Pesme Zdravka Čolića slušaju se i u centru Vašingtona 

Čolina muzika u Kongresnoj biblioteci

Velika čast ukazana je našem popularnom pevaču Zdravku Čoliću od strane Kongresne biblioteke u Vašingtonu. Naime, on će biti prvi muzičar sa ovih prostora čije će se pesme naći u jednoj od najvećih biblioteka na svetu. Razgovarali smo sa gospodinom Milišom Petronijevićem, našim čovekom koji već 19 godina radi u biblioteci Kongresa, koji je direktno zaslužan za nabavku CD seta sa celokupnim radovima Zdravka Čolića.

Pitali smo ga kako je došlo do toga da se Čolina muzika nađe u cenjenoj biblioteci.
- Prošle godine Zdravko je imao koncert u Njujorku. Ja sam tamo bio zajedno sa ženom, ćerkom i sinom. Mojoj ćerki je malo pozlilo pred ulazom. Srećom, tu se našao ljubazni menadžer Adis Gojak i preko reda nas uveo u salu. Čak je moja ćerka sedela na bini na kojoj je pevao Zdravko. Posle koncerta upoznali smo se sa Zdravkom i po ideji moje supruge ponudili smo mu da nam dozvoli da njegove pesme puštamo u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Da li u velikom muzičkom odeljenju Kongresne biblioteke u Vašingtonu postoji još neki autor iz naših krajeva?
- Ne. Zdravko Čolić će biti prvi autor iz bivše Jugoslavije čija će dela biti zavedena u Kongresnoj biblioteci i čuvana najmanje sledećih 600 godina. Njegov muzički set biće dostupan publici koja se zanima za muziku iz Srbije. Takođe, muzika će moći da se sluša i u samoj velikoj dvorani.

Da li će članovi biblioteke moći da presnimavaju pesme Zdravka Čolića bez problema?
- Naravno da ne. Veoma je jak sistem zaštite. Autori su sto posto zaštićeni. Meni je pre nekoliko dana jedna koleginica Amerikanka tražila da joj presnimim Čolićeve pesme. Uputio sam je na adrese prodavaca na kojima može legalno da ih kupi.

Kažite nam za kraj koliko dugo živite u Americi?
- Živim dvadeset četiri godine. Ja sam po zanimanju sveštenik, rođen sam u Čačku. Moja supruga je Užičanka, rođena u mestu Kalenić kod Požege. Oboje obožavamo pesme Zdravka Čolića, a osim njega, rado slušamo melodije rodnog kraja sa čačanskog radija „Dženerike“ - priča Petronijević.

Vladimir Đurić Đura

Izvor: Blic

Ne bih bio ja da nemam blesavih komentara na ovo:
Kako li će se samo ameri paliti na "druze titi mi ti se kunemo", "od vardara pa do triglava" i td.
Naime javno priznajem da ne slušam Čolu jer ne volim previše takvu vrstu muzike ali sigurno nemam ništa protiv onih koji vole njegov opus, glas i njegov muzički izraz.
Samo me malo iskreno čudi odluka da je on taj koji će predstavljati muzičku baštinu sa ovih prostora u inostranstvu i to u narednih 600 godina! Sa druge strane i ne čudi kada je odluka doneta zbog toga što je ćerka nekog bibliotekara imala tu čast da "sedi na pozornici" za vreme koncerta.
Ali tako je to kad se žena meša u "politiku" tj. ubedjuje muža(Milišoa Petronijevića) da ubaci Čolu radi valjda čiste sentimentalnosti!
A tek ovo:
Eto ipak su narodnjaci "IN"!