The Last Remnant (ラスト レムナント ,Rasuto Remunanto?) is a role-playing game developed and published by Square Enix. The game is directed at both Japanese and Western audiences and had a simultaneous release in Japan, North America and Europe, on November 20, 2008 for the Xbox 360.[5] The Microsoft Windows version of the game was released on March 20, 2009 in PAL territories[1] and March 24, 2009 in North America,[2] with a pending release April 9, 2009 in Japan.[3] A worldwide release on the Steam network is also scheduled for April 9, 2009.[4] The PlayStation 3 version of the game does not yet have a release date.[6]

The game is being directed by Hiroshi Takai and is the first Unreal Engine 3 game to be released by Square Enix.[7] It is intended by Square Enix president Yōichi Wada to "become a cornerstone for [their] worldwide strategy".[8] Art direction is being overseen by chief artist Kimihiko Miyamae and art producer Yusuke Naora. The game's soundtrack is composed by Tsuyoshi Sekito.[9]

The Last Remnant features a brand new battle system labelled by Hiroshi Takai (director) as a "Turn-based, command-based system using symbol encounters." There are no random encounters.[7] It also contains quick time events, sequences where the player must press a combination of buttons with a correct timing to defeat enemies.

In addition to the main character, the player's team (called a "Union") is composed of a number of soldiers whose skills vary according to different parameters. One parameter is the "morale" bar, which is affected by the events in battle and affects the way characters perform in battle. Battles can involve up to 70 enemies at once and are at the core of the gameplay. Nobuyuki Ueda has commented on the battle system, claiming that it is "much deeper than the few seconds it received in the movie".[7] Additionally, a high number of quests are expected.

probali kod ortaka na zmaju od racunara, videli kolko je dobro optimizovana igra za win i obrisali

I ja sam je probao.. Super animacije i radnja ali ne volim ja tu vrstu igara!! Ali tko voli oduseviti ce se!! 

Ovo je samo moje misljenje, ali igra mi je u rangu sa Teletabisima...

Iz ovoga zakljcuhujemo da:
1.Ne igrash RPG-ove i oni te u najmanju ruku ne interesuju
2.Ili nisi probao igru ili nisi gledao Teletabise dovoljno pa si izjavio toliki debilizam.
P.S. Igra nije loshe optimizovana za PC, vec je stvarno zahtevna, chak je i glavna mana XBOX360 verzije bila previshe padova u FPS-u.

blah...previse sminke 

Puno previse sminke! Nepotrebne!!

 
1. RPG mi je omiljeni zanr, al stvarno,naravno da ne igram bas sve moguce
2.Priznajem, nisam probao, gledao sam gameplay trailere i po tome mi se ne svidja(kao sto sam i rekao,ovo je moje licno misljenje i imam pravo da ga iznesem,  )
3.A tebi se ocigledno toliko svidja da je branis po svaku cijenu, drago mi je zbog tebe, zato igraj i uzivaj.

Pa izvini, razumem da se nekim ljudima jrpg ne svidja, ali poredjenje sa Teletabisima je stvarno preterano. Izvini zbog moje budne reakcije.

Ma nema frke. 
Ma to mi je prvo palo na pamet, jer mi je bilo mrsko da kucam sta mi se konkretno ne svidja, ali mislim da je to sto stvarno mnogo mirise na konzolu.

The Last Remnant je najnoviji RPG proslavljenog Square Enix-a, japanskog proizvođača s ogromnom tendencijom ka preterivanju u skoro svakom pogledu. Dotični proizvođač zaslužan je, naravno, za večni Final Fantasy serijal i slične uspešne igre RPG žanra, a igra koja je pred vama je mali iskorak od tradicionalnog Square-ovog pristupa. Prvi japanski RPG baziran na Unreal Engine-u 3, Square-ov mini-eksperiment, prošle godine je neslavno prošao na Microsoft-ovim X360 konzolama. Mučile su ga najpre teškoće s nestabilnim framerate-om i konstantnim kašnjenjem tekstura, što je ugrozilo inovativnost gameplay koncepta. Da bi ispravio nepravdu i svim kritičarima "pokazao", Square se odlučio za nesvakidašnji port na PC platformu.

