Potrebno: Pentium 3 na   700 Mhz,  192 MB RAM,  D3D 32 MB VRAM
Poželjno: Pentium 3 na  1000 Mhz,  256 MB RAM,  GeForce 3 64 MB VRAM
Veličina: 3 cd’a
Adresa:   http://hitandrungame.com

Pre nego što se pojavila u prodaji, nova igra zasnovana na najpopularnijoj animiranoj TV seriji na svetu probudila je duboko ukorenjeno nepoverenje koje mnogi igrači gaje prema franšizi sa etiketom porodice Simpson. Programeri kalifornijskog studija Vivendi, neopterećeni kompleksom zbog slabog kvaliteta ranijih izdanja, napravili su do sada tehnički najkvalitetniju i najzabavniju igru o ćaknutim stanovnicima Springfilda. Genijalno osmišljena, ova kombinacija satirične humoreske i raznovrsnog akcionog kolaža privući će ne  samo obožavaoce Foxove serije, već i Ijubitelje GTA igara, koji zajedno čine respektabilnu masu potencijalnih kupaca koji uoči novogodišnjih praznika sigurno neće žaliti novac za dobru zabavu.

 Zaplet, kao i igra u celini, ima jaku simpsonovsku aromu. Središnja figura je, naravno, znatiželjni Homer koji je primetio izvesne sumnjive aktivnosti u koje su upleteni misteriozni likovi, među kojima je i bogati vlasnik nuklearne elektrane i Homerov šef, gospodin Burns. Bez razmišljanja, kako to uvek čini, Homer započinje svoju istragu koja će pokrenuti lavinu uzbudljivih događaja u kojima će učešće uzeti i drugi članovi porodice Simpson.
 
 Po načinu na koji se igra, Hit & Run se ne razlikuje od popularnog GTA 3. To znači da radnja nema strogo linearni tok i da se likovi mogu slobodno kretati po čitavoj teritoriji Springfilda, učestvujući u brojnim sporednim i bonus misijama koje igraču omogućavauju da se opusti u pauzi između dve misije (doduše, misije su jednostavnije, a sporedni zadaci manje brojni nego u Rockstarovom hitu). Simpsonovi se ulicama grada mogu kretati peške ili vozeći svoje automobile: Homer se batrga u ružičastom sedanu, Mardž svojim moćnim Kanjonero terencem seje strah, Lisa vozi Malibu Stejsi roudster, Bart upravlja improvizovanim vozilom u obliku rakete, dok bakalin Apu uživa u čarima sportskog kupea. Misije imaju raznovrstan karakter i valjano odmerenu težinu, nisu preduge i uglavnom se mogu završiti već izj ednog ili dva pokušaja. Sakupljanjem novčića stiče se mogućnost kupovine raznih dodataka, kao sšo su brza vozila ili komični kostimi za Homera. Neoprezna vožnja springfildskim ulicama donosi novčiće i povećava rejting (analogno Wanted skali u GTA 3), a kada on dostigne maksimum, započinje Hit & Run režim, jurnjava s trapavim šefom policije Vigamom. Naročit doprinos atmosferi daju glasovi proslavljenih glumaca koji rade na seriji (Dan Castallaneta, Julie Kavner, Nancy Cartwright, Yeardley Smith, Hank Azaria i Harry Shearer). Igra ne zaostaje ni na vizuelnom planu, budući da kvalitetna grafika verno oslikava neobino okruženje grada Springfilda, a 3D modeli popularnih likova ne umanjuju komičnost njihove pojave. Postoje izvesni problemi s orijentacijom i uzanim hodom kamere kada se glavni junak nalazi izvan automobila, što je manje-više uobičajeno u ovakvim igrama.
 
Preuzeto is časopisa Svetkompjutera.   Autor: G.JOKSIMOVIĆ

iscrpno nema sta...

