Исламска република Немачка

Стварно куда иде ова квази држава Немачка. Јуче им се министар удао - оженио.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/82742/Vestervele-ozenio-decka

Па ајд' нека им је срећно и дуговечно

Маре јел'си био на свадбу

Uvek je Berlin bio pederburg

Са ким ли је Вестервеле начинио прељубу приликом недавне посете Србији... Могао је угрозити себи везу - брак.

Prvi razred podeljen na Nemce i strance!

U jeku diskusije o strancima u Nemačkoj, integraciji te odnosu Nemaca prema sugrađanima – dešava se još jedan slučaj. Osnovna škola u Kelnu je podelila odeljenja prvog razreda po nacionalnoj osnovi. Imaju i objašnjenje.


Hodnik škole Gotenring u Kelnu

Od početka školske godine, stalno se diskutuje o podeli đaka u osnovnoj školi „Gotenring“ u Kelnu. U odeljenju 1/1 su nemačka deca, u odeljenju 1/2 – deca stranaca.Roditelji strahuju da to znači uspostavljanje sistema sa dve klase đaka. Direktorka škole Zilke Šreder-Volert ovako obrazlaže neuobičajenu podelu: „U prvom razredu imamo 33-oje dece, među njima samo 11-oro koja nisu stranog porekla – šest dečaka i pet devojčica. Od tih pet dečaka, njih četvorica se poznaju i druže još od obdaništa. Zajedno se igraju i istim putem idu u školu. Moramo voditi računa i o drugim faktorima, a ne samo o poreklu. Iz pedagoških razloga smo odlučili da nemačku decu smestimo u jedan razred.“
 
„Da se oslobodimo straha“
 
Roditelji dece iz odeljenja 1/2 strahuju da bi ovakva podela mogla dovesti do stvaranja velikog jaza između nemačke i imigrantske dece. Sertab Ozkan, čije dete ide u 1/2, traži da rukovodstvo škole iznese svoj stav o podeli odeljenja i da razlozi postanu transparentni: „Zašto u našem odeljenju nemamo nijedno nemačko dete? Rečeno nam je da u razredu imamo zdravu mešavinu u kojoj ima i vrlo sposobne dece, ali mišljenja sam da to ne može da se proceni posle samo dve nedelje škole. Mi samo želimo da proniknemo u smisao ove mere; želimo da se oslobodimo straha da će to biti na štetu naše dece.“
 
„Ovako je sasvim dobro“
 
Najveći broj roditelja dece u 1/2 je zadovoljan učiteljicom i nastavom. No, oni žele da budu sigurni da će njihova dece imati iste šanse kao i ona iz paralelnog odeljenja. Jedan od roditelja u odeljenju 1/1, Frank Abadi, smatra da roditelji iz 1/2 situaciju predstavljaju jednostrano: „Ovako je sasvim dobro. Deca su podeljena prema područjima na kojima stanuju, prema međusobnom druženju i zajedničkom boravku u obdaništu. Pošto se turski sugrađani međusobno poznaju, mogu da zamislim da među njima postoje želje da, na primer, Ali ostane sa Mustafom, A Mustafa sa Emreom, i tako se i stvaraju takve konstelacije.“

 

Diskusija tek predstoji
 
U 1/1 su deca iz socijalno slabih porodica pomešana sa drugom nemačkom decom, sa ciljem da se svi dovedu do istog stupnja obrazovanja, kaže direktorka škole. Gradske vlasti Kelna takođe žele da znaju šta je tačno dovelo do sadašnje podele dva prva razreda. Njihov portparol, August Gmind, kaže da o tome još nema precizne podatke: „Mi smo se informisali o situaciji i do sada smo na stanovištu da je škola ispravno podelila razred. Trenutno smo pri novim razgovorima sa školom iz kojih ćemo saznati kakvi razlozi su doveli do te odluke. Čim budemo imali sve podatke, želeli bismo da roditelji dece oba odeljenja budu pozvani na roditeljski sastanak na kome će biti informisani o tim razlozima.“
 
Roditeljski sastanak je već sazvan – očekuje se živa diskusija sa ciljem da se nađe rešenje kojim će svi biti zadovoljni.
 
Autori: Irem Ozgokčeler / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6036173,00.html

Igra mečka i u Nemačkoj.

