Prelazak iz detinjstva u adolescenciju praćen je velikim promenama u socijalnom životu mlade osobe. Veze s vršnjacima postaju brojnije i intenzivnije, odnos s roditeljima se menja, a zahtevi i očekivanja društvene sredine traže mukotrpnu adaptaciju. Taj period je ujedno i najosetljivije doba u razvoju deteta, kada su razdražljivost i uvredljivost dominantna raspoloženja. Glavni psihosocijalni zadatak adolescencije je formiranje čvrstog ličnog identiteta, to jest odgovora na pitanje: ko sam, gde pripadam, gde želim da stignem, kakav želim da budem...

Nepovoljni psihosocijalni uslovi mogu uticati na formiranje neprilagođene strukture i dinamike ličnosti. To dovodi do različitih oblika devijantnog ponašanja koji se mogu ispoljavati u obliku delinkventnih radnji, alkoholizma, narkomanije, depresije... Ipak, pubertet ne mora da stvori haos u kući. Pubertet kao kriza odrastanja vidnije se manifestuje tek u savremenom načinu života. Bake i deke nisu ni znali za pubertet jer su se brzo osamostaljivali. Nisu imali problem s izborom zanimanja, a brakove su sklapali ranije od današnjih generacija. Danas deca ranije seksualno sazrevaju, ali su znatno kasnije u prilici da se finansijski osamostale. Tako se javlja svojevrsni vakuum, koji dodatno dramatizuje pubertet.

Traganje za sopstvenim identitetom je neizostavni deo odrastanja. Na tom putu se svi autoriteti bacaju pod noge, dotadašnji uzori gube privlačnost, a poslušnost postaje nepoznata kategorija. Bez bunta, dete ne može da izgradi individualnost, može da bude samo kopija. Što burnije prolazi kroz pubertet, tinejdžer lakše uspeva da prebrodi lične konfuzije, uključujući tu i one koje se tiču međuljudskih odnosa. Zbog toga je dobro da što više razgovarate sa svojim detetom i da mu objasnite sve promene, telesne i psihičke, kao i da ostvarite prijateljski odnos kako bi vam ono verovalo.

 

Izvor: Krstarica

pubertet je jako težak period i sa aspekta deteta koje odrasta ali i sa aspekta roditelja. Uz sav razum, strpljenje i dobru komunikaciju kod deteta stalno postoji ta potreba da se neke granice pomeraju, autoritet osporava ali i da se dobija podrška i osećaj zaštićenosti.

u pravu si Simijon od kad je izmisljen taj pubertet sva deca su nacisto pobrljavila, u moje vreme nije bilo puberteta i sva deca su bila koliko-toliko normalna!

U moje vreme deca nisu uopšte biola normalna. Ne znam koga da pitaš ali mi smo uvek bili najnenormalniji od svih. 

Za birznog i angazovanog roditelja je to mozda najtezi period u zivotu. Tada pocinje ono potpuno odvajanje deteta od njih odbijanje svakog saveta svake reci. Reakcije se potpuno menjaju kao da preko puta vas stoji stranac. Cini mi se da pod uticajem okoline danas deca jos agresivnije prolaze kroz taj period. Agresivnije prema okruzenju i prema sebi.

volim bunt kod mladih.

onaj zdrav bunt iza kojeg stoje realni razlozi i potpore,a ne samo visak adrenalina i hormona...

volim kada nadju kreativni nacin da se bore za svoja vlastita uvjerenja i ventile da se pokazu i iskazu,a pri tom vole sebe na zdrav nacin

"samo neposlusna djeca mogu biti bolja od svojih roditelja"

Dusko Radovic

ja bih dodala...samo djeca roditelja koji su dobro odigrali svoje uloge...mogu imati djecu koja se bune na nacin koji ih moze samo uciniti boljima kao ljudima i koji ce nesto iz svoga bunta da mjenjaju i grade,a ne da ruse i unistavaju,ukljucujuci i sebe same.

Ja sam kao tinejdzer bila streber i nista me nije zanimalo osim skole i treninga.Mislim da cu sve to sto sam propustila  iznedriti kad ne treba.