apsolutno tačna rečenica... Čini mi se da je neki Nemački političar tj. književnik konačno izgovorio i napisao nešto pametno...

Bavarska: Zaustaviti doseljavanje muslimana

Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer zatražio je od nemačkih vlasti da se ubuduće zaustavi doseljavanje ljudi iz "drugih kulturnih sredina", pri čemu pre svega misli na muslimane iz Turske i arapskih zemalja.

On je u intervjuu za nedeljnik "Fokus" rekao da u Nemačkoj ima više od milion migranata koji ne žele da se integrišu u nemačko društvo niti da nauče nemački jezik, a da su to uglavnom muslimani.

Savezna ministarka za porodicu Kristina Šreder rekla je da "na našim školskim dvorištima, tramvajima i podzemnim železnicama postoji problem netrpeljivosti prema Nemcima".

"Mlade ljude napadaju zato što su Nemci, nazivaju ih 'nemačkim krompirima' ili 'nemačkim kurvama'. To je isto svojevrstan oblik rasizma", rekla je Šrederova.

Savezna opunomoćenica za integracije Marija Bemer je, međutim, zahteve za zabranu doseljavanja nazvala šokirajućim i odlučno ih je odbacila, jer "ljudi iz drugih kultura se ne smeju generalno sumnjičiti i optuživati".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/88630/Bavarska-Zaustaviti-doseljavanje-muslimana

Немци дискриминисани у сопственој земљи?


Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Mladi Nemci navodno nemaju mnogo prijatelja među strancima
Извештај двоје педагога је покренуо стару расправу, али са великим обртом. Сада се поставља питање да ли су Немци, а посебно деца у школама, дискриминисани од странаца, посебно муслимана. Помиње се и расизам.
Немачка министарка за породицу Кристина Шредер каже да се догађа дискриминација Немаца у властитој земљи. Она је у недељу на немачкој телевизији рекла: „У нашим школским двориштима, у нашим метроима, на железничким станицама, постоји проблем непријатељства према Немцима. Нападају се немачка деца и млади само зато што су Немци, погрдно се називају ‘немачким кромпирима’ и ‘немачким кучкама’. То је такође облик расизма.“
Пре ове изјаве немачка министарка за породицу је за Frankfurter algemajne zontagscajtung изјавила да је неопходно супростављање непријатељству према странцима, антисемитизму и непријатељству према исламу. Шредерова је нагласила и да је она лично била жртва непријатељства према Немцима. Пре него што је постала министарка због својих изјава о исламизму називана је ‘немачком кучком’. И берлински сенатор унутрашњих послова Ерхарт Кертинг из СПД и шеф Зелених Џем Оздемир захтевају предузимање мера против ових појава.
 
[b]Извештај педагога узбуркао страсти[/b]
 
Bildunterschrift: Највећи проблем међу децом и младима у школама, пише у извештају педагога
Разлог за дебату која се развила протеклог викенда у немачкој јавности јесу пријаве немачких педагога да у школама ученици из усељеничких породица вређају немачке ученике. Велику сензацију изазвао је извештај педагога Анрдрее Позор и Кристијана Мајера из Одбора за мултикултурна питања: „Велики број немачких ученика осећа се одбачено, испровоцирано и дискриминисано. У већини случајева немају пријатеље међу странцима. Судије и полицајци такође извештавају о видном порасту непријатељства према Немцима, пре свега међу младима турског и арапског порекла.“
Међутим, опуномоћеник за интеграцију и миграцију у Берлину Гинтер Пиринг сматра да ствари не треба узимати здраво за готово. „Мене изненађује што је тај проказани израз ‘расизам’ изненада толико популаран у Немачкој када треба жигосати децу странаца.“ Берлински сенатор за унутрашње послове Ерхарт Кертинг сматра да је неопходна расправа о овом проблему. Школе не би смеле да толеришу овакво понашање. Ако је потребно, све стране морају да раде заједно, нагласио је сенатор.

Svi su tu igrali i Turci i Srbi i Poljaci i Španci i Afrikanci samo Nemaca ni na vidiku...

