Ajde da stavimo nase teorije na test

Zasto je opasno da etiketiramo ljude

Ako biste postrojali 1000 slucajno odabranih ljudi iz cele zemlje, niko od njih ne bi imao istu boju koze. Mogli biste ih organizovati od najtamnijeg do najsvetlijeg i ne bi bilo nijednog istoh. Naravno, kontinuitet boje koze nije sprecio ljude od dodeljivanja diskretnih kategorija boja koze kao sto su "crna" i "bela", kategorije koje nemaju osnovu u biologiji ali ipak odredjuju socijalnu, politicku i ekonomsku dobrobit njenih clanova

Kategorijsko etiketiranje je alat kojim se ljudi koriste da rese nemogucu slozenost okruzenja koju se rvemo da sagledamo. Kao i mnoge ljudske osobine, adaptivna je i cudesna, ali takodje doprinosi i nekim od najdubljih problema sa kojima se nasa vrsta suocava

Istrazivaci su poceli da proucavaju kognitivne efekte etiketiranja od 1930-te kada je Bendzamin Vorf predlozio lingvisticko relativno hipotezu. Prema njegovoj hipotezi, reci koje koristimo da opisemo ono sto vidimo nisu samo da bi doveli nekoga na mesto- one zapravo odredjuju ono sto vidimo. Prema jednoj apokrifalnoj prici, Inuiti razlikuju na desetine razlicitih vrsta snega koji mi ostali posmatramo jednostavno kao "sneg", zato sto imaju drugaciju etiketu za svaki tip. Prica nije tacna (Inuiti imaju isti broj reci za sneg kao i mi), ali istrazivenje Lere Borovicki, kognitivnog psihologa, i nekoliko njenih kolega ukazuje na to da ima jezgro istine u tome. Borodicki i njene kolege su pitali Engleze i Ruse da naprave razliku izmedju dve veoma slicne, ali suptilno razlicite nijanse plave. U Engleskom jeziku, imamo samo jednu rec za plavu boju, ali Rusi imaju podeljen spektar na svetlije plavu ("goluboy) i tamnije plavu ("siniy") Tamo gde mi koristimo jednu etiketu za boju, oni koriste dve razlicite etikete. Kada su dve nijanse plave podeljene na goluboy/siniy Rusi su mnogo brze pravili razliku izmedju njih, zato sto su imali na raspolaganju etikete za dve boje koje su Englezi jednostavno svstavali zajedno kao "plava"

Etikete oblikuju mnogo vise od nase percepcije boja, one takodje menjaju kako opazamo vise kompleksne mete, kao sto su ljudi. Dzenifer Eberhart, socijalni psiholog na univerzitetu Stanford, i njene kolege su pokazali belim koledz studentima slike coveka koji je bio rasno dvosmislen- on je mogao da zapadne u "belu" kategoriju ili "crnu" kategoriju. Za polovinu studenata, lice je opisano da pripada belom coveku, a za drugu polovinu da pripada crnom coveku. U jednom zadatku, istrazivac je pitao studente da provedu 4 minuta crtajuci lice koje je stajalo na ekranu ispred njih. Iako su svi studenti gledali u isto lice, oni koji su verovali da je rasa jedna od ukorenjenih ljudskih karakteristika su crtali lice koje se poklapa sa stereotipom koji asocira na etiketu (videti sliku ispod) Rasne etikete su formirale socivo kroz koje su studenti videli coveka i oni nisu bili u stanju da sagledaju nezavisno od te etikete



Rasa nije jedina oznaka koja oblikuje percepciju, i klasicna studija Dzona Darlija i Pedzeta Krosa pokazuje slicne efekte kada su se brinuli da li ce mlada devojka, Hana, izgledati siromasno ili bogato. Studenti koledza su gledali video Hane koja se igra u svom komsiluku, i procitali kratak papir sa cinjenicama koje objasnjavaju njeno poreklo. Neki studenti su gledali kako se Hana igra u kuci koja je podsecala na stracaru, a njeni roditelji su opisani kao ljudi sa zavrsenom srednjom skolom i obicnim poslovima; ostali studenti su gledali Hanu kako se ponasa slicno ali ovaj put je snimljena u kuci sa tri sprata i srednjeklasnom komsiluku a njeni roditelji su opisani kao ljudi koji su zavrsili koledz. Studente je zamoljeno da procene Hanine akademske sposobnosti posle gledanja nje kako odgovara na seriju pitanja za procenjivanje. Hana je odgovarala nedosledno, poneki put odgovarala na teska pitanja tacno a poneki put na laka netacno. Hanine akademske sposobnosti su bile teske za odrediti, ali to nije sprecavalo studente da koriste njen socio-ekonomski status kao zamenu za njene akademske sposobnosti. Kada je hana bila etiketirana kao "srednja klasa" studenti su verovali da su joj sposobnosti skoro na nivou petog razreda, ali kada je bila etiketirana "kao siromasna" oni su verovali da su joj sposobnosti ispod cetvrtog razreda

Dugorocne posledice etiketiranja deteta kao sto je Hana na "pametno" ili "usporeno" su duboke. U drugoj klasicnoj studiji Robert Rozental i Lenora Jakobson su rekli uciteljima u osnovnoj skoli da su neki njihovi ucenici postigli rezultat koji je u top 20% testa dizajniranog da identifikuje "akademske prosperitete" - ucenike od kojih je ocekivano da udju u period intenzivnog intelektualnog razvoja u sledecih nekoliko godina. Ustvari, studenti su odabrani slucajnim uzorkom, a nisu uradili nista bolje od svojih vrsnjaka na obicnom akademskom testu. Godinu dana kada su ubedili ucitelje da su neki njihovi ucenici prosperitetni, Rozental i Jakobson su se vratili u skolu i uradili isti test. Rezultati su bili zapanjujuci sa mladjom decom: "Prosperitetni" , koji nisu bili nista razlicitiji od njihovih vrsnjaka pre godinu dana, su sada nadmasivali svoje vrsnjake za 15-20 IQ poena. Nastavnici su negovali intelektualni razvoj "prosperiteta" i tako razvili samo-potpunjujuce prorocanstvo po kome su ucenici od kojih se bez ikakve baze ocekivalo da napreduju ustvari nadmasili svoje vrsnjake

Etiketiranje nije uvek razlog za zabrinutost i cesto je veoma korisno. Bilo bi nemoguce da katalogiziramo informacije koje obradjujemo tokom zivota bez pomoci etiketa kao sto su "prijateljski", "kvaran", "ukusan", "stetan". Ali, vazno je prepoznati da ljudi koje etiketiramo kao "crne', "bele", "bogate", "siromasne", "pametne", "proste", izgledaju crnji, belji, bogati, siromasni, pametni i prosti samo zato sto smo ih mi tako etiketirali.

Izvor: Psychologytoday.com

tekst na engleskom http://www.psychologytoday.com/blog/alternative-truths/201005/why-its-dangerous-label-people

Tako da, oboje smo u pravu, samo sam ja u pravu malo vise 

PS ovaj ( ) smajli znaci da se salim a tekst je tu da bi bacio novi osvrt na stvari