Osim ako niste bezobrazno bogati i bahati, verovatno ste već primetili da neke stvari koštaju mnogo više nego što zaista vrede. Pa ipak, iz nekog nepoznatog razloga, svi se uvek hvatamo za novčanike i nastavljamo da plaćamo, ne pitajući se zašto. Izdvajamo 10 „najbezobraznijih“ tihih pljački čije smo žrtve svakog dana.

1 Kokice na ulici i u bioskopu
Počnimo od benignog. Koliko košta kukuruz kokičar ili pak kokice kada ih kupite u prodavnici? Malo! Naravno, jeftine su zato što zapravo kada jedete kokice, vi jedete - vazduh. Vazduh okružen tananom opnom lagane bele pene, sa malo kalorija. Ali, kada se nađete na ulici ili u bioskopu, kesa kokica vas može koštati od 50 do 100 dinara, koliko i kesica čipsa, parče pice, 100 g kvalitetne čokolade ili nešto drugo mnogo hranljivije i „konkretnije". Niko ne zna zašto, ali iz nekog bizarnog razloga, šetači kroz grad i posetioci bioskopa kao da uživaju kada daju ovu ne tako malu sumu novca za nekoliko grama i kalorija ničega. Štos je u sledećem: dok gledate svoj omiljeni film ili šetkate kroz grad, kokice su idealan saputnik, jer su vam stalno u ustima i čine ih „zaposlenima", a od svog tog žvaćkanja nećete dobiti na težini. Ali, ipak... Prosečna zarada prodavaca kokica, imajući u vidu da ih kupuju na veliko, ili da ih sami prave od kukuruza, jeste astronomskih 1275 odsto! Kesice kokica su zaista „zlatna koka".

2 Čestitke
Ne mislimo na obične razglednice, mislimo na sjajne komade kartonskog papira presavijenog napola. Otkad to presavijeni papir formata A5 ili A4 košta 100, 200, 300 dinara, pa sve i sa štampom? Pa, toliko košta i jedan časopis od stotinak strana u boji! Ali, kada se neko doseti da stavi sličicu slatkog mačeta ili nekog crtanog junaka u komičnoj pozi, sa duhovito napisanom porukom, dobijamo neodoljiv proizvod i niko se ne pita zašto to toliko košta. Ako uzmemo da je cena papira, štampe i ideje znatna, ipak je dobit na jednoj čestitki za onoga ko je pravi oko 200 odsto.

3 Luksuzne hotelske sobe
Šta uopšte čini jednu hotelsku sobu? Obično ljudi kažu: to je mesto gde ću da prenoćim, da se istuširam i da se odmorim. To su četiri zida, krevet, kupatilo, ormari, ogledalo... Ali, kako to neka četiri zida vrede 10 evra, a neka druga četiri zida 200 ili 2.000 evra? Zašto ponekad plaćamo 300 evra noćenje u hotelu od pet zvezdica, sa 50 kanala na TV-u koje i ne pogledamo i ne razumemo, sa čokoladicama ili voćem na policama koje ne pojedemo, mini-barovima, saunama i masažama koje se naplaćuju, povrh svega?! Ima lepe krevete koji su ekstraudobni? Pa, osim ako nisu ekstraneudobni, uglavnom vreme na njima provedemo spavajući, pa ih nismo svesni najveći deo vremena. Dakle, osim prestiža i kratkotrajnog uživanja u luksuzu, nema razloga da za hotele dajemo toliki novac, kojim bismo mogli da opremimo ceo stan u maniru te iste hotelske sobe.

4 Hrana u restoranima
Slično je i sa restoranima i hranom u njima: neka jela, savršeno dizajnirana, poslužena u savršenom ambijentu platićete koliko i dobar komad odeće. Plaća se sve: od uniformi konobara do činjenice da ste viđeni na dobrom mestu i da se, makar na tren, osećate kao deo „više klase". Ali, postoji i kontratrend, kojim pokušava da se zaustavi pljačka. U Velikoj Britaniji i SAD otvaraju se „podzemni restorani", koji se zovu "supper clubs" i imaju za cilj da „prozru" ovaj mehanizam precenjene restoranske hrane. Kako rade? "Podzemni restoran" nije pod zemljom, ali nije legalan: to je jednostavno nečija kuća, u kojoj domaćin kuva i služi goste, a vi mu plaćate kao u restoranu. "Plaćao sam ranije 15 puta veću sumu za jelo koje je 15 puta bezukusnije", rekao mi je jedan od posetilaca "tajnih restorana" po izlasku sa večere.