Исламофобија се шири Европом као вирус

 У Немачкој су изјаве Тила Сарацина о муслиманима који не желе да се интегришу усталасале јавност. У Холандији се Герту Вилдерсу суди због говора мржње. Ширење страха у Европи од муслиманских усељеника не престаје
Председник Немачке Кристијан Вулф је у говору поводом Дана уједињења истакао да се уједињење не односи само на Немце из источног и западног дела земље, већ на све људе који живе у Немачкој, независно од порекла и религије: «Нема сумње да хришћанство припада Немачкој, нема сумње да јеврејство такође припада Немачкој. Али моје даме и господо, сада и ислам припада Немачкој».
Муслимани као "претња и трошак"
Стварност је ипак другачија. У Немачкој и другим европским земљама расте талас анти-исламског десничарског популизма чији представници имају утицаја на формирање влада, и међусобно се повезују. Тако је само неколико сати пре говора немачког председника, холандски исламофоб Герт Вилдерс дошао у Берлин како би упозорио истомишљенике: «Немачки национални идентитет, његова демократија и привредни прогрес угрожени су политичком идеологијом ислама».
Нису се само слушаоци у сали сложили са Вилдерсом. Према једној анкети, 55 одсто Немаца сматра да је усељавање муслимана "социјално и финансијски знатно више коштало Немачку него што је допринело привреди". Ту тезу су највише заступали Немци из источних савезних покрајина - чак 70 одсто.
Етнолог Вернер Шифауер са Европског универзитета у Франкфурту на Одри, не види логичан разлог за такво мишљење. Али он сматра да у друштву све више доминира нека врста неолибералног схватања према коме је "свако ковач своје среће" и тиме одговоран за сопствене проблеме. Такав начин посматрања доводи до једног имплицитног расизма: "Формирају се групе које се међусобно упоређују, према способности и доприносу, и потом друге у целости обезвређују."
Такав начин размишљања Шифауер види код либерала, али и социјалдемократа и демохришћанских политичара. На пример: указује се на високу незапосленост међу муслиманима који, како се претпоставља, нису мотивисани да раде, иако је још одавно документовано да се квалификована радна снага са турским или арапским именом која тражи посао, запошљава ређе од других.
Политичарима недостаје храброст
И поред свих похвала за говор немачког председника, политичарима се пребацује да не узимају у обзир оно што је одавно познато. Генерални секретар Централног савета муслимана у Немачкој Ајман Мазјек каже: "Ми немамо проблем да увидимо ствари, већ да их спроведемо. На пример, већ одавно постоји сазнање о потреби увођења наставе ислама у немачким школама. Али што се тиче политике реализације тога, још увек смо на почетку..."
Политичарима често недостаје храброст да донесу неопходне одлуке и зато је све већи раскорак између намере и стварности. То је проблем који погађа и друге европске државе, а не само Немачку. Тај развој започео је са 11. септембром, сматра професор Шифауер, али се појачава чињеницом да је Европска унија у дубокој кризи идентитета. ЕУ се у кратком периоду удвостручила, али је сукоб око устава показао да је све мање јасно за шта се Европа залаже: "У овом тренутку је врло примамљиво дефинисати другу страну, ону од које се ограђујемо – реч је о класичном стварању слике непријатеља. Тако муслиман постаје све оно што противречи нашим вредностима: хомофоб, женомрзац, антисемита, не-демократа и привредно некористан".
 Немачка је "такво разграничавање од других" два пута практиковала, према Француској и према Јеврејима. Неки одређени кругови и сада су покушали да се одвоје од других људи и група, каже етнолог Шифауер: "У томе заправо видим разлог за паневропски анти-исламизам, који се тренутно развија као вирус."
Не постоји разложно објашњење за одбијање ислама, сматра Вернер Шифауер. То се може видети на примеру источне Немачке у којој је неприхватање ислама посебно изражено. А баш тамо скоро да нема муслимана, а тиме ни личних искустава: "Исти феномен имали смо са забраном минарета у Швајцарској. Против забране протестовали су грађани у местима у којима су заиста и живели муслимани. Са друге стране, забрану су подржали грађани који тиме уопште нису били погођени у свакодневном животу."
Аутори: П. Филип / И. Ивановић