Standardno sladunjava japanska bajka počinje u imaginarnom svetu koji nastanjuju mnogobrojne rase. Mir i blagostanje između tih rasa regulišu objekti poznatiji kao Remnanti, sveti predmeti raznih oblika i veličina. Dakle, primarna svrha Remnanta je mir među rasama, čemu se protivi određena organizacija koju predvodi jedan od najimpresivnijih negativaca u video igrama poslednjih godina. Pomenuta organizacija prikrivenim akcijama pokušava da preuzme moć i kontrolu nad Remnantima i da ih iskoristi u vojne svrhe, a pošto njihovo delovanje postaje sve istaknutije i očiglednije, nova bitka između dobra i zla samo što nije počela. Usred političkih intriga koje služe kao predigra epskom sukobu našali su se mladi Rush Sykes i njegova sestra Irina. Rush i Irina su deca slavnih naučnika koji su radili na istraživanju Remnanta, a kao takvi predstavljaju dobar cilj za organizaciju antiremnanta. Irina je zato oteta, a naš glavni junak kreće u očajničku potragu za njom. Zadatak ga dovodi do markiza Davida i njegovih generala, koji mu pomažu u potrazi za sestrom.

Iako se priča može činiti izlizanom i stereotipnom, ona je u stari jedan od pozitivnijih elemenata igre. The Last Remnant je jedna od onih igara koja vam na početku ne otkriva mnogo o samom svetu u kom se dešava, već vam daje slobodu istraživanja priče kako napredujete kroz igru. S obzirom na to da se glavna fabula rasteže na impresivnih pedesetak sati, čitava igra ispunjena je kvalitetno osmišljenim sadržajem. Impresivne i živopisne lokacije, interesantna galerija likova i vešto nedorečeni seting čine TLR zavidnom avanturom koju fanovi RPG-a ne bi trebalo da ignorišu. Gledajući igru iz ugla dobro poznatih japanskih RPG naslova, TLR, uprkos svojoj nameri podilaženja zapadnjačkoj publici, izgleda i zvuči kao tradicionalni japanski hardcore RPG. Ako, opet, niste upoznati s tom pojavom, velika mogućnost je da će vam TLR dosaditi u prvih deset minuta igranja. Gameplay se u osnovi deli na lutanje gradovima i ostalim lokacijama, i na borbu. Između destinacija putuje se na ogromnoj mapi, a lutanje po lokacijama izvedeno je iz trećeg lica. Svaki grad sveden je na mnoge prodavnice i zanatske radnje, dok ćete sporedne zaatke ili neke dodatne mogućnosti dobiti u Guild-u i kafani. O elementu trgovanja i unapređivanja stvari nema baš previše smisla govoriti, jer je sličan koncept prisutan u svakoj igri ovog žanra. S druge strane, okosnicu TLR-a čini borba.

Borbu inicirate kada se dovoljno približite neprijatelju i pritisnete taster Space. Eventualno, neprijatelj može napasti pre vas, a u tom slučaju on dobija prednost u borbi. Neretko ćete sretati i grupe neprijatelja, koje možete povezati u takozvani lanac i započeti sukob s više jedinica. Naravno, takav pristup povećava rizik od gubitka, ali su i nagrade zato veće i vrednije. Sistem borbe bazira se potezima, a cilj je eliminacija neprijatelja i pri tom valja sačuvati barem jednu grupu vojnika u životu. The Last Remnant indirektno menja pristup igir zato što pomera fokus od pojedinca i stavlja ga na grupu likova, odnosno jedinicu. Dakle, pojedinac je u ovoj igri dobar koliko i njegova grupa, pa bez pravilnog odmeravanja i pravljenja strategije nećete daleko dogurati. Na samom početku možete koristiti samo nekoliko jedinica, odnosno likova u njima, ali kako igra odmiče, kontrolisaćete sve veću i brojniju vojsku. Upravo zbog te činjenice TLR postavlja borbu u prvi plan, sukobi su i doslovno epski i već na sredini igre uključuju stotine likova na ekranu.