Геншер: И данас бих признао Хрватску

Ханс Дитрих Геншер (83) је у историју ушао као шеф дипломатије под којим су две подељене Немачке поновно постале једна, али и као политичар заслужан за брзо признање Хрватске и, практично, један од кумова рата на простору бивше Југославије. За то му је минулог викенда уручена награда Фране Басића.
Љубав према отаџбини је била, како истиче, његов мотивациони мотор за напоре које је као министар иностраних послова чинио за уједињене Немачке, за пад Гвоздене завесе, за превладавање раздора између запада и истока. 
Многима ће остати у сећању као човек који је 30. септембра 1989. с балкона западнонемачке амбасаде у Прагу пренео поруку избеглицама из Источне Немачке да смеју да пребегну у Западну Немачку. На питање зашто се политичар таквог калибра, у времену у којем су се догађале велике ствари, тако јако заложио за малу Хрватску и њено отцепљење, Геншер је одговорио: 
- За мене је рат био недопустиво средство у политици. Оно што се догађало у бившој Југославији за мене је било једноставно неприхватљиво и ја сам био уверен да ће интернационализација тог проблема донети мир и окончати ратна збивања.

Бивши нациста који тврди да је донео мир
Геншер је свих ових година после хрватског отцепљења и у Немачкој и у иностранству био суочен с критикама разборитих људи због раног признања Хрватске, штавише, било је доста оних који су оправдано тврдили да је управо тај корак повећао напетости на простору бивше Југославије и да рата можда не би ни било да се с призањем чекало. 
Али Геншер, један од војника фашистичке Немачке у Другом светском рату, са 16 година мобилисани члан 12. армије генерала Валтера Венка, који је постао члан Нацистичке партије на крају рата, 1945. године (!), не признаје своје грешке - као што је касније тврдио да је нациста постао против својих убеђења, тако данас тврди да би урадио исто у случају Хрватске, такође фашистичке творевине током доброг дела ИИ светског рата, јер ту нема грешке. 
- Опет бих урадио исто што и пре 20 година. То је била права одлука. Они који су ме критиковали су све тиши - то су били гласови задртих људи. Има нешто у чему су кратке ноге, а то је лаж. Признање се догодило у децембру 1991. и оно је значило крај рата, а не почетак - то је био корак који је донео мир, и они који тврде да пре тога није било рата, негирају чињеницу да је такозвана 'југословенска' војска умарширала у Хрватску са свим последицама које је то са собом донело. Има много људи који су веровали да је она Југославија била једна варијанта трећег пута - и као друштвено-политички модел - али ја то нисам никада тако видео, иако сам ценио улогу коју је одиграла Југославија с Титом као несврстана земља - рекао је Геншер.

Хрватска заслужено добила "кредит"
"Немачка није признала Хрватску у самовољном чину, већ је то била политичка воља Европе за поштовањем права на самоопредељење", тврди одлучно Ханс Дитрих Геншер, који никада у том признању није видео ништа спорно.
 
Геншер је истакао да му је ова награда Фрање Басића важна, јер је она доказ да је оно што је урадио пре 20 година било исправно и да је Хрватска, која се тренутно налази у у реду за улазак у Европску унију, оправдала поверење које јој је дато "на кредит".

Овај франкенштајн још троши кисеоник

Da li Nemačka nestaje

Žestoke rasprave povodom provokativne knjige Tila Saracina o tri velika „I": imigrantima, integraciji i islamu
Nemačka Bundesbanka želi da ga otera iz uprave, Socijaldemokratska partija (SPD) hoće da uzme njegovu partijsku knjižicu, stvoren je veliki front političarakoji pokušavaju da oganizuju „ustanak" protiv ovog „provokatora", cela Nemačka raspravlja o njegovoj knjizi ...

Glavni krivac za ovaj, nezapamćeni politički „zemljotres" u Nemačkoj, je Tilo Saracin (65), bivši političar u Berlinu, ugledni član SPD i nekoliko poslednjih godina član Upravnog odbora nemačke centralne banke. Čovek čije su političke, ekonomske, istorijske i socijalne analize i opaske i dosad podizale mnogo prašine sada je prevazišao sam sebe. Njegova knjiga pod naslovom „Nemačka nestaje" uz dodatak „kako smo stavili na kocku našu državu" postala je, preko noći, najveći hit u knjižarama. Prvi tiraž od 25 hiljada primeraka rasprodat je za svega nekoliko sati a međunemačke rasprave o Saracinovim omiljenim temama: integraciji, imigrantima, islamu, dostigle su usijanje.