Одг. уредник: С. Бојић

Mišljenje o evropljanima kao o mlitavim demokratskim poštovaocima "ljudskih prava" je pomalo romantizovano i nerealno... obično predstavljeno i zakucano u glavama Balkanaca.
Većina Srba je mišljenja i zablude da su tamo negde na primer u Holandiji ljudi superiška liberalni i svi u miru duvaju svoj džokavac u kafiću (ko u Čorbinoj pesmi ) dok je prava istina da su Holandezi ekstremno ksenofobični.  
I dalje sam mišljenja da će ih razbiti evropljani ako previše polete muslimani...
... teški su to fašisti. Uvek bili i ostali. 

Procentualno, u Nemačkoj ih ima najviše oko 4.5 miliona (dobro ima i dosta neprijavljenih i samim tim neregistrovanih) što mu dođe oko 5%.
4.5 miliona na nekih 75 miliona Nemaca je smešna stvar.
A kako idemo dalje, osim Francuske, procenat kao i broj muslimana drastično opada.
Zanemarljivo.

Al dobro, brojevi su opet nekako mrtvi i nemaju tu težinu argumenta.
Situacija koja potvrđuje ovo pravilo o kojem govorim... u Nemačkoj ćete na primer naići na punu ulicu ljudi koji nemaju gde sesti da popiju kafu jer je kafić levo pun i pored toga što je kafić desno skoro pa potpuno prazan. Razlika je u tome što kafić levo drži Švaba a ovaj desno Turčin.
I oni su toga itekako svesni i poštuju svoje principe.

Nisu to bre Srbi.  Kojima može i Hrvat i Slovenac otvoriti megamarket u sred Beograda koji će večito biti pun. 

Ова три прста као да имају неке везе са нечим из Немачке ближе историје

Ислам - нови немачки изазов


Интернетом већ подуже кружи виц: ''Прослава годишњице уједињена Немачке 2050. године. У свом говору председник државе Мухамед Мустафа позвао је муслимане да више поштују права немачке мањине.“
Поменута пошалица постала је у међувремену веома популарна и све чешће је присутна у оштрим и надасве емоционалним међунемачким расправама о положају странаца, а посебно улози ислама и муслимана. Готово подједнако виц користе и одлучни бранитељи немачког бића и заговорници развијања мултикултуралног друштва.
 

Немци у својој земљи постају мањина...
 

Виц о муслиманској будућности Немачке може се наравно доживљавати на различите начине: као злонамерна измишљотина десничарских екстремиста, реална статистичка визија или тенденциозна политичка парола конзервативаца смишљена за једнократну употребу. Без обзира на коначан избор у овом опредељивању, једна чињеница апсолутно је неоспорна: ислам је данас свакако ново немачко питање. И то веома озбиљно.
 
Такав утисак убедљиво су потврдила дешавања после говора шефа државе Кристијана Вулфа (ЦДУ) на прослави уприличеној поводом двадесете годишњице уједињења Немачке. Председник је тада у Бремену изговорио реченицу ''Ислам је део Немачке“ која је изазвала жестоку политичку олују за коју трезвенији аналитичари кажу да је тек врх својеврсног леденог брега о који ће се ''олупати“ многобројни политичари, министри, политички концепти, а можда и целе владе у Берлину.

Само на председникову електронску адресу стигло је скоро хиљаду писама и порука. ''Одбијам такав Ваш начин размишљања“, ''Какве везе имају муслимани с немачким уједињењем, да ли су они срушили Берлински зид“, ''Било би лепше да је председник, поводом уједињења, говорио о народу који се пре 20 година ујединио“, ''Шта председник мисли о шеријатском праву, на пример, каменовању људи у име ислама“, ''У темељима немачког друштва и државе су корени хришћанства и јудаизма, никако ислама, ''Господин Вулф је пуцао високо преко гола, ислам није део Немачке“...
 
Из већине негативних реакција некако се искристалисало најозбиљније питање: ''Зашто се у Немачкој прича о правима мањине, када ће коначно почети да се говори и о праву већине?“ Поводом председникове реченице одмах је организовано испитивање јавног мњења. Резултат: две трећине анкетираних грађана сматра да ислам није део Немачке. Око 24 одсто подржава оцену шефа државе, девет процената је неодлучно.

