Drugi susret: Pilot, oficir i F-117

Završeno je snimanje dokumentarnog filma o prijateljstvu američkog pilota i srpskog oficira, čija jedinica je oborila "nevidljivi" F-117. Postprodukcija "Drugog susreta" počinje u julu, a premijera se očekuje na jesen.

Beogradski reditelj Željko Mirković već duže vreme priprema svoj novi dokumentarni film pod nazivom „Drugi susret“ – priču o povezivanju američkog pilota, koji je upravljao „nevidljivim“ lovcem F-117, i komandanta jedinice tadašnje jugoslovenske vojske koja ga je oborila. Projekat se bliži kraju i film bi od jeseni trebalo da bude spreman za prikazivanje na festivalima, u bioskopima i na televiziji.

Godinu dana pošto je Dejl Zelko, pilot oborenog američkog aviona posetio Srbiju i susreo se sa Zoltanom Danijem, koji je komandovao jedinicom PVO koja je srušila F-117, došao je trenutak da Zoltan sa suprugom i sinom poseti porodicu Zelko u Sjedinjenim Državama.

„Mi smo to pratili i snimili mnogo materijala, u Nju Hempširu, Njujorku, i na taj način zapravo zaokružili celokupnu produkciju filma. Početkom jula krećemo u post-produkciju i ja se nadam da bi film trebalo da se pojavi negde u oktobru, kao dugometražni dokumentarni film“, kaže reditelj filma Željko Mirković.

Prema onome što je doživeo tokom prošlomesečnog boravka u SAD, reditelj Željko Mirković veruje da će „Drugi susret“ u Americi biti prihvaćen veoma dobro.

„Ljudi su bili vrlo zaintersovani da učestvuju u projektu, mi smo bili smešteni u gradu, na inicijativu meštana, oni su nam ponudili svoje kuće, imali smo 'Thanksgiving dinner' u maju, u znak zahvalnosti što radimo na tom projektu i svi su nam govorili da je to projekat koji Amerika nije videla dugo i da jedva čekaju da film bude gotov i da im je drago da na bilo koji način učestvuju u njemu - makar i simbolično“.

Reditelj Mirković takođe veruje da to nije kraj priče o neobičnom spajanju dvojice ljudi i njihovih porodica.

„Izgradilo se jedno prijateljstvo koje će trajati, ja mislim – što se kaže - za sva vremena, jer su se deca povezala i sad se već pregovara za sledeći suret u Srbiji, u Americi ..., a moja iskrena želja bi bila da zapravo obe porodice i moja kao treća, koja je podjednako učestvovala u ovom projektu poslednjih pet godina, zajedno nađu na premijeri filma, bilo to u Srbiji, Americi ili negde u Evropi“.

A ako je verovati distributerima, zainteresovanim da predstave film i na američkom i evropskom tržištu, „Drugi susret“ mogao bi da se nađe i u konkurenciji za Oskara.

Izvor: B92

Dejl Zelko: Oprostite mi, bio sam vojnik

Radili su o glavi jedan drugom, a onda su postali prijatelji. Nekada su se gađali raketama i bombama, a danas se njihove supruge „gađaju“ receptima.

Uoči premijere drugog dela filma o obaranju „nevidljivog F-117“ za vreme NATO agresije na Srbiju 1999. američkog pilota Dejla Zelka i njegovo dvoje dece u kuću u Jugoslavenskoj 117. u Kovinu ugostio je Zoltan Dani. Komandant jedinice koja je 27. marta te godine na „nos“ spustila - do tog trenutka - najveći ponos američke avijacije.

Saga o prijateljstvu između dva čoveka, ali i njihovih porodica nastavlja se i kroz drugi deo dokumentarnog filma proudecenta, scenariste i reditelja Željka Mirkovića - „Drugi susret“.

Sve je počelo kada je pre pet godina Zoltanov sin Atila „skinuo“ izjavu pilota o tome kako je oboren iznad sela Buđanovci i kako se osećao. To je bio okidač za prvo pismo i kasniju prepisku između dvojice „ratnika“. Ubrzo je usledio i prvi susret nekadašnjih ljutih neprijatelja. I to upravo na mestu gde je američki pilot bio oboren.

Prvi susret dvojice glavnih aktera događaja koji je obišao svet, rasplamsao je polemiku - jedni su odobravali, drugi osporavali nesvakidašnje prijateljstvo.

A njih dvojica, dok nasmejani sede jedan pored drugog u Zoltanovoj kući, rado pričaju kakva su im očekivanja od novog filma.

- Želim da pošaljem poruku mira u svet - kaže nekadašnji vojni pilot SAD, od 2006. godine penzioner. - Zoltanov i moj drugi susret nije mogao biti lepši. Naše su se porodice upoznale. Mi smo na blagoslovenom putovanju koje se nastavlja i ja sam veoma srećan zbog toga.

