Tiha eutanazija srpskih gradova :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Tiha eutanazija srpskih gradova
Ekipa "Novosti", 14.03.2009 20:12:18 Ocena:
4.48 (Glasova: 29)
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari]
KRALJEVO - PREGLOMAZNA PREDUZEĆA I LOŠA PRIVATIZACIJA
CRNA RUPA KRAJ IBRA

Talas tranzicije koji još tutnji srpskom državom, i politička nestabilnost, Kraljevčanima su, kao retko kome u Srbiji, ostavili pravu pustoš - na desetine "nestalih" preduzeća iz kojih je na ulicu izbačeno oko 20.000 radnika ili polovina ukupunog broja zaposlenih!
Ekonomski krah usledio je, uglavnom, kao posledica nepovoljne privredne strukture zasnovane na teškoj industriji i veletrgovinama. Ali, i zbog prespore transformacije i privatizacije po principu "samo da se proda", zbog čega su neka preduzeća potonula, a neka još grcaju.
Od "Magnohroma", nekadašnjeg giganta svetske vatrostalne industrije koji je zapošljavao destak hiljada ljudi, posle poništenja privatizacije i "dobrovoljnog" otpuštanja sredinom prošle godine, danas je ostalo samo ime i svega 244 zaposlena!
- Od nekoliko "Magnohromovih" fabrika, trenutno radi samo Fabrika elektrotermičkih proizvoda - FETP, i to pogoni za proizvodnju TA peći, cevnih grejača i, delom, aparata za domaćinstvo. Plate od prosečnih dvadesetak hiljada primamo redovno i trudimo se da izmirujemo sve obaveze - kaže Dragomir Majstorović, zastupnik državnog kapitala.
Posle propale privatizacije "Magnohroma", indijska milijarderska porodica Mital za sobom je ostavila ruine i, pride - gubitak od 1,2 milijarde dinara. Vitalna postrojenja su raskomadana i prodata kao staro gvožđe, zalihe gotovih proizvoda raskrčmljene, a u opštoj besposlici i besparici zatvoreni su i svi rudnici magnezita!
Osim "Magnohroma", i nekad građevinski gigant "Kablar" sa oko 2.500 radnika ne računajući sezonce, potpuno je (i)zbrisan sa privredne mape. Od drvnoindustrijskog kombinata "Jasen" koji je imao više od 2.000 zaposlenih, nije ostala ni cela stolarska radionica, a bukvalno su nestali i veliki trgovinski sistemi koji su imali predstavništva i prodavnice širom "one" Jugoslavije. Slična sudbina zadesila je i "Klanicu", "Hladnjaču", Fabriku tehničkih gasova, štampariju "Slovo" i još četiri kraljevačke konfekcijske kuće.
Čak je i nekada, takođe svetska, Fabrika vagona sa oko 5.000 zaposlenih, koju je pre tri godine za samo 220.000 evra kupila ukrajinska korporacija "Azov impeks", u momentu privatizacije spala na svega 820 radnika.
Ugovorom o proizvodnji 915 plato-vagona namenjenih nemačkoj železnici, vrednog 50 miliona evra, koji su mnogi okarakterisali kao "istorijski", Fabrika vagona je posle nekoliko godina tavorenja ipak krenula s mrtve tačke. Kupcima je, međutim, do sada isporučeno samo 150 vagona.
I, dok su velika preduzeća ili propadala ili dolazila na ivicu ambisa, u Kraljevu su u poslednjih dvadeset godina nicale samo manje privatne firme koje se bave kavom-takvom proizvodnjom.
Sa najviše po stotinak zaposlenih, "Amiga", "Radijator", "Drvoplast" ili "Građevinar" nisu mogli da pod svoje skute prime i sve one koje su u propalim gigantima ostali bez posla.
Pokušavajući da nekako prežive, radnici koje je tranzicioni "cunami" ostavio bez posla, uhlebljenje su uglavnom pronašli na kraljevačkoj pijaci koja je izrasla u najprofitabilnije "preduzeće". Nije redak slučaj da čak i inženjeri, ekonomisti ili građevinski stručnjaci, na pijaci prodaju zeleniš, kinesku i drugu "trange-frange" robu.