a sada nesto o MAX PAYNE-U

Kada se pojavio prvi Max Payne, nije bilo tako mnogo pompe i pretencioznih najava - Remedy je bio tek ,,garazna" grupica talentovanih programera iz Finske koji su, koristeci se sopstvenim likovima i glasovima, udahnuli zivot neobicnoj akcionoj prici. Ubrzo se pokazalo da Max Payne nije sasvim obicna pucacina, vec pravo remek - delo karakteristicnog smeka koji potice od inovativnog sistema kontrole akcionih scena putem usporavanja akcije (Bullet time). Potenciranje psoholoskih i individualnih motiva glavnog junaka , koji su umesno kombinovani sa brojnim obrtima radnje i raskosnim akcionim scenama, uticalo je na to da se Max Payne jasno odvoji od mnostva generickih pucacina stancovanih godinama unazad. Zbog svega toga, razumljiva je bila groznica koja je zahvatila igrace kada je Rockstar najavio pocetak rada na nastavku. Max Payne je vanserijska igra, jasan evolutivni pomak u kojem ne postoji ni jedna korenita izmena u odnosu na original. Ovoga puta Remedy je na raspolaganju imao sve resurse Rockstarovog studija u Njujorku i daleko veci budzet koji je omogucio angazovanje profesionalnih crtaca i glumaca, kao i primenu naprednog sistema skeniranja i animacije lica, kojim je ostvarena zivopisna mimika svih likova u igri. Scenario je pazljivo konstruisan, a radnja osmisljena do poslednjeg detalja, bez ijednog propusta u kontinuitetu i smislenosti kazualnih odnosa koji se uspostavljaju izmedju likova citavim tokom igre. Ovoga puta je vise paznje posveceno Maksovoj unutrasnjoj borbi izmedju motiva osvete i ljubavi, koji su i glavni pokretaci svih njegovih postupaka. Naravno, igrac ni u jednom trenutku nece lako proniknuti u sledeci Maksov potez, niti ce moci da predvidi razvoj okolnosti. Upravo taj element iznenadjenja i neizvesnosti bice ono sto ce vas opredeliti da igru privedete kraju, mozda i u jednom dahu. Prica je izlozena efektnom kombinacijom stripovane naracije i animacija, slicno kao u prvom delu. Ovde su cesce korisceni flesbekovi, tako da su i pojedini nivoi u potpunosti posveceni vizualizaciji Pejnovih kosmarskih snova. Detalje radnje necu otkrivati. Dovoljno je znati da se prica odvija u Njujorku, nekoliko godina nakon zbivanja koja su obelezila prvi deo sage o harizmaticnom policajcu. Kada su u pitanju atmosfera igre i tehnicka unapredjenja, Max Payne 2 je ispunio sva ocekivanja. Nacin igranja i princip konstrukcije nivoa nisu sustinski promenjeni. Neizbezan bullet time, komanda kojom se animacija privremeno usporava, jos je bolje uklopljen nego u prvom delu i od stvarne je koristi u situacijama kada vam se ispred nisana nacrta desetak protivnika naoruzanih do zuba. Nesto cesce se pojavljuju i skriptovani usporeni snimci koji pokazuju spektakularne detalje kao sto su eksplozije, padovi pogodjenih protivnika...Dizajn nivoa je za FPS zanr, s tim sto se igra vecim delom odigrava u skucenim hodnicima i trosnim zgradama koje imaju bezbroj dobro skrivenih prolaza i coskova u kojima vreba opasnost. Veoma dobro su uradjeni i nivoi koji predstavljaju Maksove snove. Pogled je iz perspektive treceg lica. Kamera je sjajno animirana i bez ikakve zadrske prati svaki korak glavnog junaka. Maks ce staviti prst na obarac tridesetak ubojitih orudja, od policijskog pistolja, preko skracenih sacmara, do automatskih i snajperskih pusaka razlicitog kalibra. Na spisku se nalazi i novo oruzje, kao sto su puska tipa kalasnjikov, automat MP-5 i Druganova snajperska puska. U vise navrata igrac ce upravljati Monom Sax, zenskim likom koji treba da razbije monotoniju. Max Payne 2 pokrece nova verzija Havok enginea, jednog od najrealisticnijih fizickih modela u FPS igrama. To je narocito vidni tokom eksplozija i zanosenja pogodjenih protivnika. Kada ekplodira granata, tela protivnika ce se raxleteti u svim pravcima, dok ce laksi predmeti, poput kanti i kutija, odleteti daleko vise. Grafika je kada govorimo o raznovrsnosti i kvalitetu slika, u najvisoj klasi, dok je detaljnost prikaza pozadinskih detalja bez konkurencije. Max ce oboriti svaki predmet sa kojim dodje u dodir, moci ce da otvori svaki plakar i fioku. Muzicka i zvucna pratnja su izvrsne i daju doprinos realisticnom okruzenju, narocito zvuci iz radio i TV aparata koji ce vas u vise navrata zbuniti. Max Payne 2 je vanserijska igra i jedna od najboljih pucacina koje smo imali priliku da igramo u poslednjih nekoliko godina. Samo dva manja propusta dele ovu igru od maksimalne ocene, a to su kratkoca i nedostatak multiplayer rezima.