Javni poziv na preispitivanje oslobađajuće presude Srbiji za genocid

Kada je doneta presuda "vukovarskoj trojci" po kojoj je Mrksic osudjen na 20 godina zatvora, Sljivancanin na 5, a Radic proglasen nevinim za zlocin na Ovcari, hrvatske NVO koje se bave zastitom ljudskih prava potpisale su peticiju u kojoj se zahteva revizija, po njihovom sudu, preblagih kazna za pocinioce zlocina. Nista slicno nismo videli od nasih boraca i borkinja za ljudska prava ni u slucaju Nasera Orica, ni u slucaju Haradinaja. Medjutim, istaknuti prvaci "druge Srbije" ne odustaju od relativizacije proslogodisnje presude Medjunarodnog suda pravde.

Peticija:

Javni poziv na preispitivanje oslobađajuće presude Srbiji za genocid

Javni poziv da se ''puni i necenzurisani zapisnici sastanaka ''Vrhovnog saveta odbrane'' Srbije ''javno objave kako bi se objektivno mogla oceniti uloga srpske države u genocidu u Bosni i Hercegovini''

Otvoreno pismo predsednicima Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog tribunala za zločine za bivšu Jugoslaviju i Republike Srbije

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni. Mi, članovi međunarodne akademske zajednice, smatramo da ova odluka – koja je doneta bez razmatranja svih raspoloživih dokaza – predstavlja lošu presudu i izdaju načela po kom međunarodno krivično pravo treba da deluje u cilju sprečavanja i kažnjavanja zločina genocida.

MSP je odbio da Srbiji uruči zahtev za predaju necenzurisanih zapisnika sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Predložak bosanskog tima odbrane sa ovim zahtevom je odbijen. Sudije MSP su takođe odlučile da ne zatraže od Međunarodnog tribunala za zločine za bivšu Jugoslaviju (MTZJ) predaju ovih dokumenata. Važnost ovih zapisnika za dokazivanje namere Republike Srbije da izvrši genocid protiv muslimanskog stanovništva u Bosni i Hercegovini tokom 1992-1995. postala je očigledna u slučaju bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića pred MTZJ. Sudije u slučaju protiv Miloševića imale su ove zapisnike na raspolaganju kada su utvrdile da postoji dovoljno dokaza da bi se Milošević oglasio krivim za genocid u Bosni i Hercegovini – ne samo u Srebrenici 1995. već i u vezi sa zločinima počinjenim od 1992. U proceduralnoj presudi u ovom slučaju od 16. juna 2004. Sudsko veće je zaključilo da ''postoji dovoljno dokaza da je počinjen genocid u Brčkom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Bijeljini, Ključu i Bosanskom Novom''. U nastavku se kaže da se ''moglo utvrditi van osnovane sumnje da je optuženi bio učesnik združenog zločinačkog poduhvata'' čiji su ''cilj i namera'' bili uništavanje dela bosanskih muslimana kao grupe. S obzirom na ovo, razumno je pretpostaviti, da su necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane bili dostupni MSP-u, da bi presuda možda bila drugačija i da bi Srbija možda bila proglašena odgovornom za genocid. Činjenica da je Sud odlučio da ne traži ove zapisnike vodi nas do zaključka da su na ponašanje Suda u ovom slučaju, kao i na njegovu presudu, uticali politički obziri.

Prema presudi MSP, bosansko-srpski počinioci nigde nisu bili krivi za genocid osim u Srebrenici. Međutim, ovo je već dovedeno u pitanje od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je 12. jula 2007. potvrdio presudu za genocid koju su nemački sudovi doneli protiv bosansko-srpskog paravojnog vođe Nikole Jorgića. Jorgić je u Nemačkoj proglašen krivim za izvršavanje genocida u regionu Doboja tokom 1992., jednom u nizu masakra za koje je MSP tvrdio da nisu genocidni.

Međutim, MSP nije jedini sud Ujedinjenih Nacija koji nije podržao načela međunarodnog prava. Sudije MTZJ su odobrile zahtev Srbije da zapisnike Vrhovnog saveta odbrane dostavi u cenzurisanoj verziji, navodno iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Srbije. Ovo bi bilo jednako tome da je Međunarodni vojni tribunal u Nirmbergu pristao da spreči iznošenje ključnih dokaza protiv nacističkih vođa iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Nemačke. Ustupak MTZJ prema Srbiji bio je rezultat političkog sporazuma Tribunala i srpske vlade i, stoga, još jedan dokaz da su međunarodni sudovi dozvolili da se politika umeša u pravni proces.

Kao predstavnici akademske zajednice, aktivisti za ljudska prava i intelektualci iz svih delova sveta, zahtevamo da se međunarodnoj javnosti kaže cela istina. Stoga tražimo da se puni i necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane javno objave, da bi uloga srpske države u genocidu u Bosni i Hercegovini mogla objektivno da se oceni.

Potpisnici:
.
.
3. Sonja Biserko, Direktor Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, napisala i priredila nekoliko knjiga o srpskom nacionalizmu, između ostalih i knjigu “Bosna i Hercegovina, jezgro projekta Velike Srbije”
.
.
.

19. Latinka Perović, istoričar, autor više knjiga o srpskoj istoriji, od kojih je najnovija “Između anarhije i autokratije: srpsko društvo na prelazu između vekova (XIX-XXI)”

20. Biljana Kovačević-Vučo, Direktor JUKOM (Komitet za ljudska prava), Beograd