5 Kertridži
Revolucija u proizvodnji jeftinih skenera i štampača samo je prividna. Možete kupiti iznenađujuće jeftin ink-džet štampač u boji u lokalnoj prodavnici hardvera, ali nemojte tako brzo organizovati žurku da to proslavite. Pljačka tek sledi. Kompanije koje prave štampače ne zarađuju novac na mašinama (štampačima), već na - mastilu! Tokom radnog veka vašeg štampača, verovatno ćete platiti više od 500 odsto cene štampača za - kertridže i njihovo punjenje. Što dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji. Navlačenje mušterija nalik na kupovinu na rate: dajete veliki novac, a da i ne primetite to.

6 (Pre)skupi automobili
Zar vozila ne služe da bi se stiglo bezbedno od tačke A do tačke B? Zašto davati ušteđevinu od 20.000 ili 50.000 evra, koja vam, uzgred budi rečeno, može omogućiti da obiđete skoro ceo svet? Pa opet, marke su neodoljivo privlačne! Jasno nam je da Fiat Punto ili Dacia Logan mogu da koštaju 7.000 evra, jer jedna mašina i može da vredi toliko, kada se sabere materijal i rad. Ali, šta čini jedan auto od 50.000 evra toliko skupim? Nedavno su Indijci izbacili na tržište model Tata Nano koji košta oko 2.000 evra - idealan za gradsku vožnju. I po ceni koja je, po našem mišljenju, sasvim moralna. Istina je da jeftina kola uopšte nisu toliko lošija od skupih. Osim ako ne želite da živite u automobilu.

7 Odeća za decu
A zašto je odeća za decu, koja ima sigurno u sebi drastično manju količinu materijala nego ona za odrasle, podjednako skupa kao i odeća za njihove mame i tate? Ovu misteriju nije mogao da reši ni Artur Klark... Jednostavno, toliko volimo svoju decu i želimo da ih vidimo lepo obučene, da nam podvaljuju mikroodeću po tri ili četiri puta većoj ceni od stvarne. Ili je, možda, šivenje malih odevnih predmeta mnogo teže, komplikovanije? Pretvaraćemo se da verujemo da u tom grmu leži zec.

8 Biznis-klasa u avionima
Čitamo na veb-sajtovima i u oglasima bombastične naslove ovakve sadržine: "Specijalna ponuda! U biznis klasi od Beograda do Moskve/Pariza/ Stokholma... (dodajte sami destinaciju) za samo... 586 evra!" Molim? Da li je neko voljan da objasni u čemu se boravak od dva ili tri sata u nabijenoj čeličnoj ptici na 9.000 metara razlikuje od leta u običnoj, ekonomskoj klasi? Po većem razmaku između sedišta? Boljim jelima? Viskiju i neograničenom piću? Sedištima koja se spuštaju? Sve je to lepo, ali za dva sata nije moguće ozbiljnije se okoristiti, kako kaže ekonomska teorija, ni o jednu ponudu od svih ovih gore navedenih. Koliko viskija možete popiti da se ne napijete instant brzinom za dva sata? Koliko vam je bitno jelo kada jedva čekate da uživate u gastronomskim dražima države u koju putujete? Da li ćete stići da se izležavate? Sve bi ovo bilo malo prihvatljivije da je reč o noćnom interkontinentalnom putovanju, gde biste mogli da se izvalite i spavate, a da vam neko pušta filmove i muziku, donosi grickalice i viski pre spavanja.

