Da li će Srbija reagovati na najavljeno svedočenje Sonje Biserko u korist Hrvatske po tužbi za genocid. Osnovno pravno pitanje je o čemu će ona svedočiti kad nije bila neposredni učesnik događaja. - Moj pristanak da svedočim u tom procesu tretira se kao izdaja - svesna je Sonja Biserko. Smilja Avramov: Svedok nije verodostojan


Tačno je, Hrvatska me je pozvala da budem svedok u eventualnom sudskom procesu koji bi ova zemlja mogla da vodi protiv Srbije za genocid. I u tome ne vidim ništa sporno.
Ovako je Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, prokomentarisala vest da će svedočiti protiv sopstvene zemlje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kao svedok Hrvatske koja je Srbiju tužila za genocid. Dakle, ne protiv pojedinca, ne protiv režima, već protiv svoje države, a u korist druge.

To je jedan od retkih, ako ne i jedinstven primer u novijoj svetskoj istoriji da neko svedoči na štetu svoje zemlje, proglasivši je genocidnom. Ako do suđenja dođe i strane ne povuku tužbe, Sonja Biserko mogla bi da bude zaslužna što građani Srbije moraju da plate ratnu štetu Hrvatskoj, koja je tokom devedesetih proterala 450.000 Srba i opljačkala njihovu imovinu. Ali još gore je što bi Srbima, koji su se i u Prvom i u Drugom svetskom ratu borili na strani saveznika, bila nametnuta titula genocidne države. I to u korist zemlje koja je ratovala na strani fašista i iza sebe ostavila Jasenovac i brojne druge logore u kojima su, pre svega, Srbi sistematski istrebljivani. I nad kojima je izvršen dokazani genocid, ali je u ime bratstva i jedinstva i mira u SFRJ, to uvek prećutkivano i gurano u stranu.

- Moj pristanak da svedočim u tom procesu tretira se kao izdaja - svesna je Sonja Biserko.

I zaista, njen postupak doživeo je najširu moralnu osudu. Da li, međutim, i kako država može da reaguje? U javnosti se odmah čulo da joj treba oduzeti državljanstvo. Ovo nije moguće, jer neko može prestati da bude državljanin Srbije samo otpustom iz državljanstva, na svoj zahtev. Državi su, praktično, vezane ruke jer svako može davati iskaz protiv bilo koje zemlje, pa i svoje.

- Ona može svedočiti u korist Hrvatske bez ikakvih pravnih posledica - kaže dr Miroslav Svirčević iz Balkanološkog instituta SANU. - Neće je pogoditi bilo kakva krivična sankcija ako to uradi. Međutim, postavlja se mnogo dublje pitanje: da li je časno i prihvatljivo svedočiti protiv zemlje čiji pasoš posedujete i u kojoj nesmetano živite, a po tužbi države koja je vašem narodu nanela zlo ogromnih razmera? Po mom mišljenju, reč je o duboko nemoralnom i nepatriotskom činu. Osim što razbija jedinstvo zajednice, takav čin je uperen i protiv demokratskog poretka. Nema demokratije bez patriotizma i požrtvovanja svakog pojedinca za zajednicu.

Posebno važno pitanje jeste koliko bi Biserko mogla da bude objektivan svedok s obzirom na to da joj je pre tri godine tadašnji hrvatski predsednik Stjepan Mesić (čiji je savetnik bio Budimir Lončar, poslednji šef jugoslovenske diplomatije, u čijem kabinetu je svojevremeno radila Biserko!) dodelio najviše odlikovanje, Orden kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom?!

Po Branimiru Tapuškoviću, braniocu i prijatelju suda u procesima pred Haškim tribunalom, ključno pravno pitanje jeste o čemu bi Biserko mogla da svedoči, s obzirom na to da nije bila bila očevidac i ima saznanja iz druge ruke:

- Da li je bila u ma kojoj koloni koja je proterana? Da li je bila na mestu gde su stradali ljudi, nezavisno da li pripadaju jednoj ili drugoj strani? U ozbiljnim postupcima niko ne može da bude svedok o stvarima o kojima nema neposredno iskustvo.

I poznati profesor krivičnog prava Milan Škulić pita se u kom svojstvu bi predsednica Helsinškog odbora mogla da se pojavi pred sudom, osim da iznese lične impresije:

- A koliko je gospođa Biserko realna videli smo i ranije, kada je davala teške ocene bez ikakvih argumenata.

Jedna od takvih, koja se pojavila prvi put u izveštaju Helsinškog odbora 2006, a potom ponovo 2009. godine, bila je da su Srbi, pod vođstvom Milana Nedića, prvi rešili jevrejsko pitanje u okupiranoj Evropi. Na ovo nije reagovao niko od srpskih zvaničnika, ali jesu sami Jevreji, pa je tako novinar Jaša Almuli objasnio pozadinu takvih optužbi i direktno ih povezao sa hrvatskom propagandom, čiji je cilj da ustaške zločine izjednači sa srpskim.

- Preživeli Jevreji nikada nisu optuživali Srbe da su krivi za njihovo masovno ubistvo - rekao je tada Almuli. - Falsifikovanje je počelo s Tuđmanovom ratnom propagandom tokom razaranja Jugoslavije. Ako se tvrdi da je Srbija učestvovala u uništenju svojih Jevreja, lakše će svet poverovati da su Srbi vršili etničko čišćenje Hrvata u razdrobljenoj Jugoslaviji. Ono što je započela Tuđmanova ratna propaganda, nastavio je sve do danas Helsinški odbor za ljudska prava sa Sonjom Biserko na čelu - rekao je Almuli.