PAD PROIZVODNJE ZA 30 ODSTO
- SAMO u prošloj godini i ono malo proizvodnje u Kraljevu je smanjeno za još 30 odsto, a šta nas tek očekuje kad ekonomska kriza uzme maha!? Započete kapitalne investicije stoje, a od novih, bar zasad, nema ni nagoveštaja - vajka se Mladomir Novaković, predsednik Regionalne privredne komore i, svojevremeno, predsednik Skupštine opštine.
Goran Ćirović

* * * * *

ZAŠTO SE LESKOVAC JOŠ UVEK NE ODRIČE POZNATE IZREKE ŠTO JUŽNIJE TO TUŽNIJE
NAŠ MANČESTER NA KOLENIMA!

NEKADAŠNJI privredni džin, koji je zbog razvijene tekstilne industrije nazivan "srpskim Mančesterom", danas se nalazi na kolenima. Nema novih investicija, ni radnih mesta, ni budućnosti. Poneki građevinski kran može se videti samo na otpadima starog gvožđa. Apatija i beznađe naroda, preglomazna i neefikasna gradska administracija, nepostojanje industrijske zone za grinfild i braunfild ulaganja sinonimi su za grad od 160.000 stanovnika. Ovome treba dodati i konstantni politički raskorak između lokalnih i republičkih vlasti.
Gradonačelnik Goran Cvetanović (SRS) ne slaže se sa konstatacijom da je Leskovac "mrtav grad" već naprotiv, po njemu, poslednjih pola godine uočene su pozitivne promene.
- Dobili smo međunarodni Sertifikat o pozitivnom poslovnom okruženju i činimo sve da privučemo investitore. Ali, da budemo otvoreni, bez intervencije države nema mnogo šansi da pokrenemo grad, tvrdi Cvetanović.
Trenutno je Skupština grada u blokadi jer je vladajuća koalicija SRS, DSS, NS i SPS izgubila većinu, a nema naznaka da će doći do prekomponovanja vlasti. Sednica lokalnog parlamenta mora da se održi do 16. marta a ukoliko se to ne ostvari, stižu privremene mere i novi izbori.
Mimo aktuelnih političkih dešavanja problem sa zaostajanjem grada je ipak hroničan. Zbog zastarelog generalnog urbanističkog plana i nesređenog katastra nije određen prostor za eventualne grinfild investicije. Na urbanističku, građevinsku i upotrebnu dozvolu u proseku se čeka od godinu do pet godina i to za manje i retke proizvodne pogone.
- Mi novca nemamo, a da bi se on dobio od republičke vlade, potrebni su projekti. A njih nema ko da napravi jer nemamo nijednog kvalitetnog ekonomistu, pravnika, tehnologa. Zašto? Zato što su svi pobegli iz Leskovca. Tako nas potencijalni investitori već u prvom susretu eliminišu - objašnjava Goran Jović, predsednik regionalne Privredne komore za područje Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Još je oštriji kada opisuje mentalitet leskovačkih privrednika i političara.