9 Ekonomska klasa u avionima
Inače, ni proračun ekonomske klase u avio-industriji nije niti pošten, niti jasan. Kako tumačite da ćete kupiti kartu za 100 evra ako je avion još prazan, a za 500 evra ako je avion skoro pun, pa makar ta dva sedišta bila i - jedno pored drugog? U autobusu i vozu je jasno, svako sedište vredi recimo 550 dinara na liniji Beograd-Novi Sad, i to je to. Dok se ne prodaju sve sedišta. Ako je navala, pošalje se još vozila i gotova priča. A ovde? Postoji jedna šaljiva priča koja kaže da kada bi moglo sve na svetu da se prodaje kao avio-karte, nastao bi kompletni haos. Evo primera: kada bi se farbe kupovale kao aviokarte, čovek bi ušao u farbaru i zahtevao kanticu farbe. „Molim vas, kanticu farbe". „A za kad vam treba?", pitao bi prodavac. „Pa, kupiću je sad, platiću je odmah", odgovorio bi čovek. „Ne pitam to, već kada mislite da farbate?", pitao bi opet prodavac. „Kakve to veze ima? Hoću kutiju farbe, pa ću farbati kad mi se ćefne: sutra, za četiri meseca, danas, sledeće godine!", uzrujao bi se kupac. „Ne, ima i te kakve veze! Ako ćete da farbate danas, farba je 1.000 dinara, a ako želite da farbate za šest meseci, onda je 45 dinara!", smisleno bi odgovorio prodavac. "Čekajte, je li to neka drugačija, bolja farba, koju mi nudite za farbanje kuće danas?", preneražen bi bio nesuđeni farbar. "Ne, gospodine, to je ista farba." Još jednom, ima li uopšte smisla određivanje cena aviokarata?

10 Fensi satovi
Lepo je što je neki tamo Džems Bond nosio neki skupoceni sat, koji vredi kao omanji auto, ali zašto nam je potreban nepromočivi sat sa mehanizmom otpornim na atomsku bombu koji su napravili švajcarski majstori iz porodične manufakture, kada je moguće kupiti odličan originalni sat od 100 evra koji pokazuje tačno vreme i radi na kvarcni mehanizam? Nisu li kineske radnje u kojima se nalaze „brendirani satovi" po ceni od 350 dinara pomalo ogolele celu ovu industriju? Koji deo sata ja plaćam majstoru za njegov rad i materijal, a koji za njegov raskalašni život u Alpima? Ili plaćam preplaćenim menadžerima koji žive od snobizma „malih" ljudi? Ipak, slažemo se da je dekin sat od 5.555 evra fascinantna stvar koju vredi naslediti i proslediti unucima, ali em što je deda mogao da uloži pare u nešto konkretnije, em što je nošenje preskupog sata na ruci večita opasnost za onoga ko ga nosi. Naročito na putovanjima. Ako vaši biznispartneri ne umeju dovoljno da cene original, pljačkaši i džeparoši sigurno imaju mnogo istančanije oko za detalj!

Lepota & Zdravlje

I zasto sam ja fan hotela sa 3 zvezdice... 

Браво за тему

Hvala Tax 

Inace, ne mogu da odolim onim ulicnim kokicama pre filma..Koliko da kostaju, neka 
Moraju i oni ljudi nesto da zarade ...

Meni je uvek bilo fascinantno kako patike broj 21 i patike broj 41 kostaju isto...

I vise, draga moja...Uvek moze da se nadje jeftiniji model za nas matore, od modela koji kostaju astronomski i koji su za decu ...To je kriva nas porez na decije stvari..Ali nije tema..

Ма до јаја тема ... то што на дигнут кредит од сома јевреја вратиш од 1500 па на више није тиха пљачка ... нити ртв претплата или акцизе на бензин нити мали милион ствари које не можеш да избегнеш ... неее ... пљачка су кокице у биоскопу, луксузне хотелске собе и фенси чуке које ако не узмете неко вас туче по ушима ... 

Извини Санџи али аутора из чијег пера изађе овај текст треба послати у Црну Реку на преваспитавање ... 

Sandzi da ti objasni 
Autor teme se bavi nekim bezazlenim temama koje mogu ali ne moraju da imaju efekat da se ti zapitas dokle, zapravo, ide ta pljacka.
Ali...Kao sto Bambina jednom rece, da sam drugacije stavila tema bi isla na neki deo foruma koji se bavi tim problemima. Nemojmo temu okretati na tu stranu ...Ostanimo bezazleni 

Ovo za povećanje cene avio karte kad je avion popunjen je krajnje bezobrazno. Čista zloupotreba položaja, stoka.