Pilot koji je pre misije u Srbiji u borbama učestvovao još samo u Iraku u operaciji „Pustinjska oluja“ kaže da je svestan da se neki ljudi u Srbiji neće osećati prijatno zbog njegovog dolaska, ali i da to može da razume.

Na pitanje da li je svestan da su piloti poput njega naneli ogromna razaranja Srbiji, da su njihove bombe prekinuli živote običnih ljudi, civila, dece.., Zelko kaže da se kaje i da traži oprost, ali i moli da se ne zaboravi da je on ipak bio profesinalac. Pilot koji je radio ono što su mu nadređeni govorili.

- Moram reći da sam pred svaki borbeni let, bilo da je reč o Srbiji ili Iraku molio Boga za živote ljudi - ispričao je Dejl Zelko. - Molio sam se za mirovne pregovore, za rešenja za stolom...

Priznaje Dejl Zelko i da je vrlo malo, gotovo ništa, znao o Srbiji, pre NATO agresije.

- Mene je zbog toga sramota i zato sam kasnije izučavao Srbiju. Na internetu sam mnogo saznao o istoriji vaše zemlje. O ljudima. Slavnim ratovima u kojima ste uvek bili na strani pravde i slobode. To saznanje sam preneo i na svoju decu.

U razgovor se uključio i Zoltan:

- Meni je jasno da postoje ljudi koji su opterećeni prošlošću - kaže čuveni raketaš. - Ali, ja im savetujem da se uz dobru volju i ljudsko razumevanje svi nesporazumi prevaziđu. Dejl i ja smo najbolji primer za to. Kada prestane rat, treba da prestane i neprijateljstvo.

Posle rušenja „stelta“, američka vojska je prestala da proizvodi „F-117“.

Dan koji se ne zaboravlja

Katapultirao sam se. Čekao sam trenutak da udarim u zemlju i da poginem - vratio se u mart 1999. godine Zelko.
 - Bio sam ubeđen da je mom životu došao kraj. Prvo iznenađenje bilo je kada sam shvatio da sam gotovo nepovređen. Sakrio sam se u jarak i molio Boga za pomoć. Moji su došli sedam sati kasnije i odveli me na sigurno. Samo 15 minuta kasnije, kako sam kasnije saznao, došla je srpska vojska. Imao sam mnogo sreće.

U znaku 117

Čuveni raketaš Zoltan Dani, danas je u vojnoj penziji. Ali, iz dana koji ga je proslavio, kao da nikada nije izašao. Izdejstvovao je da kuća koju je podigao bude zavedena pod brojem 117, a radna soba „izlepljena“ je gomiliom slika iz Buđanovaca. Na zidovima je bezbroj pohvala, priznanja za događaj koji će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvećih podviga naše vojske.

Izvor: Novosti

Ne znam sta bi' rekao, al' posle je*anja nema kajanja...

Ljudskost je uvek bila veća od bilo kojeg rata i svega

Svaka čast ovoj dvojici 

Ovaj film je sraman. Zaista sraman. Pranje necijeg obraza, pranje neceije casti, jos jedna sramna podvala.


Ima taj momenat... da je eto..on sav potresen.... jer je bombardovao Srbe... i njegova zena je napravila prekrivac... i njemu je straaaaaaasnooo zao jer je samo ispunjavao naredjenja...i to bla.. bla.. truc...

I onda ide recenica... da to nije prvi put da je shvatio da ubija neduzne civile, vec da je to radio i u Iraku...

Gospodine, pa ako ste vec imali moralne dileme, zasto niste napustili americku vojsku... Ni u Iraku, ni u Srbiji niste branili Ameriku.

Napaljeni americki pilot, miss vazduhoplovstva.........

Људи су такви, а Американци посебно. Убијеш, силујеш, одеш у цркву на исповијед, издекламујеш пар Алелуја, одеш мало на телевизију, кажеш да ти је веома жао и да се кајеш и...проблем ријешен, одлазак у рај поново сигуран.

Sto je najgore... ovo sam cula na RTS... taj odlomak... gde on kaze da je i tada znao da ubija nevine civile, a ne neke vojne mete... i da je ipak nastavio bombardovanje... iako mu je bilo sowwwy.... 

Ja samo ne znam koliko  ovaj narod moze da proguta...

Katolici....

Tolko su nas ispoštovali da na svaka 2 meseca nekom koga znam neko u porodici umre od raka...


Zar nisi čula? Zli genocidni srbi imaju nuklearne projektile (iako nemaju para ni za leba)... Pa to se mora regulisati, zna se ko sme da seje uranijum na ovom svetu