- Za razliku od Vranjanaca i onih iz Surdulice i Vladičinog Hana, Leskovčani sede i čekaju da im s neba padne posao. Mi svakog dana dovedemo ponekog stranca, ali to niko ne zna da iskoristi.
Grad na Veternici važi za najružniji grad u Srbiji, kao urbanističko ruglo bez ijednog uređenog trga, sa posivelim i počađavelim fasadama i izrovanim kolovozima. Po nehigijeni može da konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda. Da apsurd bude veći već godinama je u svetu poznat po jedinstvenom festivalu hrane, Roštiljijadi, koju u proseku poseti između 200.000 i 300.000 turista.
- Grad je slika i prilika jedne poseljačene, primitizovane kvaziurbane sredine, nametnute političke zajednice kojom upravljaju 143 sela. Pa zato, bolje od ovoga nismo mogli da doživimo. Jedini smo grad na Balkanu koji nema pešačku zonu, a ni lepo uređen trg. Leskovac je nekada bio primer urbane gradske sredine i primer plodnih izdanaka gradske arhitekture. Nekoliko kuća koje su iz tog vremena ostale samo su trag onoga što je Leskovac imao, a što je prekinuto, što bombardovanjima, što ideologiziranjem arhitekture - objašnjava nekadašnji načelnik za urbanizam Srđan Dimitrijević uzroke propadanja i ruiniranja grada koji je do šezdesetih godina nosio atribut "srpskog Mančestera".
"Minut do 12" da nešto promene za Leskovčane je već počeo da curi. Na tržištu rada je 32.000 nezaposlenih, a predviđa se da će u ovoj godini njihov broj porasti za još dve hiljade. Socijalni radnici prognoziraju da će i broj korisnika socijalne pomoći u ovoj godini biti veći za 30 odsto nego lane. Na spisku Centra za socijalni rad godinama se u Leskovcu nalazi od 1.000 do 1.250. Prošle godine dopunjen je sa 238 korisnika dok su procene da je broj Leskovčana kojima je neophodna socijalna pomoć desetostruko veći.
- Prema našim podacima, najmanje 10.000 Leskovčana živi u krajnjoj bedi, bez ikakvih primanja, ali njihova nesreća je u tome što se fiktivno vode kao zaposleni, odnosno, rade u firmama u kojima se godinama ne isplaćuju zarade, a nemaju hrabrosti da ih napuste, kaže sociolog Vera Ratković.
Oko 70 odsto korisnika socijalne pomoći u Leskovcu čini romska populacija, pet odsto invalidna lica, a preostali broj su porodice srpske nacionalnosti i to radno sposobne porodice. Mnogi od njih su podstanari koji ne mogu da ostvare pravo na pomoć jer njihove gazde izbegavaju da ih prijave zbog poreza.