Odavno u nemačkim medijima nije viđena takva kanonada udara na jednog čoveka kao što se to dogodilo Saracinu. Stekao se utisak da se političari gotovo utrkuju ko će više da ga „oplete", u najoštrijim kritikama Saracin je proglašen za „propovednika mržnje i rasistu". Čini se da je Tilo Saracin najviše iznervirao predsednika države Kristijana Vulfa koji je, između ostalog, najavio da će ga, po kratkom postupku, izbaciti iz uprave Bundesbanke. Tek posle upozorenja da njegovo ponašanje liči na onu narodnu „kadija te tuži kadije ti sudi" nemački šef države je povukao ručnu kočnicu ali sada traži pomoć vlade kako bi Saracin bio kažnjen zbog svog „poganog jezika".

Čime je to Tilo Saracin toliko uzburkao strasti u Nemačkoj? Čovek koji već nekoliko godina povremeno prodrma javnost provokativnim izjavama – verovatno je najpoznatija ona da „došljaci zaglupljuju Nemačku" – potrudio se da svoja razmišljanja stavi na jedno mesto i tako je nastala knjiga od 464 strana pod naslovom „Nemačka nestaje".

Neke od osnovnih teza iz knjige sugerišu da Nemačka, zbog niske stope nemačkog i visoke stope nataliteta islamskih došljaka, postaje manja i gluplja, da muslimanski migranti uglavnom žive od socijalne pomoći države koju ne prihvataju kao svoju, da samo „proizvode" devojčice umotane u marame, da islamska kultura i tradicija ne odgovaraju nemačkoj tradiciji, da islamska migracija stvara milje za bujanje kriminala koji može da preraste i u terorizam ...

Saracinova konačna prognoza je da će Nemačka 2120. godine imati svega 25 miliona stanovnika ali da će u njoj Nemaci biti manjina jer će udeo imigranata u ukupnom broju stanovnika porasti sa šest na čak 69 procenata.

Iako je u svojim analizama najčešće govori o islamu i islamskim imigrantima Tilo Saracin zapravo najviše cilja na Turke koji su ubedljivo najveća grupa došljaka u Nemačkoj. Zvanični podaci to i potvrđuju.

Turci su počeli da pristižu u Nemačku posle 1961. godine. Tada je, naime, sklopljen međudržavni ugovor između tadašnje Zapadne Nemačke i Turske o dolasku turskih radnika na rad u Nemačku. Pre toga Nemačka je slične sporazume potpisala i sa Italijom (1955), Španijom i Grčkom (1960) ali su, tokom godina i decenija, Turci postali ubedljivo nabrojniji deo gastarbajterske „armije".

Zvanična statistika kaže daje u Nemačkoj, krajem 2009. godine živelo 1.658 083 turskih državljana a ovom broju treba dodati i oko 700 hiljada nemačkih državljana turskog porekla – onih koji su u međuvremenu, uzeli nemačko državljanstvo. Od 1. januara 2000. godine svako dete rođeno u porodici turskih državljana automatski dobija i nemačko državljstvo što takođe delimično manja sliku o brojnosti turske zajednice u Nemačkoj. Kao i činjenica da među Turcima ima i više od pola miliona Kurda koji su u Nemačku pristigli s turskim pasošem.

Bez obzira na sve statističke najasnoće činjenica je da su Turci najbrojnija došljačka snaga u Nemačkoj o čemu, na svoj način, govori i činjenica da je Berlin, zapravo, najveći turski grad u Evropi.

Upravo zbog ovih razloga i nemačka kancelarka Angela Merkel uključila se u kampanju protiv više nego provokativnih teza Tila Saracina. U intervjuu turskom dnevniku „Hurijet" Merkelova je odbacila sve Saracinove kritike na račun muslimanskih migranata kao „absurdne" najglašavajući da „vređaju osećanja velikih grupa u nemačkom društvu".

U lavini osuda i kritika koja se sručila na Tila Saracina čuju se, međutim, i neki mirniji glasovi koji kažu da će, narednih godina, u Nemačkoj glavna politička i socijalna tema biti upravo položaj došljaka i njihova integrcija u nemačkoj društvo. A da je to zaista i velika i zapaljiva tema pokazuju reakcija onih kojima su Saracinove ocene, zapažanja i opaske sasvim prihvatljive. U Austriji su, na primer, Hajderovi politički naslednici, već lansirali parolu „Bolje Saracin nego mujezin".