Реаговање политичког тела Немачке било је већ сасвим другачије. Већи део конзервативаца (Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније) и либерала и, сасвим изненађујуће, симпатизери Левице, критикују шефа државе да се „затрчао“, неспретно формулисао говор или сасвим погрешно разумео немачку реалност.

Канцеларка Ангела Меркел покушала је делимично да обрани речи председника Вулфа да је ислам део Немачке, али је, истовремено, поручила да сви грађани, без обзира на вероисповест, морају да поштују основни закон (устав) и друге законе. На другој страни су социјалдемократи и Зелени који не само да подржавају председника Немачке већ су отишли и корак даље. Предлажу да ислам добије статус религиозне заједнице у Немачкој. Уследио је, наравно, одмах религиозни ''одговор“: представници Католичке и Евангелистичке цркве одлучно су одбацили такву могућност.

Ако је за утеху, Немцима треба рећи да у трагању за правим одговорима неће бити усамљени у Европи. Има још европских држава, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Швајцарска... у којима је ислам, захваљујући муслиманским гастарбајерима и имигрантима, постао важно питање које тражи одржив и праведан државни и још више друштвени одговор.

ТИЛО САРАЦИН: ОД ЕВРОПЕ ТРЕБА НАПРАВИТИ ТВРЂАВУ ПРЕМА АЗИЈИ И АФРИЦИ
utorak, 14 decembar 2010 19:14

Цело подручје бивше Југославије има европску перспективу, нарочито делови који су били под аустријским царством. Велика грешка направљена је кад је Аустрија анектирала БиХ, требало је да је препусти Србима и Први светски рат се никад не би догодио

Немачки банкар и члан СПД, који је јесенас запрепастио и немачку и светску јавност књигом "Немачка уништава саму себе", у разговору за „Глобус" изнео је још  неколико теза које ће сигурно додатно узнемирити Владу Ангеле Меркел и Брисел.

Док киша немилосрно пада по зеленом травњаку у врту његове куће, Тило Саррацин (65) у рано берлинско поподне, а дан је сив и мрачан, узима своју књигу јарких црвених корица и почиње, готово професорски, цитирати статистичке податке из ње. У Немачкој је толико и толико усељеника, процена је да ће за 20 година бити толико и толико мање Немаца, а више усељеника... Бројке звуче досадно, али Сарацину су алармантне. Јер, кад његов глас пробије звучни зид мемљивог берлинског поподнева, бројке звуче овако: "У Немачкој је 18,7 одсто усељеника, од тога их је 14,1 одсто незапослено, без средње школе их је 9,6 одсто, а пријемни испит за високе школе положило их је 15,2 одсто. Међу Немцима ситуација је оваква: 7,5 одсто незапослених, пријемне је положило 15 одсто, а 1,5 одсто их је без средње школе..."

Тог јутра стигао је из Дортумунда, где је имао још једно представљање књиге, а ситуација је слична као и у осталим немачким градовима: књига "Немачка уништава саму себе" („Деутсцхланд сцхаффт сицх аб") распродана је, људи чекају на разговор с њим, а службени естаблишмент га игнорише. Не обесхрабрује га та чињеница.

И даље је члан СПД иако га страначке колеге покушавају избацити из странке. Управо објављује нову књигу о "Сарацин дебати", у којој је прикупио различите коментаре и интервјуе објављене протеклих месеци, међу њима и једини интервју који је дао турским новинама, и то „Хуријету". Не ради се о томе да није хтео да говори за друге турске новине, него оне за њега нису показале занимање. Сарацин - провокатор, због приче коју је покренуо није доживео неугодности па сам путује и организује свој свакодневни живот без страха да би му неко могао наудити јер се не слаже са његовим ставовима. Каже да у објављивању своје студије није имао никакве скривене намере и одбацује оптужбе да је расиста.