JAKI LJUDI
- LESKOVAC nikada nije imao jake ljude koji su poput Dragana Tomića iz Vranja, Velje Ilića iz Čačka ili Mileta Ilića iz Niša znali da povuku grad napred. Leskovac ima nekoliko jakih nevladinih organizacija, veštih u pravljenju projekata, ali njihovo znanje ne koristi lokalna vlast - komentariše Jugoslav Tomić, predsednik nevladine organizacije "Leskovački krug".
BROJKE
U Leskovcu ima aktivnih 844 preduzeća, od kojih samo osam spadaju u grupu velikih i 4.279 radnji.
Daliborka Miljković

* * * * *

ZRENJANIN - SLUČAJ ”ŠINVOZA” KLASIČAN PRIMER PLJAČKAŠKE PRIVATIZACIJE
STEČAJEM STIGLI DO SAMOUBISTVA

NOAM Čomski, čuveni lingvista i vodeći svetski levičar, koji se radi zaštite obespravljenih radnika zrenjaninskog "Šinvoza" pismom obratio državnom vrhu Srbije, jednom je već štitio radnike iz grada na Begeju!
I, to uspešno - pomogao je radnicima "Jugoremedije" kada se, u leto 2006, svojim potpisom pridružio apelu grupe od četrdesetak svetskih intelektualaca za poništenje privatizacije ove farmaceutske kompanije.
Režiser Želimir Žilnik u grupi je domaćih lobista za utvrđivanje istine o "Šinvozu", koje predvode članovi Pokreta za slobodu i Odbora građana za podršku radnicima. Štaviše, Žilnik snima dokumentarni film pod naslovom "Slučaj: stečajna masa" gde beleži sva stradanja zrenjaninskih metalaca, čija je kalvarija započela poništavanjem privatizacije i otvaranjem stečaja u "Šinvozu".
Dodatnu nadu da će možda nešto moći da se izmeni i radnici vrate u fabriku, ulio je izveštaj Anketnog odbora o razlozima za pokretanje stečajnog postupka u "Šinvozu" koji su početkom marta ove godine jednoglasno usvojili odbornici Gradske skupštine u Zrenjaninu. Iza svega krije se namera da se utiče na stečajnog upravnika da poništi sve pravne poslove koji su prethodili bankrotu "Šinvoza".
Mada zakasneo, izveštaj Anketnog odbora utvrdio je činjenice na koje su zrenjaninski remonteri ukazivali dugo - prvenstveno da je stečaj "Šinvoza" režiran od beogradskog biznismena Nebojše Ivkovića. On je 26. aprila 2004, kao fizičko lice, na aukciji u Novom Sadu, od Agencije za privatizaciju, za 240 miliona dinara, kupio 56 odsto kapitala "Šinvoza".
U 2007. sve je krenulo nizbrdo, a stalni protesti radnika, uglavnom zbog nemanja posla i neredovnih isplata zarada, doveli su do toga da je zrenjaninski Trgovinski sud, 16. novembra 2007, otvorio stečaj u "Šinvozu". Radnici su zbog toga bili ogorčeni. Upali su u fabriku i započeli protest, koji je nastavljen u Beogradu januara 2008, sve do tragične smrti kolege. U međuvremenu čak nekoliko očajnih radnika diglo je ruku na sebe, ostavljajući oproštajna pisma, u kojima su za sve krivili vlasnika fabrike.
Onda je 31. januara 2008, posle stečaja, Agencija za privatizaciju raskinula ugovor! Sa nalazom - da je Ivković pokušao da obmane državu i rashodovane lokomotive, kupljene od Železnice Srbije po ceni starog gvožđa, prikaže kao ispunjenje obaveze investicionog ulaganja...
- Raskid ugovora o prodaji "Šinvoza" Ivkoviću uručen je sa velikim i tragičnim zakašnjenjem. Očito je da su ranije kontrole Agencije bile nesavesne i nezakonite - kaže Branislav Markuš, predsednik Anketnog odbora.
Stečaj u "Šinvozu" otvoren je od jedne druge firme Nebojše Ivkovića. Kao vodeći poverioci, njegove firme su predložile i plan reorganizacije "Šinvoza", koji je usvojio Trgovinski sud u Zrenjaninu i potvrdio Viši trgovinski sud. Žalbe radnika i malih akcionara nisu vredele.
Nejasno je šta bi sada moglo da se učini na pravnom planu u okviru zalaganja Anketnog odbora Skupštine Zrenjanina da se ponište svi pravni poslovi koji su prethodili stečaju, kada već teče i sprovodi se zakonski plan reorganizacije "Šinvoza"? Radnici koji su na ulici, ne gube nadu. Najavljuju nastavak borbe i nove proteste. Naravno, voleli bi da film Želimira Žilnika dobije srećan završetak.

PROPALE FABRIKE
ZRENJANIN je grad propale privrede! Od nekada moćnog kombinata "Servo Mihalj", jednog od najvećih proizvođača hrane na Balkanu, nije ostalo ništa. Zatvoreni su Šećerana, Industrija piva, klanica BEK, "Stočar"... Bankrotirali su i fabrika tepiha "Proleter", Fabrika šešira "Begej", "Sloga", "Mideri", čarapara "Udarnik", "Montaža"...
Slobodan Pašić

