Tipovi IP adresa :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Tipovi IP adresa

IP adrese se mogu podeliti po nekoliko osnova:
na osnovu načina dodeljivanja (statičke i dinamičke)
na osnovu načina upotrebe na Internetu (privatne i javne)
na osnovu klase (A, B, C, D i E)

Na osnovu načina dodeljivanja

podešavanje adrese pod Windows XP

Na osnovu načina dodeljivanja IP adrese mogu biti:
statičke (nepromenljive) i
dinamičke (promenljive).

Statičke adrese su zapisane u sam operativni sistem računara ili mrežnog uređaja.

Dinamičke adrese uređaju dodeljuje DHCP server. Sam uređaj nezna koju će adresu imati na mreži. Svaki put kada se uređaj sa dinamičkom IP adresom prijavljuje na neku mrežu, on od servera traži adresu. Teoretski ta adresa svaki put može biti različita. Mada u praksi DHCP server vrlo često obnavlja izdatu adresu uređaju.

Windows XP podešavanje načina dobijanja IP adrese naziva: Obtain an IP address automatically (automatski nabavi IP adresu) i Use the following address (Koristi sledeću adresu).

Na osnovu načina upotrebe na Internetu

Na osnovu načina upotrebe na Internetu IP adrese mogu biti:
javne i
privatne

Javne adrese su "stvarne" IP adrese, vidljive i jedinstvene na celom svetu, a i šire (dokle god dopire Internet). Primer javne adrese je 207.142.131.236.

Za razliku od njih, privatne IP adrese se ne prenose preko javnog Internet saobraćaja. One mogu da se ponavljaju u okviru različitih mreža, ali na jednoj mreži i one moraju biti jedinstvene. Primer privatne adrese je 192.168.10.7. Ako neki uređaj sa privatnom adresom želi da učestvuje na Internetu, ruter mora da tu njegovu (privatnu) adresu, prevede (NAT) u svoju javnu IP adresu. Druga alternativa je da taj uređaj izlazi na Internet preko posrednika - proksi servera.

Postoji nekoliko opsega (netblokova) privatnih adresa:
10.0.0.0 - 10.255.255.255, 1 netblok sa oko 16 miliona adresa
172.16.0.0 - 172.31.255.255, 16 netblokova sa po oko 65 hiljada adresa
192.168.0.0 - 192.168.255.255, 256 blokova sa po 256 adresa, u najčešćoj upotrebi
169.254.0.0 -169.254.255.255, automatsko IP adresiranje pod Windows sistemom (APIPA), 1 netblok sa oko 65 hiljada adresa

Na osnovu klase

Na osnovu klase IP adrese se dele u klase A, B i C. U eksperimentalnoj upotrebi su i klase D i E.
klasa A : 0.0.0.0 - 127.255.255.255, binarno 0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
klasa B : 128.0.0.0 - 191.255.255.255, binarno 10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
klasa C : 192.0.0.0 - 223.255.255.255, binarno 110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
klasa D : 224.0.0.0 - 239.255.255.255, binarno 1110xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
klasa E : 240.0.0.0 - 255.255.255.255, binarno 1111xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx

Jednostavnije klase se mogu pobrojati na osnovu prvoj bajta u adresi:
klasa A : 0 - 127
klasa B : 128 - 191
klasa C : 192 - 223
klasa D : 224 - 239
klasa E : 240 - 255

U okviru klase A mreže sa prvim bajtom 0 i 127 su rezervisane za posebne namene.

Broj mreža po klasi

Svaka klasa ima definisano i koliko je bitova adrese određeno za mrežu, a koliko za uređaje na toj mreži. Taj odnos se određuje mrežnom maskom:
klasa A : 8-bitna mrežna maska (255.0.0.0), što daje 128 mreža, sa po 16 miliona adresa
klasa B : 16-bitna mrežna maska (255.255.0.0), što daje oko 16.000 mreža sa po 65.000 adresa
klasa C: 24-bitna mrežna maska (255.255.255.0), što daje oko 2 miliona mreža sa po 256 adresa.

Privatne adrese po klasama

U svakoj od klasa postoji blok privatnih adresa. U skladu sa mrežnom maskom i potrebama mreže (brojem uređaja), određuje se kojoj klasi će pripadati privatna mreža. Do 250 uređaja bi bila privatna mreža C klase (192.168.x.x), do 65.000 mreža B klase (172.16-31.x.x), a preko toga bi bila mreža A klase (10.x.x.x).

Izvor: Wikipedia