"Плашим се да ће људи радије читати ову мању књигу која је сад изашла него мој оригинални рад", каже забринуто. И даље мирно живи у Берлину, у оном делу који је некад био Западни, са супругом, у сасвим обичној породичној кући. Наравно, откада је потпалио усељеничку полемику, нема новинара који га није питао има ли међу усељеницима пријатеља. Он каже да нема предрасуде према људима, да је његова жена, радећи у школи, одгајала и подучавала децу различитих раса, вера и порекла, а тако је било и са њим. 

БЕС АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ "Подаци које сам изнео не лажу. Нико их не може оспорити, а верујте ми да су то покушавали и тражили су начин како да дискредитирају њихову ваљаност. Нису успели јер су подаци били тачни", каже Сарацин док послужује кафу. 

Због изјаве да сви Јевреји имају специфичан заједнички ген који их разликује од осталих, Сарацин је био оптужен за антисемитизам и распиривање међуверске и међуетничке мржње. 

Ангела Меркел његове изјаве је назвала глупим и недопустивим, тако да се због морао извинити. Тило Сарацин, бивши члан Управног одбора немачке Централне банке и берлински градски функционер, својом књигом је покренуо лавину усељеничке дебате. Одмах је уклоњен са свих важнијих страначких дужности, а, кад је расправа о оправданости да задржи место у Централној банци дошла и до председника републике Кристијана Вулфа, Сарацин је замолио да га разреше свих функција. Сада се бави писањем. 

Први је изговорио неизговорено, написао текст који је политички некоректан, чак, ако је судити према ставовима његових страначких колега и немачке власти, граничи се са забрањеном зоном расизма.

"Ниједна друга вера у Европи не поставља толико захтева као ислам", написао је.

Али после Сарацинова текста проговорили су и други. 

Усељеничко питање одједном се наметнуло као приоритет политичке агенде. Ангела Меркел саблазнила је интелектуалну јавност само неколико месеци после, у вријеме кад је Сарацин већ постао персона нон грата, рекавши да је мултикултурализам у Немачкој пропао као пројекат јер се 2,5 милијуна турских усељеника напросто није добро интегрисало у немачко друштво. "Данас се и други користе оним што сам говорио и писао, али мене више у том контексту не помињу, игноришу ме и прећуткују", равнодушно каже Сарацин. 

Што је изазвало скандал? Све је почело тако што је Сарацин добио понуду издавача да напише студију о немачкој социјалној држави, али га је истраживање одвело у подручја која је открио да носе у себи контроверзу и усудио се да о њој пише. Притом није писао увијено, него разумљивим речником. 

Наравно, многи су полудели кад су видели о чему Сарацин пише. "Не бих желео да моји унуци или праунуци живе у земљи у којој ће превладавати муслиманско становништво, у којој ће се говорити турски или арапски, у којој ће жене носити мараме на глави, а дневни ритам ће одређивати позив мујезина из джамије. Кад такво искуство желим да доживим, уплатим себи годишњи одмор на Оријенту" (...) Даље: "Турци освајају Немачку тачно онако како су Албанци током времена преузели Косово - захваљујући наталитету. Не би ми било криво да се ради о Јеврејима из Источне Европе који у просеку имају 15 одсто већи ИQ од немачког становништва." 

Скандалозно? Апсолутно! Тло Сарацин не бежи од те чињенице.

НЕМЦИ СУ СВЕ ГЛУПЉИ Сасвим мирно, као да се све то заправо њега не тиче, Сарацин скандалозност свог рада сврстава у три категорије. 

Прво, написао је да Немци изумиру, да бела куга прети и највреднијем и најдисциплинованијем европском народу и да рупу у броју становника пуне усељеници. 

Затим, Немци са новим генерацијама постају све глупљи и све мање образовани. 

Треће, је најконтроверзније питање усељеника, њихових образовних и радних навика и степена интеграције у немачко друштво. 

"Интеграција у друштво тражи и одређену сарадњу оних који би требало да се интегришу. Немам поштовања према некоме ко живи од социјалне помоћи, а истовремено не воли и не признаје државу која му то пружа, не чини довољно за образовање своје деце и стално ствара нове генерације девојчица које носе мараму на глави", написао је Сарацин. 

Само неколико недеља после објављивања књиге „Дер Спиегел" је Тила Сарацина ставио на насловницу из наслов "Човек који је поделио Немачку".