* * * * *

SMEDEREVO - SVE JAČI TUTANJ KRIZE U INDUSTRIJI ČELIKA PRENOSI SE NA STANOVNIKE
VISOKE PEĆI UGASILE ŽIVOT

EKONOMSKA kriza u Smederevu tutnji kao malo gde u Srbiji. Proizvodnja čelika u najvećem srpskom izvozniku "Ju-Es stilu" je utihnula, visoke peći šaltuju se iz pete brzine na "tihi hod", a život grada dramatično gubi puls.
Neumoljiva statistika kaže da je prosečna plata Smederevaca u decembru bila 41.472 dinara. U januaru su zaradili tek 26.620 dinara. Smederevo je zato možda i najveći srpski "uvoznik" svetske krize, koja se na grad, poput zaraze, prenosi preko železare.
Prekovremeni sati, profit, i dve visoke peći u punom kapacitetu, preko noći postali su bliska prošlost. To je zaustavilo dah male privrede koja grca već mesecima.
- Oko 500 ljudi je ostalo bez posla. To su radnici koje je angažovao "Ju-Es stil" da rade sa trećim licima, navodi Stanimir Trailović predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata.
Niko, pa ni sindikat, nema tačne podatke o tome koliki minus trpi mala privreda čiji je oslonac veliki američki kolektiv. Privrednici strahuju da će mnogi morati da otpuštaju radnike, smanjuju plate i troškove, a neki možda stave i ključ u bravu. Trenutno radi 2.750 preduzetnika, što je čak 450 manje nego prošle godine.
- Mnogi spoljni saradnici železare smanjili su radnu snagu sa 60-70 radnika na svega desetak. Ti radnici primaju minimalac. Oko 20 odsto preduzetnika je u blokadi. Drastično je opao posao u građevinarstvu, čak za 50 odsto, a za trećinu su manji pazari u trgovinama - raportira Branislav Danković predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.
Smederevci su podvukli crtu na kućne budžete, a i potrošačka korpa oko 6.000 radnika železare, koji hrane 20.000 duša, sve je praznija.
- Kupujemo samo osnovne namirnice, i tamo gde je jeftinije. A spremamo se da bude gore, kaže glava četvoročlne familije Tomić iz Smedereva, koja živi od očeve plate iz "Ju-Es stila".
Gruba računica kaže da je mesečno u kućnim budžetima radnika železare manjak od oko 40 miliona dinara. Isto toliko manje para je i u prodavnicama, zanatskim radnjama, kafićima. Opala je prodaja garderobe, promet nekretnina je zamro, čak se i lekovi slabije prodaju.
- U poslednjih deset godina privatizacije 10.000 ljudi ostalo je bez posla. Alarmantno je da ni u jednom od devet preduzeća u stečaju, privatizacija nije okončana, navodi dr Živomir Adamović koji vodi resor privrede u Gradskom veću.
Mnogi veliki koletivi su se ugasili. Fabrika štednjaka "Milan Blagojević" ostala je bez trećine radnika kada ju je kupio Predrag Ranković Peconi. "Želvoz", koji su pazarili Rumuni, još se rehabilituje, a radnici primaju male i neredovne plate.
Ekonomska tragedija teško da će zaobići grad na Dunavu. Vrh udranog talasa krize očekuje se tokom leta. Oporavak Smederevaca najviše će zavisiti od Amerikanaca. Ako se i druga peć zagasi, gvožđe sigurno neće poteći do kraja godine.
Kakvi će tada biti poslovni rezovi američkog menadžmenta, građani ne mogu ni da sanjaju. U priče da će se proizvodnja čelika odseliti iz grada, i da će ovde ostati samo finalna proizvodnja, niko ne želi da veruje. To je katastrofični scenario, ne samo za radnike železare, već i za ceo grad.

SMANJUJU TROŠKOVE
GRADONAČELNIK Smedereva Predrag Umičević predložiće ove sedmice paket mera za ublažavanje efekata krize.
- Akcenat će biti na socijalnom staranju i efikasnoj socijalnoj politici, stvaranju povoljnije klime za poslovanje privrede, a posebno za nove investitore. Mere štednje biće uvedene i u gradskoj upravi - biće ukinute stimulacije zaposlenima, i na minium smanjeni troškovi za benzin, reprezentaciju, i ostalo - kaže gradonačelnik.
Jelena Ilić

* * * * *

PRIBOJ
BANKROT

Čelnici opštine Priboj tvrde da je grad bez svoje krivice pred bankrotom, i prete protestima pred Vladom u Beogradu. Oni su ocenili da je opština Priboj stigla do prosjačkog štapa. Predsednici opštine Lazar Rvović i opštinske skupštine Vitomir Pijevac pre četiri dana su premijeru Mirku Cvetkoviću već uputili pismo u kome tvrde da je država Srbija "potpuno zaboravila" Priboj i da prema gradu na Limu ima "maćehinski odnos".
- Neko hoće da ubije ovaj grad! Ova opština je poslednja po proseku plata, u januaru 10.888 dinara, a izbacuju nas iz kruga najnerazvijenijih opština.

izvor večernje novosti

i tako... Smile