Nerođena deca i odojčad majki koje uživaju u brzoj hrani mogu očekivati život pun zdravstvenih problema. Te majke će svojoj deci uz hamburger priuštiti rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa.

"Često se kaže: 'Ono si što jedeš'. A u stvari, moglo bi biti istinito 'Ono si što je majka pojela'", kaže dr Stefan Bojl.

On je sa timom stručnjaka s britanskog Kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj majčine ishrane na 150 tek rođenih miševa, a rezultati su, smatraju naučnici, primenjivi i na ljudima.

Njihov zaključak je bio da bi žene koje jedu nezdravu "džank" hranu za vreme trudnoće mogle svojoj deci povećati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Naučnici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim šećerom i holesterolom.

Istraživanje objavljeno u časopisu Physiology je pokazalo da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaj koji traje i nakon puberteta, čak i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istraživači su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudnoće i dojenja nezdravom hranom poput čipsa, krofni, kolača i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj srčanih oboljenja.

Potomci su takođe imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istrazivanje je analiziralo miševe i posle adolescencije, sve do odraslog doba. Utvrđeno je da su miševi čije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudnoće i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa čije su se majke zdravo hranile.

Naučnici tvrde da, uprkos činjenici da je istraživanje rađeno na miševima, otkriće ima implikacije i na ljude.

"Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se učinak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima", izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudnoće i dojenja vrlo važna za dugoročno zdravlje deteta.

Izvor: MTS-Mondo