Ozbiljni analitičari u Nemačkoj savetuju političarima da, fudbalski rečeno, odmah spuste loptu – zaborave velike i zapaljive reči i konačno pokrenu sveobuhvatnu nacionalnu raspravu o tri velika „I": imigrantima, integraciji i islamu. Upozoravaju da vremena za oklevanje više nema o čemu govore i najnovija ispitivanja javnog mnenja koja pokazuju zabrinjavajuću sliku nemačkoj raspoloženja prema došljacima. A istraživanja, između ostalog, kažu da svaki drugi Nemac podržava Saracinov zaključak da u Nemačkoj ima previše stranaca.

Žarko Rakić, "Politika"
http://www.e-balkan.net/drustvo-svijet/1612-da-li-nemaka-nestaje.html
----------------------
Већина Немаца муслимане сматра оптерећењем

БЕРЛИН - Већина Немаца сматра да досељеници муслиманске вероисповести представљају оптерећење за земљу.

Дневник Фајненшел тајмс Немачка (Financial Times Deutschland) данас цитира резултате истраживања јавног мњења Демоскопског института из Аленсбаха према којима 55 одсто грађана сматра да је ова група миграната „социјално и финансијски више коштала Немачку него што је привредно допринела”.

Само петина немачких грађана сматра да је биланс боравка муслиманских досељеника у Немачкој позитиван.

Несимпатије и сумњичавост према муслиманским досељеницима посебно су велики на некада социјалистичком истоку земље на којем је удео странаца у становништву занемарљиво мали.

Тако 74 одсто источних Немаца има негативну слику о муслиманским досељеницима, на западу 50 одсто.

Чак трећина грађана верује да Немачка због усељеника „природним путем заглупљује”, јер су они у просеку слабије образовани и добијају више деце.

На истоку у ово верује чак 37 одсто грађана, а само 33 одсто овакав став сматра погрешним.

Овакве тезе о досељеницима изнео је прошлог месеца у својој књизи „Немачка укида саму себе” члан председништва Немачке савезне банке, социјалдемократа Тило Сарацин.

Књига је изазвала жустру расправу о мигрантима и њиховој интеграцији у немачко друштво, а Сарацин је због популистичких, или како су их неки видели чак расистичких теза, био принуђен да поднесе оставку на место једног од шефова централне банке.

Анкета Демоскопског института сада је показала да око 60 одсто Немаца Сарацинове тезе сматра „претежно исправним”, а да их у потпуности одбацује само 13 одсто грађана.

Бета
објављено: 30.09.2010.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vecina-Nemaca-muslimane-smatra-opterecenjem.sr.html

Диселдорф: Косовски Албанац палио хрватски конзулат
Нападач "Молотовљевим коктелима" на хрватски конзулат у немачком граду Диселдорфу је косовски Албанац с хрватским држављанством, који је у Немачкој пре месец и по дана затражио политички азил, пише загребачки "Вечерњи лист".   
Немачке власти нису објавиле име мушкарца који је у среду "Молотовљевим коктелима" гађао хрватски конзулат у Диселдорфу. Према првим информацијама претпостављало се да је напад извршио Хрват.   
У истрази се Г.З. (57), наводно, истражиоцима представљао као косовски Албанац, а испитивање је отежало и то што не говори добро ни хрватски ни немачки. 
Полиција и даље испитује мотиве напада за који верује да је био личне, а не политичке природе. Наводно би разлог напада могао да буде то што конзулат није могао да нападачу изда неке документе за ћерку која живи у Хрватској, навео је "Вечерњи лист".

Због бачених "коктела" настала је мања материјална штета, а хрватски конзул Вјекослав Крижанец је накратко задржан у болници због удисања дима.

Ислам, ново немачко питање

У трагању за правим одговорима Немци неће бити усамљени у Европи јер има још држава, попут Велике Британије, Француске, Белгије, Холандије, Швајцарске... које су суочене с истим проблемом

Доказ да је ислам постао део Немачке: берлински кварт Кројцберг

Интернетом већ подуже кружи виц: „Прослава годишњице уједињена Немачке 2050. године. У свом говору председник државе Мухамед Мустафа позвао је муслимане да више поштују права немачке мањине.“

Поменута пошалица постала је у међувремену веома популарна и све чешће је присутна у оштрим и надасве емоционалним међунемачким расправама о положају странаца, а посебно улози ислама и муслимана. Готово подједнако виц користе и одлучни бранитељи немачког бића и заговорници развијања мултикултуралног друштва.

Виц о муслиманској будућности Немачке може се наравно доживљавати на различите начине: као злонамерна измишљотина десничарских екстремиста, реална статистичка визија или тенденциозна политичка парола конзервативаца смишљена за једнократну употребу. Без обзира на коначан избор у овом опредељивању, једна чињеница апсолутно је неоспорна: ислам је данас свакако ново немачко питање. И то веома озбиљно.