Kokice ponekad kupim, ali nisam fan hotela sa 5 zvezdica, fensi restorana, skupih satova, mobilnih telefona, nekih precenjenih modnih marki i sl.

јЗма да ти објасни нешто Санџи ... 

Гомила тих женских часописа ... да не употребим тежу реч ... се своди на пеглање и превођење чланака страних часописа без трункице размишљања ... на пример како ће негде на западу одреаговати читалац а како у земљи где 80% становништва не зна шта је луксузна хотелска соба и лет авионом ... о неким суптилнијим културолошким разликама и њиховом превиђању да не говоримо ... 

Али у праву си за једно ... овај део о месту теме и концепту и безазлености ... тако да ћу вас великодушно пустити да се згражавате над ценом кокица и фенси чука, без даљих упадица 

O pa dragi Zmaju to sto zene citaju casopise koji se bave nekim ozbiljnim drustveno politickim temama moze da znaci samo jedno : da nemamko vremena da se time zamaramo i na forumima gde je glavna svrha diskusije zabava i opustanje. Nesto slicno kao sa casopisima. A ...Mi smo suptilna i delikatna bica 

Kako mi ide, a? 


Gde ces, samo ti ucestvuj 

Има вас вала суптилних као да су само на супама из кесице одрасле ... 

Nemoj tako ...Nije lepo 
Sta da se radi ...nije svako za plodove tora 

 

Udjem ti ja u radnju u BG- (ona u Knez Mihajlovoj) pre jedno 2 godine i pitam "Posto su satovi?". Prodavacica rece: "Pa koji zelite gospodine?" ai ja rekoh "taj i taj" (ne secam se koja bese marka". Ona mi rece "240000 dinara gospodine". Ja uljudno rekoh "Hvala i dovidjenja" i napustih objekat 

Nego: Vecina ovih stvari se smatra luksuzom i normalno je da kostaju vise. Ne bih bas rekao "pljacka", ja bih pre rekao "legalno sisanje ovaca" 

Ja sam fan svega nabrojanog.
Samo necu da dam pare za isto...

Skupe satove i kola muskarci kupuju zbog zena. Dakle, zene su krive za sve.

Da jeste, samo zbog zena...Ama sto brkate bre ljudi pojmove...Ako kupujete auta i satove da impresionirate i nahvatate sto vise zenki onda je to vas problem, zar ne? Nismo mi krive sto ste se vi odlucili da to bude kvalitet na koji ce odredjena grupa zena da padne....

Nisam fan skoro ničega sa liste.  

Kokice volim da sama sebi napravim, kad i koliko hoću (i to one na najklasičniju moguću foru - šerpa, malo ulja i drmusaj iz ramena   ); čestitke ne kupujem, obično nazovem telefonom; u luksuznim hotelskim sobama ne odsedam jer za to još uvek nemam novca, ali kad negde putujem, hotelska soba je poslednja stavka oko koje se brinem; hrana u restoranima - toliko retko da je zanemarljivo, i nisam neki fan restorana niti kafića, sve me to smara   ; kertridže mi mama nabavlja kod nekog lika koji to valja za male pare   ; automobil nemam, ali kada ga budem imala, neću žaliti para; avionom ne idem toliko često; fensi satove volim, imam samo dva doduše i nisu bog zna kako fensi, ali volim lepe satove (e sad, moja definicija ''lepog sata'' je opet nešto drugačija).

p.s. Ja ću imati dobar i brz auto samo da bih mogla svakog dana da slušam zvuk njegovog TDI motora i da vozim po autoputevima kao jebeni manijak, eto. 

Greh je napisati dobar i brz u istoj recenici sa TDI.

To ja za neupućene. 

A ne one fegetske korsice (sa'će Deki da povileni ), nego pravi auto.

I pored svega nabrojanog meni najomiljeniji vid pljacke je: Komsinice, nemam da vam vratim dinar za kusur!

Em ti otmu pare em ne dobijes nista.

A ostalog sto se tice, zasto 1g sladoleda kosta 1 din minimum?

dve stvari :

1. zashto je ova tema na psiho forumu ?

2. cenu uglavnom oderdjuje odnos ponude i potraznje . dodushe , moguce su manipulacije , ali to sigurno nije sluchaj kad se radi o kokicama , odeci za bebe , cestitkama i avio-kartama