Ako vam se sistem borbe učini prostim i jednoličnim, verovatno je da ga uopšte niste shvatili. Iako na raspolaganju imate samo standardne opcije (napad, posebni napad i napad magijom, lečenje), borba može da zavisi od popriličnog broja elemenata. S desne strane ekrana zato imate neku uopštenu mapu, koja će vam pokazati položaj neprijatelja u odnosu na vaše jedinice. Položaj dobija na važnosti, jer strateški napadi jedinica sa strane (flankiranje) ili od pozadi donose prednost u borbi. Takođe, prekidi ili višestruka opkoljivanja neprijatelja utiču na moral vaših, odnosno protivničkih jedinica, a što je moral viši, veća je i mogućnost da ćete iz te borbe izaći kao pobednik. Naravno, isto pravilo važi i u suprotnom slučaju, kada se bitno smanjuju šanse jedinica niskog morala, jer one gube na snazi napada i odbrane. Da biste izbegli frustraciju i čestu prednost neprijatelja, moraćete da isprobate razne borbene formacije i da istražite koje su jedinice osetljive na posebne napade ili magiju.

Pored prebacivanja pažnje s pojedinca na grupu, TLR od tradicije odskače u još tri slučaja. Prvi je uvođenje brzopoteznih akcija, dobro poznatog sistema pritiskanja određenih tastera koji se prikažu na ekranu. Srećom, ovde to nije toliko naporno, jer se pojavljuje samo u situacijama kada treba da zadate kritični napad, ili da se odbranite od njega. Ipak, u žaru borbe koja zna da potraje ovakav sistem postaje skoro nepotreban i pravi je spas što se može postaviti na automatsku reakciju, koju obavlja kompjuter. Dalje, TLR odbacuje klasične potrebe lečenja i obnavljanja energije van borbe, jer se posle uspešne eliminacije neprijatelja obnavlja čitava energija, pa se pri tome u život vraćaju i jedince koje nisu dočekale kraj bitke. Ovaj pristup može vam se učiniti čudnim, ali gledajući na to da je igra prilično teška (nema mogućnosti izbora težine), automatski oporavak je jedna od stvari koja vam zaista pomaže.

Nažalost, koliko god pomenuti element bio pozitivan, sistem HP-a ili napredovanja ostao je nedorečen. Iako nivoi u igri postoje u obliku Battle Rank-a, nema nikakvog indikatora napretka, baš kao ni slobode u izboru atributa koje želimo da poboljšamo. Drugim rečima, u igri nikada nećete znati koliko vam zaista treba do sledećeg čina, a kada ga teškom mukom i zaradite, igra će vam nasumično podeliti unapređenja po atributima, sviđalo se to vama ili ne. Jedan od problema X360 verzije bile su dugotrajne bitke koje se nikako nisu mogle izbeći. Square je zato obećao da će poraditi na tom delu igre, pa je PC verzija dobila veoma korisnu turbo funkciju. Turbo funkcija, kao što joj i samo ime govori, drastično ubrzava borbe i tako štedi vreme i živce.

Ako se osvrnemo na najveći problem X360 verzije, nestabilno izvođenje, sa zadovoljstvom se može reći da je PC verzija ispunila očekivanja i učinila TLR igrom koja može da se igra. Na prosečnom gejmerskom računaru igra se vrti odlično, nikada ne padajući ispod 30 sličica u sekundi, pa čak ni kada je uključena opcija ubrzanja borbe. Doduše, grafički bagovi sporijeg učitavanja tekstura su još uvek tu, ali oni ne utiču na igru. Takođe, ukupni utisak bi bio i bolji da je Square ubacio opcije VSync-a i Anti Aliasing-a, ali nije. Što se tiče vizuelne raskoši, ona je na sasvim pristojnom nivou. Iako se od Unreal Engine-a 3 očekuje više, nivo detalja u gradovima i na likovima je zadovoljavajući. Zvuk je izuzetno dobro odrađen, uprkos nekim manama glasovne glume. Kontrole su odlično prilagođene PC platformi i nude dosta opcija za podešavanje. Upravljanje mišem je podržano, iako ne u potpunosti. Naime, u menijima nema kursora, već se izbor viši pomoću Scroll-a i levog i desnog klika. Srećom, kamera se može kontrolisati mišem.

Može se reći da je TLR jedan od boljih portova za PC, čak i mnogo dorađeniji nego neki drugi multiplatform naslovi. Možda to nećete videti u prvih deset minuta igre, ali neosporno je da je Square uložio dosta truda u ovaj naslov. Ukoliko vam ovo nije prvi japanski RPG, a pri tome ne mrzite taj pojam iz dna duše, The Last Remnant mogao bi vam ponuditi zabavno iskustvo koje nećete tako brzo zaboraviti.


Izvor: Krstarica