vremenom, možda, mogli da budu uključeni i fosili.

Enciklopedija, koju će kreirati tim od 25 do 35 ljudi, može da pomogne da se otkriju i zabeleže pretnje koje živim organizmima prete od zagadjenja, razaranja staništa i globalnog otopljenja.

Projekat će voditi američki Fild muzej, Harvardski univerzitet, Pomorska biološka laboratorija, Botanička bašta Misurija, institut Smitsonijan, kao i Biblioteka nasledja biodiverziteta - grupa koja uključuje londonski Prirodnoistorijski muzej, njujoršku botaničku baštu i Kraljevsku botaničku baštu u gradu Kju, u Engleskoj.

Izvor: MTS-Mondo