У Немачкој постоји законска дефиниција, важна за питање усељеника, а то су људи који имају статус "лица имигрантског порекла" и који се односи на оне којима је један родитељ рођен изван Немачке. Таквих у Немачкој живи око 16 милиона.

"Али ми већ имамо трећу генерацију усељеника који више немају тај статус зато што су им оба родитеља већ рођена у Немачкој, а они и даље нису интегрисани у друштво", каже Сарацин сматрајући такву ситуацију апсурдном. 

Код људи који имају другачије поријекло и културу а живе у Немачкој треба развијати љубав према култури и обичајима нове домовине јер ће тако интеграција бити успешна: "Нисам приметио да усељеници из Хрватске и њихова деца која су овде рођена имају икаквих проблема са немачким језиком, који вероватно говоре боље него хрватски, и да се нису интегрисали у немачко друштво. Наравно, одређене посебности се задржавају, али, да би друштво функционисало, интеграција мора да буде двосмерна, људи који овамо долазе да живе морају да је желе. Нико ту не говори о асимилацији", додаје.

"Писао сам о оном што се догађа у Немачкој. Према подацима, данас се немачкој породици рађа 1,4 дете и јасно је да полако нестајемо. У последњих 40 година ситуација је оваква и не мења се набоље. Осим тога, Немци постају у просеку стар народ и због тога не можемо ни одговарати овим изазовима. Имам 65 година и у том добу мислим да још имам понешто да кажем, имам искуство које је врло важно, али немам снаге, страсти и ентузијазама младића који је спреман да учини много више него људи моје генерације", објашњава Сарацин проблеме који муче немачко друштво. 

Подаци да породице са вишим степеном образовања имају мање дјеце него они који су слабије образовани воде тренду да немачки народ заглупљује: "Интелигенција се наслеђује. Образовани људи веројатно ће имати децу која ће бити интелигентнија, али ће их бити мање. Овај процес иде веома споро и промене се неће догађати преко ноћи, али, ако узмемо све трендове у обзир, у будућности ће се рађати генерације које ће бити глупље од оних које имамо данас. Образовање може да помогне, али, ако родитељи не улажу у образовање своје дјеце, онда смо опет на почетку", говори Сарацин. 

2100. МУСЛИМАНИ ВЕЋИНА У НЕМАЧКОЈ Ове тезе противрече оним да су сви људи једнаки: "Сви су рођени једнаки и са једнаким правима, и сви би требало да имају једнака права да остваре срећу, али то не значи да су нам способности свима исте", наглашава.

Чак би тезе о изумирању и старењу Немаца те поразни подаци и анализа "заглупљивања" становништва остале на нивоу уобичајених контроверзи да се у све то на крају није уплела и прича о имигрантима, која је осетљива и која се увек, због политичке коректности, радије гура под тепих него да се о њој отворено разговара. 

"У књизи дајем пројекције демографског развоја Немачке. Ако се наставе данашњи трендови, за 50 до 100 година Немачка ће имати већинско становништво из Турске, арапских земаља и Африке. Мислим да је то неприхватљиво и не сматрам да је лоше то што сам рекао јер не видим разлог зашто не бих о томе говорио", каже. 

За разлику од арапских и турских усељеника, они са Далеког истока, нарочито из Кине и Вијетнама, показали су врло висок степен интеграције, а њихова деца имају натпросечно добре резултате у школи. 

"Никад нисам рекао да су муслимани рођени глупљи или мање интелигентни, то су измишљотине, али је тако интерпретирано. Говорио сам о проблему да се они интегришу у наше друштво и о томе да је очигледно како ту нешто не функционише како треба. Сада је то признала и власт, али мене више нигде не помињу. Али то ми нимало не смета. Остајем члан своје странке и драго ми је што се показало да већина становништва Немачке заправо дели моје ставове. Тек онда почели су да користе податке до којих сам ја дошао, али нико не жели да се појави у мом друштву ни да помене моје име. Ја сам тај који је отворио дебату и мислим да ће се она наставити. У Немачкој је сасвим у реду да говорите уопштено о проблему усељеника. Можете јавно рећи или написати: 'Усељеници имају проблема са запошљавањем, усељеници имају проблема са учењем језика или интеграцијом', али не можете рећи: ‘Усељеници из Хрватске су одлично интегрисани, усељеник из Пољске готово се ни по чему не разликује, али то није случај са Турцима и Арапима', то је скандалозно и тако се не сме говорити. То је лицемерно", процењује Сарацин, који пише још једну књигу сличне тематике.