Zato se svedočenje Sonje Biserko protiv Srbije u Hagu, po Milanu Škuliću, danas takođe može posmatrati kao sastavni deo hrvatske propagande da je taj sudski postupak potencijalno opasan po Srbiju:

- Lično mislim da su minimalne šanse da Srbija bude oglašena krivom za genocid. Više razloga za strah ima Hrvatska. Jer, iako to nije predmet sadašnjeg postupka, činjenica je da je Hrvatska bila najverniji saveznik nacističke Nemačke i dosledno sprovela genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima u Drugom svetskom ratu.

To nije bez značaja za postupak, jer je stradanje Srba i genocid nad njima bio suštinski razlog za njihovo nepristajanje da žive u nekoj novoj hrvatskoj nezavisnoj državi. Škulić podseća i da je Hrvatska u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ sprovela najveće etničko čišćenje u Evropi, a proterivanje je bilo praćeno zločinima nad civilima, s elementima genocida.

- Ako do sudskog postupka ipak dođe, Hrvatska će zažaliti što, upravo zbog prethodnih činjenica, nije povukla tužbu - konstatuje Škulić.

Koliko god svedočenje Sonje Biserko na štetu Srbije domaćim pravnim krugovima delovalo nekredibilno, njen uticaj u svetu je takav da je londonski ekstradicioni sud 2010, upravo posle njenog iskaza, odbio da izruči Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH, koga je Srbija tražila zbog ratnog zločina nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

O ovome bi država trebalo ozbiljno da razmisli. Onda verovatno ne bismo na pitanje šta će država uraditi i kako će reagovati povodom svedočenja Sonje Biserko, iz više ministarstava dobili isti odgovor - „nismo nadležni!“


SMILJA AVRAMOV: SVEDOK NIJE VERODOSTOJAN

Prof. dr Smilja Avramov pita se da li osoba kao što je Sonja Biserko može biti verodostojan svedok:

- Svojevremeno je izbačena iz SIP-a, a njen dosije još postoji. Osim toga, vodi međunarodnu organizaciju koja se finansira iz inostranstva. Ako će na sudu govoriti u ličnom svojstvu, kao Sonja Biserko, pravo pitanje je gde se nalazila u to vreme da bi mogla da vidi da je Srbija počinila genocid?

Biserko se, ističe prof. Avramov, poziva na agresiju Srbije i rušenje Jugoslavije, što su paušalne ocene koje ne odgovaraju činjenicama. Jer, raspad zemlje nije počeo vojnom intervencijom Srbije, već slovenačkim napadom na graničare. Ona podseća i na Tuđmanovu izjavu „Rata ne bi bilo da ga Hrvati nisu želeli, a želeli su ga jer su hteli samostalnu državu.“ Takođe, podseća na kontinuitet ustaške Pavelićeve NDH i Tuđmanovog delovanja.

- Ustavna obaveza svakog građanina je da ne radi protiv svoje države i, ukoliko to želi, država može naći modus da kazni onoga ko je izda!


KAKO TO RADI AMERIKA

Američki pesnik Ezra Paund je tridesetih godina 20. veka uživao Musolinijevo gostoprimstvo. Čak je i radio na jednom popularnom italijanskom radiju, na kojem je postao fašistički propagandista. Američka administracija ga je 1943. godine optužila za izdaju zemlje, da bi ga italijanski partizani predali američkoj vojsci u Đenovi, koja ga je tretirala kao pravog ratnog zarobljenika. Nikada nije bio optužen, niti je protiv njega vođen krivični postupak. Proglašen je neuračunljivim, što je automatski povlačilo odsustvo krivične odgovornosti. Ja, naravno, ne pozivam na bilo kakvo nasilje protiv gđe Biserko, već samo skrećem pažnju kako bi se provela da je američka državljanka i da je odlučila da radi protiv interesa SAD, kaže Svirčević.

SPISKOVI

Helsinški odbor i Sonja Biserko, koji bi trebalo da se zalažu za ljudska prava i slobodu misli, poznati su po spisku intelektualaca i institucija, pripadnika „antihaškog lobija“, snaga koje su „retrogradne“, „antievropske“ i „sprečavaju pomirenje u regionu“. Njihovi radovi, misli i dela bi, shodno godišnjem izveštaju Odbora za 2007, trebalo da budu cenzurisani. Na spisku su se, između ostalih, našli: dr Miodrag Orlić, dr Budimir Košutić, dr Ratko Marković, dr Branko Rakić, dr Oliver Antić, dr Mirko Vasiljević, dr Borivoje Šunderić, dr Ranko Keča, dr Milan Škulić, dr Kosta Čavoški, dr Slobodan Antonić, mr Đorđe Vukadinović, dr Mirjana Vasović, dr Slobodan Samardžić, dr Radmila Nakarada, dr Miša Đurković, dr Vladeta Jerotić, dr Vasilije Krestić, ali i Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica, SPC, SANU, i pet novinara.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:465057-Sonja-Biserko-svedoci-protiv-sopstvene-zemlje


Морам рећи да у потпуности поздрављам овај поступак госпође Бисерско. Помоћи ће њеном коначном изопштењу из друштва ове државе, а иако на дугом штапу, надам се да ће и испровоцирати линч.

Што се осталог тиче, сматрам да Хрватску треба разорити.