Такав утисак убедљиво су потврдила дешавања после говора шефа државе Кристијана Вулфа (ЦДУ) на прослави уприличеној поводом двадесете годишњице уједињења Немачке. Председник је тада у Бремену изговорио реченицу „Ислам је део Немачке“ која је изазвала жестоку политичку олују за коју трезвенији аналитичари кажу да је тек врх својеврсног леденог брега о који ће се „олупати“ многобројни политичари, министри, политички концепти, а можда и целе владе у Берлину.

Вулфове речи отвориле су простор за најразличитија питања, сумње, дилеме. Изазвале су и многобројне реакције у којима су, ако је судити по ономе што се појављује у немачким медијима, председник Немачке добио више пацки и критика него похвала.

Само на председникову електронску адресу стигло је скоро хиљаду писама и порука. „Одбијам такав Ваш начин размишљања“, „Какве везе имају муслимани с немачким уједињењем, да ли су они срушили Берлински зид“, „Било би лепше да је председник, поводом уједињења, говорио о народу који се пре 20 година ујединио“,  „Шта председник мисли о шеријатском праву, на пример, каменовању људи у име ислама“, „У темељима немачког друштва и државе су корени хришћанства и јудаизма, никако ислама, „Господин Вулф је пуцао високо преко гола, ислам није део Немачке“... Из већине негативних реакција некако се искристалисало најозбиљније питање: „Зашто се у Немачкој прича о правима мањине, када ће коначно почети да се говори и о праву већине?“

Поводом председникове реченице одмах је организовано испитивање јавног мњења. Резултат: две трећине анкетираних грађана сматра да ислам није део Немачке. Око 24 одсто подржава оцену шефа државе, девет процената је неодлучно.

Реаговање политичког тела Немачке било је већ сасвим другачије. Већи део конзервативаца (Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније) и либерала и, сасвим изненађујуће, симпатизери Левице, критикују шефа државе да се „затрчао“, неспретно формулисао говор или сасвим погрешно разумео немачку реалност.

Канцеларка Ангела Меркел покушала је делимично да обрани речи председника Вулфа да је ислам део Немачке, али је, истовремено, поручила да сви грађани, без обзира на вероисповест, морају да поштују основни закон (устав) и друге законе.

На другој страни су социјалдемократи и Зелени који не само да подржавају председника Немачке већ су отишли и корак даље. Предлажу да ислам добије статус религиозне заједнице у Немачкој. Уследио је, наравно, одмах религиозни „одговор“: представници Католичке и Евангелистичке цркве одлучно су одбацили такву могућност.

Предлог СПД-а и Зелених било би, иначе, и тешко спровести у живот. Муслимани у Немачкој још су међусобно подељени, не постоји чврста исламска кровна организација која би – попут Централног савета Јевреја – могла да се појави као озбиљан саговорник властима. Постоји, додуше, и Централни савет муслимана, али он „покрива“ тек део исламског света у Немачкој. 

Како наводи угледни недељник „Цајт“, у Немачкој данас живи око четири милиона муслимана, постоје стотине џамија, у школама се држе часови ислама, на универзитету је отворена прва катедра за изучавање ислама. Муслимани су свакако постали део немачке свакодневице – од економије преко зелене пијаце до фудбала – али се ту отприлике и завршава неспоран део њихове улоге у Немачкој. Све друго прекривено је велом истканим од неповерења, неразумевања, предрасуда...

Једнодушан је закључак да је званична политика досад, углавном свесно, успевала да „заобиђе“ проблем улоге ислама и положаја муслимана у Немачкој. Сада је овом игнорисању коначно дошао крај: ислам је заиста постао ново немачко питање.

Ако је за утеху, Немцима треба рећи да у трагању за правим одговорима неће бити усамљени у Европи. Има још европских држава, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Швајцарска... у којима је ислам, захваљујући муслиманским гастарбајерима и имигрантима, постао важно питање које тражи одржив и праведан државни и још више друштвени одговор.

Жарко Ракић

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Islam-novo-nemacko-pitanje.sr.html#last_comments

Јуче у Берлину у оквиру квалификационе групе А одигран је фудбалски меч између Немачке и Турске. Свету није јасно ко је уопште био домаћин. А мени није било јасно која је екипа Немачка, а која Турска. Изгледа да су се Турци поделили и одиграли меч међусобно пред ватреним турским навијачима.  :