"Добио сам много похвала јер сам написао оно што се нико није усудио. С друге стране, доживео сам и универзално одбијање политичке класе и њихову мржњу. У почетку је и 80 одсто немачких медија било против мене, али, кад су прочитали књигу, став се почео мењати, постајао је уравнотеженији."

БЛОКИРАЈМО СРЕДОЗЕМЉЕ Шта је решење, питамо Сарацина за растући проблем имиграната који покушавају бољи живот да пронађу у Европи. Улазак Турске у ЕУ, логично, не прихвата као опцију. Улазак Хрватске у ЕУ пак сматра природним следом догађаја: "Мислим да цело подручје бивше Југославије има ту перспективу, али нарочито делови који су били под аустријским царством. Хрватска је увек била део тог круга и део аустријске културе. Када сам први пут био у Дубровнику 1973. године, наш је домаћин био старац који је служио у аустријској морнарици, говорио је врло добро немачки и био је за обнову аустријског царства! Тада сам размишљао: Боже, какав будаласт човек! Али, мислим да је велика грешка направљена кад је Аустрија анектирала БиХ, требало је да је препусти Србима и Први светски рат се никад не би догодио, него бисмо живели у потпуно друкчијем свету. Али прошлост се не може променити", каже Сарацин.

Али некоме ко је дошао из ко зна које рупе света на Запад, у Европу или Немачку, сигурно није лако да се снађе, да покуша да пронађе неки пристојан живот. Зар Сарацин заиста мисли да би неко бежао из своје домовине да у њој може да својој породици да неку перспективу: "Европа стари и изумире. Цела Европа, заједно са Русијом, има седам милиона новорођених годишње. Само Африка има 35 милиона рођених годишње и у већини афричких земаља ситуација не иде набоље, него нагоре. Државе су корумпиране, економија је слаба, друштва се не могу носити са захтевима становништва и сваке године све је више оних који из те ситуације желе да побегну у Европу. Годишње их милион емигирира из Африке према Европи, а то није довољно да би се решио тамошњи проблем. Африка данас има милијарду становника, 2050. године имаће две милијарде и просечна старост становника је 28 година, а у целој Европи је изнад 40. Ако омогућимо велики талас њиховог усељавања у Европу, а то је, према мојој оцени, милион људи годишње, онда ћемо дугорочно уништити темеље Европе, њено друштво, економију и културу, а све то опет неће бити довољно да бисмо икако помогли Африци. Морамо решавати проблеме тамо где се догађају јер овакво гашење пожара нема смисла. За њих је таква помоћ мала, а за нас је тај терет превелик. Такву имиграцију треба зауставити, морамо имати тврђу имиграциону политику. Шенгенска зона мора да функционише са тврдим границама у Италији, Грчкој и Шпанији и мора да буде тврђава Европе. 

То је тежак и захтеван задатак, који неће бити популаран и о коме многи не размишљају. Радије се не бих ангажовао у Авганистану, већ бих изградио јаке поморске службе које би требало да ефикасно затворе Средоземље и патролирају целим Средоземљем да би зауставили покушаје преласка из Африке. Сваки брод који успешно пређе значи да ће доћи још људи, да ће се подстицати шверц људима и сива економија. Ниједан брод не сме проћи и сви морају да буду враћени натраг, то је наш будући задатак да утврдимо Европу. Осим тога, изградио бих систем ефикасних полицијских служби које би чувале границу са Турском и Азијом јер ту је претња за будућност", каже Сарацин, свестан да и ове тезе изазивају негодовање и да могу бити заиста скандалозне ако би се поново нашле у некој његовој књизи.


Глобус
http://standard.rs/vesti/41-svet/6146-tilo-saracin-od-evrope-treba-napraviti-tvravu-prema-aziji-i-africi-.html