Među mnogobrojnim oboljenjima koja zabrinjavaju ljude prilikom suočavanja sa njima, aneurizma zauzima posebno mesto. Za nju kažu da je tempirana bomba u organizmu, bilo da se pojavi u mozgu, grudnoj ili trbušnoj aorti. Uvek izaziva posebnu pažnju, jer predstavlja bolest koja, ukoliko se na vreme ne otkrije i leči, može da izmakne kontroli, komplikujući se do tragičnog ishoda.
Šta je aneurizma, i koliku opasnost krije ukoliko je locirana u trbušnoj duplji, objašnjava docent dr Slobodan Cvetković, načelnik Odeljenja intenzivne nege Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
- Aneurizmatska bolest je jedno od najvažnijih i najtežih oboljenja na krvnim sudovima. Trbušna aneurizma je oboljenje trbušne aorte, najvećeg krvnog suda u trbuhu, koje nastaje zbog njegovog prekomernog i neželjenog proširenja. Vremenom, usled širenja zid krvnog suda slabi, posle čega, u jednom kritičnom trenutku, dolazi do njegovog pucanja i masivnog naglog krvarenja. Zato bolest i može da ima smrtonosne posledice ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme.
Koliko je pojava trbušne aneurizme učestala?
- Bolest se sve češće otkriva zahvaljujući dobrim dijagnostičkim aparatima i edukovanom kadru. Ali je zato poražavajuće saznanje da bolest više nije privilegija samo starijih iznad 65 godina, kao što je bilo ranije. Sada se granica pomera prema mlađoj populaciji ispod pedesete, pa i četrdesete godine. Takođe nije redak primer da za pacijente imamo i tridesetogodišnjake. Žene su ranije značajnije ređe imale aneurizmu, dok se situacija sada menja. One sve učestalije obolevaju, a pravi razlog ovakvog dešavanja se ne zna.
Koji uzroci dovode do pojave aneurizme?
- Najčešći uzrok je arterioskleroza, odnosno degenerativno oboljenje krvnog suda. Ova bolest menja strukturu zida krvnog suda, dovodeći postepeno do sužavanja i zapušavanja. Može da dovede i do slabljenja zida krvnog suda i njegovog popuštanja, a sve zajedno predstavlja savršenu podlogu za nastanak aneurizme. Upalni procesi u zidu aorte (arteritisi), gde dolazi do popuštanja vezivnog tkiva, kao i povrede, takođe uzrokuju nastanak ovog ozbiljnog oboljenja.
Koliko je trbušna aneurizma opasna?
- Opasna je utoliko što predstavlja najčešću lokalizaciju u organizmu. Pošto je trbušna aorta veliki krvni sud, a njeno popuštanje nosi veliki rizik, to se ovaj tip aneurizme smatra najopasnijim i najučestalijim. Da bi se razumelo zašto, neophodno je da se objasni anatomija trbušne arterije. Ova arterija se nastavlja na grudnu aortu, koja na svom putu daje grane za trbušne organe, a u svom toku dalje se račva za arterije donjih ekstremiteta. Krvni sud prolazi ispred kičme i promera je manjeg od dva centimetra. Kada dođe do slabljenja krvnog suda, on počinje da se širi jer zid popušta, pa u nekom trenutku promer krvnog suda može da pređe i četiri-pet centimetara. S obzirom na to da se ovaj proces dešava sporo, aneurizma, kao i većina drugih bolesti, dugo može da se razvija tiho i neprimetno.
Postoji li određeni simptom koji može da ukaže na bolest?
- Simptoma tipičnih za aneurizmu nema, pa prvi simptom može da bude baš momenat snažnog i iznenadnog bola u trbuhu. Ponekad taj žestoki bol može da bude praćen i kolapsnim stanjem koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Jak bol do gubitka svesti ukazuje na svu ozbiljnost situacije u kojoj se pacijent nalazi i neophodnost brzog stručnog reagovanja. Napipavanje pulsirajuće mase u trbuhu takođe može biti znak postojanja aneurizme. Istina, pacijenti mogu da imaju i druge blaže netipične simptome koji su teški za prepoznavanje kada je reč o aneurizmi. Iako oni upozoravaju, bivaju olako shvaćeni jer mogu da imitiraju i neke druge trbušne zdravstvene tegobe.
Na šta sve pacijent može da se žali?
- Pacijent može da se žali na smetnje u digestivnom traktu, bubrezima, kičmenom stubu i da se pomisli da je reč o nečem drugom. A upravo zbog pritiska aneurizme na kičmeni stub, tanko crevo i druge organe, dolazi do osećaja neprijatnog tištanja, bolova u leđima, žgaravice i drugih simptoma. Zato je vrlo važno kada postoje trbušne smetnje da se pomisli i na moguću aneurizmu. Pogrešnu sumnju lako je otkloniti, dok propust u dijagnostikovanju aneurizme može da ima fatalan ishod za obolelog. U svakom slučaju, ultrazvuk stomaka kao rutinska metoda rešava dilemu postojanja aneurizme u najvećem broju slučajeva. Ako se bolest otkrije na vreme, pacijentu pruža ogromne šanse za izlečenje. Bez obzira na to da li je u poodmaklom životnom dobu, da li je imao moždani udar, da li je plućni bolesnik ili hipertoničar... Naravno, lečenje je operativno, sa čak 95 odsto uspešnosti u centru kao što je naš. Imamo pacijente i od 35 godina, kao i od 84, a naša ustanova je za zbrinjavanje pacijenata otvorena 24 sata.

PREŽIVLJAVANJE
Svetske statistike pokazuju da dve trećine bolesnika koji dobiju rupturu (prskanje krvnog suda i naglo masivno krvarenje) ne stigne do lekara. Od preostale jedne trećine, jedna petina stigne u tako teškom stanju da i ne uđe u operacionu salu. Od preostalih preživi svaki drugi, koji u dobroj meri to može da zahvali pravovremenoj dijagnostici. U našem centru, od ovako teških bolesnika koji dođu sa znacima krvarenja, preživi oko 60 procenata. Na ovo treba posebno obratiti pažnju, s obzirom na to da godišnje zbrinjavamo između 400 i 500 pacijenata, kaže dr Slobodan Cvetković.



Izvor: Novosti